“Tartan Army” je iznad religije i tačka koja spaja nespojivo

Sa populacijom od oko 5,5 miliona stanovnika, od Škotske se ne može očekivati da bude super-sila u fudbalu. Međutim, kada su u pitanju navijači ove reprezentacije, “Tartan Army”, onda tu nema dileme - oni su najbolji.

Način na koji oni prate svoju reprezentaciju je nešto najstrastvenije, uz ogromnu dozu entuzijazma i ponosa, što je svet ikad video.

Jedino što ovde nije kako treba su fudbaleri Škotske, koji nemaju rezultate kakve bi njihovi navijači želeli, ali dva uzastopna plasmana na EURO, te igranje baraža za Mundijal u Kataru, bude nadu da će stvari krenuti nabolje, možda već na predstojećem šampionatu Evrope u Nemačkoj.

Iako im danas nasilje nije opcija, kao pre 30-ak godina, navijači Škotske spremni su da brane svoj ponos i boje svoje zemlje kada se za to pruži šansa. Njihov jedinstveni DNK je teško objasniti ako znamo koliko je otvorenih frontova u škotskom fudbalu. Politika, religija i rivalstvo među gradovima je stogodišnja pojava kod Škota, ali kada igra nacionalni tim, oni su jedinstveni.

Njihovo jedinstvo je posebno impesivno, ako znamo da imaju jedan od najvećih svetskih derbija između Seltika i Rendžersa iz Glazgova. To je prava mržnja, religijska podela, koja je odnela mnogo života, ali je reprezentacija kompromis čak i za pristalice ta dva kluba.

Slično je rivalstvo između navijača Aberdina i Hibernijana. Posebno je bilo izraženo stalnim tučama 80-tih godina 20. veka. “Aberdeen Soccer Casuals” su prednjačili u Velikoj Britaniji u pravljenju nereda i bili su jedna od najbrutalnijih huliganskih grupa.

Sve ovo teško može da objasni “Tartan Army”, jer tu svi oni staju u isti red i dišu kao jedan.

Istorija navijača Škotske je puna nasilja. Posebno se hvale invazijom na “Vembli” kod “mrskih” Engleza, kada je Škotska prvi put nakon deset godina slavila na tom stadionu. Bila je to prava invazija na teren, koju Englezi nikada nisu preboleli.

Ipak, i u godinama huliganizma su znali da svojim navijanjem zadive planetu.

Na Mundijalu 1982. u Španiji su bili proglašeni za najbolje navijače. “Ponos je iznad svega”. Tako kažu članovi “Tartan Army”. Zaboravljaju se sve netrpeljivosti lokalnog nivoa, a Škotska se brani po cenu života. I danas odzvanja njihova pesma sa stadiona “Francuska” na otvaranju Mundijala 1998. protiv Brazila, kada su hiljade Škota u kiltovima izazvali velku pažnju i “ukrali šou”.

Poslednji veliki incident su imali 2000. protiv Engleske, kada je uhapšeno 300 osoba. Od tada je sve manje nereda od strane navijača Škotske.

Poslednji referendum o nezavisnosti Škotske od Velike Bitanije, koji je rezultirao ostankom u kraljevstvu, opet je podelio navijače. Rivalstvo je poraslo do neslućenih razmera. Neke grupe koje su za nezavisnost pevaju himnu Škotske, dok drugi i dalje pevaju “God Save The King”.

Ali ono što se ne dovodi u pitanje kod Škota je neviđena privrženost nacionalnom timu i nemojte sumnjati da će oni biti jedna od većih atrakcija u Nemačkoj.

Čak ne bi trebalo da se začudi i da nadjačaju domaće navijače na otvaranju Eura u petak uveče u Minhenu.