Neka nova Turska

Turci svoje najveće uspehe vezuju za prvenstva Evrope, u stvari, prvi put su se na velikom takmičenju pojavili 1996. u Engleskoj što je i prekretnica, odnosno početak zlatnih godina. Ta generacija čiji je simbol danas izbrisani Hakan Šukur, ali i Jalcin, Tugaj je vođena inspiracijom utrla put polufinalu Mundijala šest godina kasnije, ali i Galatasarajevom trijumfu na prelazu vekova u kupu UEFA. To je do dan-danas najveći uspeh turskog sporta. Svi ti uspesi su vezani za "Imperatora" Terima koji je na neki način "sultan" turskog fudbala i čovek koji je sinonim za sjajne rezultate, posle decenija silne strasti i još većih razočaranja. 

Turska je 2008. posle mitske pobede nad Hrvatima stigla i do polufinala EP, taj tim činili su golman Rečber, Emre Berezoglu, Kaveči, junak četvrtfinala Šenturk, Hamit Altintop. Njihovim silaskom sa scene došla su tužna vremena i pored silnih ulaganja u ligu, stranci su imali glavnu reč, a kvalitet predstava reprezentacije je opadao. Pojavili su se na prošlom EP, predvođeni Ardom Turanom. "Duh iz lampe" je razočarao, dobili su jednu utakmicu kada su već bili eliminisani i vratili se kući uz mnogo kritika, razapeti na stub srama. 

PUT DO PRVENSTVA

Turska je završila kao druga u grupi, opravdali su očekivanja, na kraju krajeva savladali su i aktuelnog prvaka sveta Francuze sa 2:0, golovima Ajhana i Undera. Turci su odoleli u Parizu, ovaj tim je veoma čvrst, primili su samo tri gola u kvalifikacijama. Odbrana je granitna sa novim zvezdama, Demiralom. Kabakom, Sojundžijem koji igraju za vodeće evropske timove. Stiče se utisak da je povratnik Senjol Guneš napravio čvrst tim, za razliku od nekih ranijih generacija i generalno gledano turskog shvatanja fudbala, ovaj tim itekako ume da igra na rezultat, na gol manje. U napadu se oslanjaju na veterana Buraka Jilmaza koji je imao sjajnu sezonu u Lilu.

SELEKTOR

Bivši golman, Senjol Guneš je legenda Trabzona, nekada i kapiten reprezentacije. Ovo je njegov drugi boravak na klupi, pre dvadesetak godina je zamenio Terima, stigao do polufinala Mundijala. On je jedan od serije trenera koji su izrasli pod kapom nemačkih stručnjaka, osamdesetih su Nemci i Poljaci imali dosta uspeha na klupama vodeće turske trojke. Selektor je tri puta bio na klupi svog Trabzona, sa Bešiktašem osvojio dve krune, proglašavan je za najboljeg trenera sveta, a stadion Trabzonspora, verovali ili ne, nosi njegovo ime. 

KAPITEN

Burak Jilmaz je samo jedan od devetorice igrača u istoriji svoje zemlje koji je nastupao za veliku trojku, a pored Jalcina jedini koji je igrao za četiri najveća kluba (uključujemo i Trabzon). Otac mu je bio golman Antalije, kapiten Turaka traje već dvadesetak godina, njegovo ime je prvo na listi strelaca svih vremena kada je reprezentacija u pitanju. Jer, podsetimo, svi rekordi Hakana Šukura koji danas živi u egzilu u Kaliforniji su izbrisani. Jilmaz je otišao prošlog leta u Lil i odigrao fantastičnu sezonu, najzaslužniji je za titulu prvaka Francuske. Pravi lider tima, kakav je često nedostajao Turcima u prošlosti. 

SASTAV

golmani: Mert Gunok (Bašakšehir), Ugurdžan Čakir (Trabzon), Altaj Bajindir (Fenerbahče).

Odbrana: Zeki Čelik (Lil), Mert Muldur (Sasuolo), Merih Demiral (Juventus), Ozan Kabak (Liverpul), Čaglar Sojundžu (Lester), Kan Ajhan (Sasuolo), Umut Meraš (Avr), Ridvan Jilmaz (Bešiktaš).

Sredina: Mahmut Tekdemir (Bašakšehir), Okaj Jokušlu (Vest Bromvič), Tajlan Antaljali (Galatasaraj), Doruhan Tokoz (Bešiktaš), Ozan Tufan (Fenerbahče), Orkun Kokču (Fajenord), Jusuf Jazidži (Lil), Irhan Džan Kaveči (Fenerbahče), Hakan Čalhanoglu (Milan).

Napad: Džengiz Under (Lester), Efedžan Karadža (Alanja), Halil Akbunar (Goztepe), Abdulkadir Omur (Trabzon), Keren Akturkoglu (Galatasaraj), Burak Jilmaz (Lil), Enes Unal (Hetafe), Kenan Karaman (Fortuna Dizeldorf), Halil Dervisoglu (Galatasaraj).