Švajcarska - Kontinuitet i disciplina

To što je Švajcarska redovan učesnik velikih takmičenja nikoga više ne čudi, samo je dokaz da kontinuitet, metodičan rad i uvođenje sveže krvi u vidu dece doseljenika koja su prirodno talentovana za loptu daju rezultat. Deluje jednostavno, ali nije. Ako se izuzmu pedesete i prva polovina šezdesetih, kada su zahvaljujući posleratnoj stabilnosti i nemačkom stilu bili uglavnom ukras na Mundijalima, novi vek je doneo potvrdu. Doduše, pojavili su se 1996. u Engleskoj, to je generacija koju smo sa Šapuizom videli i na Mundijalu u SAD kada su prošli grupu, ali računajući dva velika takmičenja, Švajcarci su svega dva puta u dvadeset godina propustili najveće predstave. Ni u Portugalu, ni kada su delili domaćinstvo sa Austrijancima, nisu se dokopali nokaut faze, ali je maler razbijen pre pet godina. Ispali su od Poljaka u osmini finala na penale, no to je bila potvrda puta, uspesi su nastavljeni i na Mundijalu u Rusiji. Radi se o iskusnom timu, okupljenom oko zajedničkog cilja, atmosfera u medijima je pozitivna, ako bi se tražila jedna reč za reprezentaciju ove zemlje, možda je najbolje reći "pristojni". Oni nikada ne idu ispod onoga što predstavlja realni kvalitet.

PUT DO PRVENSTVA

Ništa ni neočekivano, ni van onoga što se od njih očekuje. Dobili su grupu, imali bod više od Danaca, koji na papiru možda imaju i bolje igrače, ali su "Časovničari" i pored poraza, jedinog, u Danskoj, marljivo skupljali bodove u grupi i pobedili ostale rivale. Tim nije mnogo promenjen, sve glavne zvezde su tu, poput Džake, Rikarda Rodrigeza, Šaćirija, Rema Frojlera, Seferovića, Gavranovića. Tim je prošaran sa nešto mlađih igrača, ali dugo igraju zajedno, poznaju se u dušu, biće veoma opasni, Švajcarska može bukvalno sa svakim da igra ravnopravno, videli smo to mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.

SELEKTOR

Kontinuitet je i selektor, Vladimir Petković je u svojoj drugoj domovini nasledio velikog Otmara Hicfilda i nastavio istim putem. Ovaj Bosanac koji je svojevremeno bio rezerva u Sarajevu je imao težak put, radio sa amaterskim timovima, izdržavao se kao zaposlen u Karitasu pri crkvi, uspeo da stvori ime, ode u Seriju A, gde je sa Laciom osvojio kup. Vratio se i preuzeo nacionalni tim, on je zaista sjajan motivator, primer teškog rada, uvek odmeren i spreman da ekipu drži na okupu. Disciplina, naporan rad, prepoznatljiv model igre, puno trčanja, sve to je njegov trenerski pečat. Uvek je izvlačio najviše iz tima.

KAPITEN

Granita Džaku poznajete, i on igra bolje za nacionalni tim nego za Arsenal, često je zbog ponašanja na meti medija u Engleskoj, ali i u svojoj zemlji. Impulsivan, ponekada i nekorektan, Džaka je postao omladinski prvak Evrope sa Švajcarskom pre 12 godina. Onda je sledio logičan put, razmišljao se da li da kao brat Talant igra za domovinu svojih roditelja, Albaniju, ali je na kraju prihvatio poziv Švajcaraca. Od tada je nezamenjiv, Venger ga je doveo u PL. Traku je nasledio u reprezentaciji od Lihštajnera što je izazvalo mnogo kritika zbog njegovog porekla, ponašanja i premišljanja čak i da igra za Kosovo. Sve u svemu kontroverzan, ali odličan fudbaler.

SASTAV

golmani: Jan Zomer (Menhengladbah), Ivon Mvogo (PSV), Jonas Omlin (Monpelje). 

Odbrana: Manuel Akanđi (Borusija Dortmund), Loris Benito (Bordo), Eraj Komart (Bazel), Niko Elvedi (Borusija Menhengladbah), Džordan Lotomba (Nica), Kevin Mbabu (Volfsburg), Bećir Omeragić (Cirih), Rikardo Rodriges (Torino), Fabian Šer (Njukasl), Silvan Vidmer (Bazel).

Vezni red: Kristian Fasnaht (Jang Bojs), Edimilson Fernandeš (Majnc), Remo Frojler (Atalanta Bergamo), Mario Gavranović (Dinamo Zagreb), Admir Mehmedi (Volfsburg), Granit Džaka (Arsenal), Denis Zakaria (Borusija Menhengladbah), Đibril Sov (Ajntraht Frankfurt), Ruben Vargas (Augsburg)

Napad: Bril Embolo (Borusija Menhengladbah), Džerdan Šaćiri (Liverpul), Haris Seferović (Benfika), Stiven Cuber (Ajntraht Frankfurt).