Gruzija - Južnoamerikanci iz sovjetskog bloka

Kada je grupa ilustratora početkom šezdesetih godina prošloga veka kreirara vodič za navijače Dinamo Tbilisija, prikaz fudbalera sa loptom neodvojivo je išao od pokreta koji su karakteristični za Gruzine.

Tadašnji golgeter najtrofejnijeg gruzijskog kluba Avtandil Gogoberidze prikazan je kako rukama izvodi kartuli (gruzijski svadbeni ples) balansirajući na lopti.

Ova ilustracija, stara više od šest decenija, sublimira na najbolji način kako Gruzini doživljavaju fudbal i da je najvažnija sporedna stvar na svetu za njih poput plesa – momenat razigranosti u kojem se prepuštaju do kraja.

To ih je činilo osobenim u čitavom SSSR-u, gde su ostale republike mahom bile pod snažnim ruskim uticajem, pa im originalnost nije bila jača strana.

Klubovi iz Gruzije su tokom čitavog bitisanja u sovjetskoj ligi predstavljali etničke čistunce i narod koji se ponosi korenima i navikama.

Najuspešniji klub van Rusije bio je kijevski Dinamo. Nezamislivo iz današnje perspetive, igra velikana iz ukrajinske prestonice nije isticala osobenosti, već snažan uticaj iz Moskve.

Beloruski Dinamo iz Minska se ni po čemu nije razlikovao od ruskih klubova, dok južnjački temperament Jermena i Azerbejdžanaca nije toliko dolazio do izražaju kroz poseban stil igre.

Dakle, Gruzini su jedini ponudili alternativno rešenje prilično uniformisanog načina igre sovjetskih klubova, pa su Dinamove titule iz 1964. i 1978. godine značajno menjale ustaljeni imidž fudbala u najjačoj zemlji istočnog bloka.

Politički vrh tadašnje države nije mnogo zamerao Gruzinima na originalnosti, već ih je koristio da prikaže mulitkulturalnost i raznolikost kao ključne temelje imperije kakav je bio SSSR.

Iako bi naziv najtrofejnijeg kluba Dinama mogao da sugeriše na neprikosnoven ruski uticaj, ono što su fudbaleri dvostrukog sovjetskog šampiona pokazivali na terenu umnogome se razlikovalo od ostatka zemlje.

Kod Gruzina je igra sve, lopta je kao kod žonglera instrument da uživaš u njoj i prepustiš joj se. Emotivna komponenta značajno nadilazi racio, a predriblati protivnika mnogo mu je važnije nego odbraniti sopstveni gol.

Veliki uticaj na fudbal u Gruziji imale su južnoameričke države čiji pokreti igrača na terenu su ostavljali dojam plesanja pa su ih u prvim decenijama prošloga veka poredili sa Urugvajcima, koji su tih godina bili svetski šampioni.

Ipak, pošto je Gruzija mesto Staljinovog rođenja, Dinamo Tbilisi je sve do smrti sovjetskog vođe bio po snažnim uticajem iz centra, ali je nakon toga krenulo nacionalno oslobađanje što je u decenijama koje su dolazile kroz fudbal imalo najbolju vidljivost.

Dinamo je u drugoj polovini prošlog veka stekao naklonost i izvan granica Gruzije, a nagrada je stigla s ovajanjem prve titule 1964. godine kada je nacionalni ponos bio na vrhuncu.

Gruzini su za vreme Hladnog rata bili posmatrani kao kulturni ambasadori SSSR-a u svetu, a njihovi fudbaleri su činili sastavni deo reprezentacije na najvećim turnirima. Čak su i slati u Južnu Ameriku, gde je i nastala čuvena fotografija Pelea sa nekolicinom gruzijskih fudbalera.

Vremenom su uspesi stizali i na međunarodnom planu. Kada je Dinamo Tbilisi pobedio Liverpul 3:0, tadašnji menadžer slavnog engleskog kluba Bob Pejsli nije krio oduševeljenje velikanom iz Gruzije.

Vrhunac je stigao 1981. godine kada je Dinamo osvojio Kup pobednika kupova. U finalu je savladana Karl Cajs Jena, a vodeći ljudi SSSR-a na čelu sa Leonidom Brežnjevim želeli su da ovaj uspeh pripišu celoj državi.

Gruzini su znali da je uspeh više njihov nego ostatka zemlje, a jedna obožavateljka je tih dana na adresu Dinama poslala pismo u kojem je stajalo:

„Od sada će se evropski fudbal govoriti sa gruzijskim akcentom“, stajalo je tada.

Već po povratku u Tbilisi nakon utakmice u Diseldorfu, najveći uspeh kluba proslavljen je u pratnji muzičke grupe, numerama koje su isticale nacionalnu osobenost Gruzina.

I nakon raspada SSSR-a, Gruzini su ostali svoji pa uprkos izostanku značajnijeg uspeha nisu odustajali od filosofije koju su odvajkada negovali.

Sa takvim načinom razmišljanja stigli su do istorijskog reprezentativnog uspeha, plasmana u osminu finala Evropskog prvenstva u Nemačkoj.

Protivnik će im u nedelju od 18 sati biti reprezentacija Španije, koja slovi za velikog favorita. Bez obzira na ulogu autsajdera, Evropa će drugog dana vikenda u Kelnu imati priliku da još jednom vidi gruzijski ples.