Slovaci - Prvi put sa Hamšikom na EURO...

Slovačka je igrala na šampionatu u Francuskoj prošli su prvi krug, kao i šest godina ranije na Mundijalu. Svako veliko takmičenje za njih je uspeh, s obzirom i na veličinu zemlje, ali i manja ulaganja u fudbal, pogotovo poslednjih godina. Svejedno, nisu se obrukali ni u Južnoj Africi, ni u Francuskoj gde su pobedili Rusiju, remizirali sa Englezima i kao trećeplasirani otišli dalje. Naravno, razlika u kvalitetu protiv Nemaca je bila vidljiva, ali bi i ovog leta plasman u nokaut fazu bio doživljen kao ogroman uspeh. Ako neko može da se diči “zajedničkom” titulom prvaka Evrope, onda su to Slovaci, oni uvek i u svakoj prilici ističu da je na EP u Beogradu kada je 1976. osvojena titula bilo više Slovaka nego Čeha, iako su generalno komšije jača fudbalska nacija i njihovi klubovi su dominirali i u zajedničkoj ligi. Ali, svejedno, iako autsajder Slovačka ume da iznenadi, nokautirali su na Mundijalu pre 11 godina tada svetskog prvaka, selekciju Italije. Njihovi klubovi su par puta uspeli da naprave rezultate u Evropi, mada je generalno kvalitet lige tanak, a malo igrača nastupa u domaćim klubovima. Iz reprezentacije, zanimljivo, više igra u češkom nego slovačkom šampionatu.

Put do prvenstva

Slovačka je morala zaobilaznim putem, mada nisu loše igrali ni u kvalifikacijama ostavili su iza sebe Azere i Mađare, bili treći, iza Hrvatske i Velsa. Zahvaljujući Ligi nacija, dobili su šansu u baražu, a put do šampionata vodio je preko dve Irske, Republiku su dobili kod kuće na penale, nije bilo golova, a onda su u Belfastu, iako je Škrinjar postigao autogol u finišu i usledili su produžeci, golom Duriša otišli u završnicu. Tim je iskusan mada su Vajs i Šrktel povređeni, najbolji slovački fudbaler svih vremena, tačnije posle raspada države, Marek Hamšik je i dalje tu, kao i Pekarik, Hubočan, Kucka, Mak i pomenuti Duriš. Odbrana je tvrda, Slovačka je primila relativno malo golova u kvalifikacijama, mada nisu blistali ni u napadu. Igraju promenljivo, recimo remizirali su u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru sa Kipranima i Maltom, a onda su tukli Ruse. Dobili su i Škote u Ligi Nacija, kako rekosmo, radi se o ekipi koja igra sa oscilacijama.

Selektor

Na klupi je Štefan Tarkovič koji je dugo bio asistent, radio je ranije u Žilini, Košicama i Tatranu, sedeo na klupi uz Jana Kozaka, Hapala, da bi u oktobru prošle godine preuzeo tim. On nije poznato ime, ali svejedno, ima dosta iskustva, dobro poznaje igrače koji su ponikli u Slovačkoj, neke je i trenirao pre odlaska u inostranstvo...

Kapiten

Marek Hamšik je odigrao najviše mečeva i dao najviše golova u istoriji samostalne Slovačke. Srušio je i Maradonin rekord u Napulju, svakako najveća zvezda i vođa tima, čovek koji je pod Vezuvom igrao 12 godina, prve tri u Italiji nastupao za Brešu. Pre dve godine otišao je u Kinu, sada se vratio u Evropu, održava formu u Geteborgu. Fantastični "Marekjaro", kako su ga po poznatoj napolitanskoj kanconi zvali u Italiji ima tek 33 godine, deluje da mu je više, prisutan je dugo, a sa 15 godina je debitovao za Slovan. Dve sezone kasnije je Breša platila pola miliona evra i kao 17-godišnjak je otišao na Apenine. Osvojio je dva kupa Italije sa Napolijem gde osim što je najbolji strelac, i igrač je koji je najviše puta, čak 530 oblačio dres Napolitanaca. Dao je 26 golova za Slovačku i prvi je na večnoj listi strelaca.

Sastav:

Golmani: Martin Dubravka (Njukasl), Marek Rodak (Fulam), Dušan Kucijak (Lehija)

Odbrana: Peter Pekarik (Herta), Lubomir Šatka (Leh), Denis Vavro (Ueska), Milan Škrinjar (Inter Milan), Tomaš Hubočan (Omonija), David Hancko (Sparta Prag), Martin Košćelnik (Liberec), Martin Valjent (Maljorka)

Vezni red: Marek Hamšik (Geteborg), Stanislav Lobotka (Napoli), Patrik Hrošovski (Genk), Juraj Kucka (Parma), Ondžej Duda (Keln), Robert Mak (Ferencvaroš), Vladimír Vajs (Slovan Bratislava), Laslo Beneš (Augzburg), Lukaš Haraslín (Sasuolo), Jakub Hromada (Slavija Prag), Tomaš Suslov (Groningen), Jan Greguš (Minesota)

Napad: Mihal Duriš (Omonija), Robert Boženik (Fajenord), Ivan Šranc (Jablonec)