Komšije Makedonci, uživajte!

Naše komšijei če debitovati na velikim takmičenjima. Od raspada Jugoslavije često su imali velike ambicije bez pokrića, zabeležili bi neki dobar rezultat, recimo 2002. su zaustavili Engleze na Vembliju, ali su već nekoliko godina kasnije uspeli da izgube od Andore što je verovatno najteži poraz u poslednjih 30 godina. Uspevali su da zaustave Holanđane pre 15-tak godina, ali balkanski mentalitet bi proradio u mečevima sa slabijim rivalima. Dolazak Srećka Kataneca na klupu izazvao je euforiju, ali je nastavljeno u sličnom stilu, šokiraju Hrvate, ili igraju nerešeno sa Englezima, ali ostave kosti u zakavkaskim republikama. Posle sukoba Kataneca i Pandeva, promenjen je selektor, vodio ih je Tošak, kao i domaći
stručnjaci Janevski, Boško Đurovski, ali nije bilo pomaka.Sa promenom imena stigli su bolji rezultati u Ligi Nacija, što im je na kraju i otvorilo vrata plasmana. Takođe Pandev se vratio u nacionalni tim pre četiri godine što se na kraju ispostavilo kao ključ.

PUT DO PRVENSTVA

Makedonci su bili treći u grupi, nije bilo prolaza direktno, Austrija je posle lošeg starta uspela da se oporavi, a Poljaci su bili prejaki. U kvalifikacijama su gubili od jačih ekipa, poraz od Austrije u Skoplju je pokazao da nema šanse za direktan plasman, Umesto toga, oni su iskoristili kartu za baraž. Makedonija ga je, kao i Srbija zaradila kroz LN, a uspela i da iskoristi popravni. Posle pobede protiv Kosova kod kuće, u finalu plej ofa su slavili u Gruziji golom nacionalnog heroja Pandeva i dokopali se prvog velikog takmičenja u svojoj istoriji. Posle 30 godina dočekali su da igraju u završnici i s obzirom na prikazano u baraž utakmicama sasvim su zaslužili da uživaju ovog leta.

SELEKTOR

Igor Angelovski je nastupao kao igrač u Sloveniji, kratko u Srbiji, a onda je seo na klupu Rabotničkog, To mu je bio debitantski posao, osvojio je duplu krunu u prvoj, kup u drugoj sezoni što je bila preporuka da kao veoma mlad sedne na klupu nacionalnog tima. On je zamenio Ljubinka Drulovića koji je pre šest godina preuzeo Partizan i ostavio mesto selektora upražnjenim. Angelovski se održao do danas i pored neuspeha u kvalifikacijama za prošlo EP, ali i Mundijal Imali su poverenja u njega, uspeo je da vrati Pandeva, a
zabeležio je više pobeda nego poraza na klupi nacionalnog tima.

KAPITEN

Sve počinje i završava se sa Goranom Pandevom, jednostavno on je najveća fudbalska ličnost u istoriji makedonskog fudbala, posle Darka Pančeva. U stvari za razliku od "Kobre" uspeo je u Italiji gde je igrao za Lacio, Inter sa kojim je pokorio Evropu, Napoli, sada i Đenovu punih šest godina. Iako veteran, u reprezentaciji je neprikosnoven, odigrao je za 20 godina 117 mečeva za nacionalni tim, da nije bilo dvogodišnje pauze taj broj bi bio i veći. Konačno, neka vrsta pravde je da je upravo njegov gol, jedan od 37 odveo naše tim na prvenstvo. To mu je zacementiralo ionako mitski status u Makedoniji čiji je naravno najbolji strelac već 11 godina, kada je golovima protiv Španije preskočio Gocea Hristova.

Sastav:

Golmani: Stole Dimitrievski (Rajo Valjekano), Damjan Šiškovski (Doksa), Riste Jankov (Radbotnicki)

Odbrana: Visar Musliu (Mol Fehervar), Egzon Bejtulai (Škendija), Kire Ristevski (Ujpešt), Stefan Ristovski (Dinamo Zagreb), Darko Velkovski (Rijeka), Gojko Zajkov (Šarloa), Ezgjan Alioski (Lids)

Vezni red: Enis Bardi (Levante), Arijan Ademi (Dinamo Zagreb), Boban Nikolov (Lece), Stefan Spirovski (AEK), Elif Elmas (Napoli), Tihomir Kostadinov (Ružomberok), Danijel Avramovski (Kajzeri), Marjan Radeski (Akademija Pandev), Ferhan Hasani (Partizani), Darko Curlinov (Štutgrat)

Napad: Goran Pandev (Ðenova), Ivan Trickovski (AEK), Milan Ristovski (Spartak Trnava), Aleksandar Trajkovski (Majorka), Krste Velkoski (Sarajevo), Vlatko Stojanovski (Šambli).

Selektor: Igor Angelovski.