Fudbal u Rumuniji – patnja sputanog dara!

Teško da u evropskom fudbalu postoji reprezentacija sa većim oscilacijama kroz istoriju od Rumunije. Sažimajući duže od veka prilike u najpopularnijem sportu našeg istočnog suseda, možemo zaključiti da Rumun ne zna za sredinu, jer su oduševljenje i razočarenje osećanja koja su tako svojstvena njima.

Da ništa kod Rumuna nije uobičajeno pokazuje i primer kako su otišli na prvi Mundijal u Montevideo davne 1930. godine.

Bilo je to u vreme „Velike depresije“ kada evropske reprezentacije nisu toliko marile za daleki prekookeanski put u Urugvaj, ali rumunski kralj se lično založio da njegova država bude jedna od četiri sa Starog kontinenta koja će poći na daleki put.

Svestan važnosti sporta koji je zapljusnuo Evropu u međuratnom periodu, Karol II je garantovao reprezentativcima da će zadržati posao kada se vrate sa turnira na kojem je video odličnu priliku da Rumunija pokaže „meku moć“.

Uprkos startnoj pobedi protiv Perua 3:1, naši istočni susedi su ubedljivim porazom od domaćina Urugvaja 4:0 ostali bez plasmana u naredni krug, ali je napravljena dobra polazna osnova za naredna dva mundijala.

Učešće na prvenstvima sveta u Italiji i Francuskoj nije oduševilo naciju pošto su Rumuni eliminisani već na startu turnira. Bez obzira što su 1938. godine postali tek jedna od četiri reprezentacije koji su učestvovale na sva tri prvenstva sveta.

Rane eliminacije sa spomenutih turnira bile su ništa spram onoga kroz šta je Rumunija prolazila u decenijama koje su usledile.

Svetsko prvenstvo u Italiji 1934. i Olimpijske igre u Berlinu dve godine kasnije ukazali su na pogubnu instrumentalizaciju sporta u političke svrhe, a visoku cenu turbulentnih zbivanja platila je i Rumunija.

Koliko je rumunski sport propatio najbolje se videlo u posleratnim decenijama kada je služio interesima državnog aparata.

Sve do 1970. godine i plasmana na Mundijal u Meksiku, rumunski klubovi su poput plena završavali u rukama ogranaka državne moći: vojske, policije, raznih industrijskih centara.

Patnja rumunskog fudbala otegla se na četvrt veka propuštenih prilika za plasman na velike turnire. Tek se krajem 60-ih na sceni pojavio mlađani Nikolaje Dobrin koji je izuzetnim fudbalskim darom raspametio naciju i ušao u istoriju rumunskog fudbala.

Šira javnost bi izvesno više znala o Dobrinovoj karijeri da mu tadašnji komunistički režim nije zabranio prelazak u Inter, a potom i u Real Madrid kojeg je pobedio u dresu voljenog Arges Piteštija.

Pretpostavili biste na osnovu priče o njemu da je birljirao u dresu rumunske reprezentacije. Bilo bi logično, ali ipak je to bila komunistička Rumunija. 

Stoga ne čudi što je na Mundijalu 1970. godine zanemaren od selektora Angela Nikoleskua, što je najeklatantniji primer pogubnog uticaja režima na prilike u državnom sportu.

Osamdesete su već najavile boljitak na klupskom, pa i reprezentativnom planu (učešće na Evropskom prvenstvu 1984), ali je s padom Nikolaja Čaučeskua fudbal doživeo procvat u zemlji našeg istočnog suseda.

Solidno izdanje na Mundijalu u Italiji ’90, prvom nakon promene režima, najavilo je odličnu igru Rumuna na narednom planetarnom šampionatu u SAD-u četiri godine kasnije.

Turnir na američkom kontinentu pamtiće se po eliminaciji Argentine u osmini finala, što je neverovatan uspeh koji je postigala ekipa sa prvom zvezdom Georgijem Hadžijem.

Nakon dva prosečna turnira, veliki povratak načinjen je 2000. godine kada su Rumuni stigli do četvrtfinala Evropskog prvenstva.

Uprkos tome što se s padom komunizma fudbal u Rumuniji trgao, problemi nove elite, korupcije i nepotizma nagirzali su mlado demokratsko društvo u jeku tranzicije.

To se bez sumnje odražavalo i na fudbal, kao jedan od signala društvenog zdravlja. U takvim okolnostima reprezentacija nije pronalazila put do prvenstava sveta, dok je na evropskim stizala ne više od grupne faze.

Ovog leta će na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj prvi put nakon 24 godine igrati osminu finala, a rival će joj biti selekcija Holandije.

Meč na „Alijanc areni“ u Minhenu igra se u utorak od 18 sati, a sudeći prema prikazanoj igri u grupnoj fazi utisak je da Rumuni nisu bez šanse.