Pešić: "Dobri smo, ali ne još dovoljno da sve zavisi od nas"

Srbija sutra protiv Slovenije ima generalnu probu pred početak Evrobasketa naredne nedelje. Osim početne konferencije za novinare i izjava posle meča, sada je Svetislav Pešić prvi put stao pred novinare posle otvorenog treninga.

Iako je naš selektor uvek opširan i voli da skreće sa tema, poruka je jasna - tim zna šta želi i zna kako da dođe do toga. Razmišljanja o rezultatu nema, ostalo su detalji.

A na pitanje koliko je tim još daleko od nivoa potrebnog za takmičenje na Evrobasketu, Pešić odgovara u svom stilu:

"To ni bolji treneri od mene ne mogu da vam kažu. Odnosno, ja nisam toliki trener da bih mogao na to pitanje da odgovorim".

Odmah je nastavio:

"Radili smo onoliko koliko nam je vreme dozvolilo. Radili smo i onoliko koliko su igrači bili spremni da zahteve koji se postave – realizuju. To je jedan poseban način priprema za reprezentaciju. Pripremati reprezentaciju za ovakva takmičenja kakva imamo, sve je komplikovano, naravno. Sve je drugačije. Ali to nije razlog da se ne može pronaći pravi način da se stigne do neke zadovoljavajuće forme. Znate kako, prošle godine su bile Olimpijske igre, skoro mesec dana ranije. Pa su igrači završili sezonu, ali su imali manje vremena za regeneraciju. Ipak, zadržali su neki kontinuitet forme. Pa je to onda nekako lakše – samo se nastavi ono što su već radili. A ove godine imamo puno igrača koji su veoma rano završili sezonu. I naravno, kad završiš sezonu, dolazi vreme odmora, privatnog života, organizacije... i tako dalje. Tako da smo mi pokušali da, koliko god je moguće, već tamo u prvoj nedelji jula organizujemo ovde u maloj dvorani individualni rad sa igračima. Ovi van Beograda su dobijali specijalne programe. Naši treneri su išli kod njih, pomagali im da zadrže fokus, neku tenziju priprema, da zadrže neki kontinuitet fizičke pripremljenosti. Neko je došao dobro, neko slabije, neko bolje. I onda iz takve, šarolike situacije, treba napraviti individualne programe za svakog".

Odmah je nastavio priču:

"A i što se tiče košarke, neko će reći – šta ima, Jokić je tu, najbolji igrač sveta, samo mu daj loptu na vreme i prvaci ste. Međutim, nije to baš tako. To tako izgleda, ali nije tako. Ništa se u životu ne dešava automatski. I za sve mora da se pripremiš. Tako da, sve je u pripremi. Loša priprema – loš rezultat. Ali sve ovo što pričam, važi i za ostale ekipe. Nismo mi sad jedini. Svi imaju isti problem. Ko pronađe bolji put do forme, taj ima veće šanse na Evropskom prvenstvu. Ja mislim da smo mi dobri, ali nismo još dovoljno dobri da bismo mogli da kažemo: sve zavisi od nas. Ne zavisi sve od nas. Možda će se to popravljati kroz prvenstvo. I sigurno hoće. Jer kako dolaze zvanične utakmice, raste koncentracija, raste tenzija, bolje se igrači pripremaju. I tamo smo, niko nas ne dira, niko ne zivka, nema komšije, nema 'ajde dođi, imaš li karte', nema toga. Jednostavno si u Rigi".

Uvek su pripreme zahtevne. Igrači više vole da igraju nego da treniraju, što je normalno. Kakva je hemija u timu?

"Taj odnos, razumevanje, povezanost... oni znaju kad odluče da igraju za reprezentaciju, znaju ko im je trener i znaju šta ih čeka. Ništa se tu novo nije promenilo. Isti trener, isti način priprema. Nešto se menja – s aspekta pripreme utakmica, fizičke pripreme, taktičke pripreme. Uvek ima nešto što se doda, nešto što više ne koristimo. Drugo je vreme, drugo je takmičenje, drugi su i neki novi igrači. Nisu novi, ali su igrači koji su sad stigli. Pokušavamo da njih inkorporiramo, da ih uvedemo, da im stariji, iskusniji igrači pomognu, da shvate šta se traži i tako dalje. Znate kako, to je svuda tako, ali kod nas se možda još jače vidi, jer imamo igrače iz raznih klubova. Različite zemlje, različiti koncepti napada, koncepti odbrane, različit način priprema – NBA, Zvezda, Fenerbahče... I sad sve to treba spojiti. Ali imamo neku... ne bih rekao sreću, nego mogućnost – imamo kontinuitet, poznajemo se dobro i ta neka međusobna povezanost nam ove godine ide lakše".

Koliko se radujete sutrašnjoj utakmici? Koliko će biti izazovna?

"Ne radujem se previše. Šta znači 'radujem se'? To što igramo u Beogradu – pa dobro, nismo igrali skoro. Ali to je utakmica za navijače, da ih osetimo malo. Znamo da postoji ogromna euforija u Srbiji, i na tu euforiju oni imaju pravo. Samo neka navijaju dobro. Mi nemamo pravo na euforiju. Mi radimo, kao što vidite, u tišini. Ne organizujemo mnogo konferencija za štampu, ne zato što vas ne volimo, nego zato što koristimo tu tišinu. Smatramo da ako je tišina među nama, možemo bolje da se koncentrišemo na zadatke koje imamo. A zadaci su svakog dana novi. Novi ciljevi i tako dalje. Radujemo se utakmici u smislu što će publika doći da podrži reprezentaciju. I to je to".

Koliko ste zadovoljni igrom u odbrani? Da li je teže uigrati odbranu ili napad?

"Naravno, odbrana je mnogo teža. Znate kako, postaviš par sistema u napadu – za igru iz reketa, za igru s poludistance, za tranziciju... i kroz to se igrači povežu. Znaju ko je gde, ko šta radi. U odbrani je to mnogo teže, jer se traže različiti koncepti. Kao što rekosmo – ovaj dolazi iz NBA, onaj iz Fenerbahčea, ovaj iz Zvezde, ovaj iz Partizana... neko igra pick and roll s jakim hedžom, neko drugačije, neko koristi switching defense... I onda dođe trener i kaže – sve to ne važi. A važi! Trener reprezentacije mora da se prilagodi igračima. Trener uvek mora da zna da je tu zbog igrača. Kad razume da su igrači najvažniji, onda može da napravi napredak. Ja to stalno pričam – nije dobro kad je trener iznad ekipe. Trener nikad ne sme da bude iznad ekipe. Ali isto tako, igrači moraju da znaju da je trener najvažnija osoba i da ga prate. Ako se tu napravi dobar balans – da trener zna da ne sme da bude iznad bilo koga, a igrači znaju da je on taj koga moraju da prate – onda dolazi rezultat. Možda ne odmah, ali dolazi".

Kako ste zadovoljni atmosferom?

"Kako se najbolje gradi atmosfera? Pobedama. Mi ne pričamo o 'atmosferi'. Mi pričamo o povezanosti između igrača – mladih i starih, spoljnih i unutrašnjih, bržih i sporijih. Ako to uspemo da povežemo – a mislim da jesmo na dobrom putu – onda možemo da kontrolišemo našu sudbinu. Ako nam neko sa strane ne uleti da objašnjava kako treba da igramo i koji su ciljevi... naši ciljevi su odavno postavljeni. Imamo iskusne igrače, koji su učestvovali na ovakvim takmičenjima. I trenera kojem ne fali iskustva. Radimo u tišini. Ne zanima nas previše ko šta misli. Važno je šta mi mislimo. Ako znamo tačno šta želimo – a znamo – mi ćemo to i da postignemo. Ne priča se o rezultatima, jer kad se previše priča o rezultatima i kad su očekivanja prevelika – obično ne bude ni rezultata, ni uspeha. Zato se mi bavimo igrom. To ne znači da ne želimo da pobedimo. Želimo da pobedimo svaku utakmicu. Svaku emociju".

I za kraj, osim Micića, možemo li sutra očekivati sve igrače na raspolaganju?

"Već sam rekao – imamo Smajlagića, koji nosi tu povredu kolena. Trifa je bolje, ali još nije spreman da trenira. Tako da njih sigurno neće biti. Ostali koji su večeras trenirali – biće u sastavu. Videćemo, neko će igrati više, neko manje. To je ipak pripremna utakmica. Zvanična jeste, međunarodna, ali je koristimo da napravimo korak napred. I što se tiče uigravanja, i što se tiče da vidimo individualne mogućnosti igrača. Sve ih ja znam, nema tu nepoznanica, ali to su igrači kojima treba dati šansu. Svakom pomalo, da se vidi koliko može, koliko može da pomogne sebi i ekipi. To je ekipa za sutra".