Španija i Engleska – sudbine isprepletane loptom

Španski i engleski fudbal su do te mere povezani da ni jedni ni drugi ne bi pogrešili ukoliko bi u polemici njihov glas preovladao u korist toga čiji uticaj je bio veći.

Englezi će se hvaliti da se fudbal na Pirinejskom poluostrvu primio zahvaljujući ogromnom uticaju sa Ostrva, dok Španci neće prećutati imena svih zaslužnih sunarodnika zahvaljujući kojima je Premijer liga najatraktivnije klupsko takmičenje na svetu.

A sve je počelo krajem 19. veka kada su zahvaljujući ogromnom britanskom uticaju nastali prvi španski klubovi. Bilo je to vreme infrastrukturalnog povezivanja zemlje. Isprepletanu mrežu železnice od južnih obala preko ravne Kastilje do industrijskih centara Severa kreirali su britanski radnici.

A kako to obično biva, mukotrpnu izgradnju zemlje olakšavali su sebi strašću za fudbalom, koji se tih godina probijao brzinom svetlosti u Engleskoj.

Prvi klubovi na prelazu dva veka najpre su formirani u najvećim španskim lukama i železničkim centrima, a primetni anglicizmi u nazivima dovoljno potvrđuju čiji je uticaj bio dominantan.

Rekreativo Uelva i Atletik Bilbao su najeksplicitniji primeri britanskog uticaja. Velike zasluge za nastanak Sevilje idu u prilog tadašnjem konzulatu Velike Britanije u najvećem gradu Andaluzije.

U tom kontekstu interesantno je istaći da su u prvom zvaničnom meču u istoriji španskog fudbala između Sevilje i Rekreativa igrala samo dvojica domaćih fudbalera, a da su ostatak postave činili Britanci.

Fudbal u Baskiji se razvio zahvaljujući britanskim radnicima na brodogradilištu, ali i studentima koji su se vraćali kući nakon boravka na Ostrvu. Ni najrazvijenija regija Katalonija nije bila pošteđena britanskog uticaja budući da je veliki broj radnika u industriji pamuka imao ogroman uticaj na formiranje Barselone. S tim u vezi ne čudi što su imena britanskih trenera dominirala katalonskim velikanom u prvim decenijama postojanja.

Kada je trenerima reč, naročito značajan primer je Freda Petlanda koji je zahvaljujući velikim uspesima sa Atletik Bilbaom dobio broznanu statuu u najvećem baskijskom gradu.
Španski građanski rat smanjio je britanski uticaj na razvoj fudbala na Pirijenskom poluostrvu, a u decenijama koje su sledile tek poneki igrač ili trener podsećao je na duboki koren odnosa dveju zemalja.

Nešto starijim navijačima Barselone ostao je u sećanju period iz druge polovine osamdesetih godina kada ih je trenirao Teri Venejbls, sa prepoznatljivih stilom igre 4-4-2, koji mu je već u debitantskoj sezoni 1984/85 omogućio da nakon više od decenije vrati titulu na „Kamp Nou“.

Vrhunac njegovog boravka u glavnom gradu Katalonije je finale Kupa šampiona 1986. godine kada su na penale poraženi od Steaue iz Bukurešta, stigavši do okršaja u Sevilji zahvaljujući antologijskom preokretu protiv Geteborga u polufinalu.

Toga leta u klub su stigli Gari Lineker i Mark Hjuz. Lineker se daleko bolje snašao od velškog golgetera iz Mančester junajteda, a njegov čuveni het-trik protiv Real Madrida u debitantskoj sezoni jedan je od značajnijih u istoriji čuvenog El Klasika.

Neizbrisiv trag u španskom fudbalu druge polovine osamdesetih godina ostavio je i Džon Tošak. Velški stručnjak je sa Real Sosijedadom osvojio Kup kralja 1987, a tri godine kasnije sa Real Madridom Primeru.

Devedesete je obeležio Ser Bobi Robson u Barseloni. Njegova najveća zaostavština je Žoze Murinjo i brazilski golgeter Ronaldo, a svega jedna sezona na „Kamp Nou“ bila je dovoljna britanskom stručnjaku da zauvek osvoji srca navijača.

Kada je reč o engleskim fudbalerima koji su ostavili neizbrisiv trag u Španiji, mnogo veći uticaj su imali u Real Madridu nego Barseloni.

Dok se na „Kamp Nou“ ime Linkera slavi kao jedino zaslužno među Britancima, Real je kroz istoriju imao nekoliko zapaženih igrača sa Ostrva. Ubedljivo najviše utakmica odigrali su Dejvid Bekam i Stiv Mekmanaman, a već nakon debitantske sezone aktuelni as kraljevskog kluba Džud Belingem izbio je na čelo liste strelaca među britanskim fudbalerima na „Santjago Bernabeu“.

I dok je vremenom britanski uticaj u Španiji slabio, prava hispanizacija zahvatila je Ostrvo. Naročito je to došlo do izražaja u poslednje dve decenije kada su Španci praktično preuzeli primat u Premijer ligi.

Liverpulova titula evropskog šampiona iz 2005. godine najveće zasluge duguje Rafaelu Benitezu, a dva najbolja premijerligaška kluba iz prethodne sezone Mančeseter siti i Arsenal predvođeni su španskim stručnjačima Pepom Gvardiolom i Mikelom Artetom.

Da je reč o zemljama čije fudbalske sudbine su isprepletane svedoči i veliki broj prijateljskih utakmica čiji istorijat datira još od davne 1929. godine kada su Španci slavili 4:3 u Madridu.

Englezi će im se osvetiti dve godine kasnije na londonskom „Hajberiju“ kada su pobedili sa čak 7:1, što će biti njihov poslednji susret pre ratnog vihora koji će sredinom 30-ih najpre zahvatiti Španiju, a već početkom naredne decenije i čitav svet.

Prvi zvaničan meč reprezentacije će odigrati na čuvenoj „Marakani“ 1950. godine na Svetskom prvenstvu u Brazilu gde će Španija u meču grupne faze slaviti 1:0.

Englezi će im se osvetiti u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1968. godine u Italiji, a 12 godina kasnije „Gordi Albion“ će biti bolji 2:1 u meču grupne faze kontinentalnog šampionata na Apeninskom poluostrvu.

Dve najznačanije utakmice Španci i Englezi će odigrati na Mundijalu 1982. i Evropskom prvenstvu 14 godina kasnije i oba duela završena su bez golova.

„Gordi Albion“ će svakako bolje pamtiti 1996. godinu jer je trijumfom protiv Španaca izborio prvo polufinale evropskih prvenstva još od čuvenog duela u Italiji protiv Jugoslavije kada je strelac jedinog gola na meču bio Dragan Džajić.

Nakon okršaja na „Vembliju“  rivali će na prvi zvaničan meč čekati duže od dve decenije pošto će ih žreb spojiti tek u premijernom izdanju Lige nacija s jeseni 2018. godine.
Interesantno je da su u dve utakmice grupe novoformiranog takmičenja slavili gostujući timovi. Španci su nadmudrili Engleze u Londonu 2:1, dok su izabranici Gereta Sautgejta bili bolji u Sevilji rezultatom 3:2.

Sve to neće imati naročitog udela uoči predstojećeg finala Evropskog prvenstva u nedelju na Olimpijskom stadionu u Berlinu.

Duel sa početkom od 21 sat u nemačkoj prestonici biće najznačajniji u istoriji međusobnih okršaja timova koji imaju priliku da pobedom promene tok reprezentativne istorije.

Španija bi pobedom postala najtrofejnija evropska reprezentacija, dok bi Englezi trijumfom konačno probili maler na Starom kontinentu, domogavši se trofeja kojeg decenijama željno iščekuju.

„Crvena furija“ je više pokazala je u prethodnim utakmicama, ali su se Englezi već protiv Holandije probudili, pa verujemo da golovi ne bi trebalo da izostanu sa ovog meča.