Austrija - Buđenje nekadašnje velesile

Das Team se razvijao posle rata pod senkom onoga što su značili tridesetih, taj tim je pre nacističkog Anšusa bio četvrti na Mundijalu u Italiji, ali i treći u Švajcarskoj 1954. Kasnije su na nekoliko Mundijala služili kao dekor, a prošli su grupu u Argentini i Španiji (ovo drugo nakon sramne utakmice sa Nemcima), to je generacija Krankla, Prohaske koja je bila poslednja dobra u austrijskom fudbalu. Posle dugog niza neuspeha, kako je rekao njihov predsednik saveza, shvatili su da je jedini način da učestvuju na velikom takmičenju taj da organizuju isto. Sa Švajcarcima su bili domaćini EP 2008. kada su i debitovali na završnom turniru, nisu prošli grupu, kao ni osam godina kasnije. Ali ovo je njihovo treće EP, koriste novi sistem takmičenja, učinili su što i Švajcarska, mada sa manjim uspehom. Deca imigranata su kroz fudbal našla način za bolji život, dosta igrača sa Balkana, ali i prva zvezda tima Alaba su ponikli u Austriji i oplemenili tamošnji fudbal. Većina fudbalera sada nastupa u Nemačkoj, imaju sasvim solidan tim, doduše bez mnogo kreacije, ali svakako ekipu koju ne treba potcenjivati.

PUT DO PRVENSTVA

Austrija je opravdala očekivanja u grupi u kojoj su startovali porazom od neprikosnovene Poljske, ali su bez većih problema stigli do drugog mesta ispred Severnih Makedonaca i Slovenije. Igrali su dobro, u kasnijem toku kvalifikacija, iako je sve delovalo izgubljeno nakon poraza u Izraelu. Posle toga, dobili su šest od osam mečeva, tukli su dva puta i Slovence i Makedonce, održali remi sa Poljacima, kao da ih je loš start otreznio. Bili su najefikasniji tim grupe, Arnautović ih je nosio na leđima sa šest golova. To je i očekivano, on je ubedljivo najbolji igrač ekipe, iako sam kaže da u zemlji više vole Alabu jer je manje divalj van terena.

SELEKTOR

Franka Fode se mnogi sećaju iz devedesetih kao štopera Leverkuzena i Štutgarta. Sakupio je dosta mečeva u Bundesligi, odigrao čak i dva meča svojevremeno za SR Nemačku, a fudbalsku karijeru je završio u Šturmu gde je postao i trener. Vodio je klub do titule i kupa, u Kajzerslauternu se nije proslavio, pa se brže bolje vratio u Grac. Od 2018. je na klupi Austrije. Ima preko 60% pobeda i na pravi način je i pored skepse u nekim medijima
nasledio Švajcarca Marsela Kolera koji je bio dugo na klupi tima. U stvari najduže od legendarnog Uga Mejsla koji je gotovo dve decenije vodio tim pre rata.

KAPITEN

Julijan Baumgartlinger nije ni izdaleka najbolji igrač tima, ali je najiskusniji i dugo je igrao na najvišem nivou, deset godina je u Bundesligi. Bio je najbolji igrač Austrije pre desetak godina, onda otišao na veći nivo, u Majnc, pa u Leverkuzen pre pet godina. U reprezentaciji je od kada je Koler bio selektor, uvek je bio igrač od poverenja, bio deo tima na prošlom EP.
Ovaj vezni igrač je prava radilica i na neki način trener na terenu...

Sastav:

Golmani: Danijel Bahman (Votford), Pavao Pervan (Volfsburg), Aleksander Šlager (LASK)

Odbrana: David Alaba (Bajern), Aleksandar Dragovic (Leverkuzen), Marko Fridl (Verder Bremen) Martin Hintereger (Ajntraht Frankfurt), Stefan Lajner (Borusija Menhengladbah), Filip Linhart (Frajburg), Stefan Poš (Hofenhajm), Kristofer Trimel (Union Berlin), Andreas Ulmer (Salcburg)

Vezni red: Julijan Baumgartlinger (Leverkuzen), Kristof Baumgartner (Hofenhajm), Florijan Grilic (Hofenhajm), Stefan Ilsanker (Frankfurt), Konrad Lajmer (Lajpcig), Valentino Lazaro (Borusija Menhengladbah), Marsel Sabicer (Lajpcig), Luis Šaub (Lucern), Ksaver Šlager (Volfsburg), Alesandro Šepf (Šhalke)

Napad: Marko Arnautovic (Šangaj Port), Mihael Gregoric (Augsburg), Saša Kalajdžic (Štutgart), Karim Onisivo (Majnc)