Zvezdine legende, 40 godina kasnije: ''Istina je, voleli smo ga!''
Autor: Darko Mitrović
ponedeljak 04.05.2020.
13:26
Izvor: Sportske.net, index.hr
Četrdeset godina kasnije, svega se odlično sećaju.
Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©
Povezane vesti
Na današnji dan pre tačno 40 godina preminuo je Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Tog dana na Poljudu su se sastali domaći Hajduk i Crvena zvezda, a vest o Titovoj smrti objavljena je pred kraj prvog poluvremena te utakmice.
Meč je prekinut, a gotovo svi akteri na terenu su uplakani stajali na terenu.
Jedan od njih bio je i legendarni fudbaler Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon, koji se u razgovoru za hrvatski ''Index'' prisetio te utakmice i kako je on lično sve to tada doživeo.
''Bila je to jedna od prvih utakmica koje je Hajduk igrao na Poljudu. Do tada smo igrali na Plinari, a moja generacija je na tom starom Hajdukovom stadionu imala katastrofalan skor. Nikad ih nismo tamo pobedili, a kako smo napadali titulu prvaka želeli smo ih napokon srušiti u Splitu.
Igrali smo odlično, poveli smo, a Hajduk je izjednačio. Atmosfera je bila užasno mučna jer smo svaki dan očekivali vest o smrti Tita. Može danas svako govoriti šta god hoće, ali mi smo ga tada zaista voleli. Osećao sam tugu jer sam odrastao uz Tita.
Istina, bio sam odrastao, imao sam tada 25 godina, bio sam popularan, igrao da živimo bez njega. Tačno se sećam, stajao sam pored sudije i Zlatka Vujovića. Desna ruka mi je bila na srcu. Sve je bilo spontano tog dana. Kao i pesma celog Poljuda 'Druže Tito mi ti se kunemo'. Te scene su u isto vreme bile i dirljive i prekrasne. Ne mogu shvatiti da to danas neko poriče.
''Istina, voleli smo ga, odrasli smo s crvenim marama i plavim kapicama. Ništa nam tada nije nedostajalo. Imali smo prekrasan život. Da nam je osigurao samo besplatan zdravstveni sistem, napravio je puno. Tada nije bilo korone, a danas, kad bismo kao trebali imati super život, sve se raspada kao u doba španske groznice. Sad je popularno pljuvati po njemu i socijalizmu, ali pitam vas, šta smo dobili s kapitalizmom da možemo reći da nam je život danas lepši i kvalitetniji'', upitao je Pižon.
-
-
Pomenuti hrvatski portal kontaktirao je i Dušana Savića, koji tada nije igrao, kako kaže zbog sukoba sa tadašnjim trenerom Brankom Stankovićem. Ipak, i on se odlično seća svega što se događalo.
''Nije mi bilo svejedno. Najviše sam se bojao za brata Dragana koji je s Jedinstvom iz mog rodnog Uba, odakle je i Dragan Džajić, bio na mini turneji u Nemačkoj. Panika me uhvatila jer sam znao da će uvesti vanredne mere i verovatno zatvoriti granicu.
Što se tiče atmosfere na stadionu teško je danas nekom mlađem čoveku objasniti da je u to vreme bilo normalno voleti i Tita i državu u kojoj si proveo mladost. To što smo kasnije saznali što se sve radilo u ime te države i tog vođe, to je sad posve druga priča. Znam da će mnogi poricati ovo, ali većina ljudi je osećala iskrenu ljubav prema Titu.
Bio je prisutan jedan iracionalni strah. 'Šta će biti s nama nakon Tita?' pitali smo se svi. Ako prepustite sudbinu cele države i čitavog naroda u ruke samo jednog čoveka, a on prema prirodi stvari umre, onda je logično da ste zabrinuti i da se pitate šta će biti posle. Bilo je mnogo ljudi koji su plakali jer su ga iskreno voleli, ali bilo je i onih koji su ronili suze po partijskoj dužnosti.
Takvih bednih likova je oduvek bilo i biće i na celoj kugli zemaljskoj. Zabrinutost je bila legitimna jer je sudbina cele države od 1945. do 1980. zavisila o raspoloženju i zdravlju jednog čoveka kojeg odjednom više nema. Ne treba danas nikome zamerati što je plakao za Titom, bilo iz straha ili iz ljubavi. Takvo je bilo vreme'', objasnio je Savić.
-