Zašto nam se ponovio Berlin?

 Eliminacija našeg nacionalnog tima u osmini finala Evrobasketa u Rigi i dalje je glavna košarkaška tema u Srbiji. Teško nam je da prihvatimo da je ovo bio krajnji domet tima pod vođstvom Svetislava Pešića koji je bio prvi favorit pre početka šampionata i koji je tokom priprema sa lakoćom rušio svoje rivale.

Međutim, ako imamo u vidu da se Pešićevim ''orlovima'' isto to dogodilo i tri godine ranije, kada smo takođe u sastavu imali jednog od najboljih NBA igrača Nikolu Jokića, onda ovaj najnoviji poraz od Finske nije slučajan. Podsetimo, te 2022. godine u Berlinu nas je zaustavila Italija, skoro identičnim rezultatom kao Finska sada (bilo je 94:86 za ''azure'' pre tri godine, a u Rigi 92:86 za Finsku), a zanimljivo je da je selektor Svetislav Pešić oba puta ponudio gotovo iste razloge za neuspeh svog tima.

''Italija je odigrala izvanredno, bili su sveži, odlučila je fizika. Ne smem previše da pričam šta nas je sve pratilo kroz ove pripreme, to do sada nisam, jer nije ni potrebno. Ako bih počeo na tu temu, rekli biste da tražimo izgovore. Mnogo igrača je ispalo iz tima tokom priprema, imali smo povrede, bolesti, neki su se vratili, neki ne. Milutinov deset dana nije trenirao, bio je pod temperaturom, pa Vanja i tako dalje… Ne tražim izgovore, analiziraćemo šta smo mogli bolje da uradimo'', rekao je Pešić pre tri godine posle neuspeha u Berlinu.

A posle Finske kao da smo slušali reprizu te izjave.

"Većina igrača je poslednjih dana živela sa tim povredama koje su se obnavljale, što su ostaci jedne dugačke lige. Bolest se uvukla, pojavio se virus. Evo jutros se razboleo, dobio koronu moj kolega iz reprezentacije Letonije. Znači, hotel je pun korone, virusa. Mi smo zakačili nekoliko igrača, ali evo, izašli smo sada iz toga. Kad već nismo pobedili, valjda ćemo se spasiti korona virusa. Hvala vam", rekao je Pešić novinarima na aerodromu u Beogradu po povratku iz Rige, okrenuo se i otišao, uz poruku da o ostavci i ne razmišlja.

Posle ovakvih izjava postavlja se pitanje da li smo i tada i sada bili baš toliko malerozni, ili pravi razlozi neuspeha leže na drugoj strani. Nema sumnje da je povreda kapitena Bogdana Bogdanovića, za koga je Evrobasket bio završen posle samo dve utakmice, bila veliki udarac za naš tim, ali smo i bez njega imali dovoljno kvalitetnih igrača u timu koji možda nisu bili kadri da osvoje zlato, ali su selekciju poput Finske morali da dobiju.

Neko će reći da je i to moranje uticalo da se našim igračima ''stegnu ruke'', ali nije problem bio toliko u šutu, koliko u neorganizovanoj odbrani i inferiornosti u skoku. Slabosti u odbrani su bile vidljive i u utakmicama tokom grupne faze, Turska je to surovo kažnjavala trojkama, ali je posle tog meča vladalo mišljenje da nijedan drugi rival, čak ni Turska ako se ponovo sretnemo, neće moći tako dobro da šutira za tri poena kao u tom meču. Ali, kada tokom meča previše često ostavljaš protivničke igrače same na šutu van linije 6.75, onda ne možeš mnogo ni da očekuješ kada je konačan ishod u pitanju.

Finska je, s druge strane, od prvog minuta igrala rasterećeno i agresivno, svesna da nema šta da izgubi. Taj kontrast u mentalitetu doneo je ključnu prevagu. U trenucima kada je pritisak rastao, srpski tim nije uspeo da pronađe hladnokrvnost i liderstvo koje krasi velike ekipe. Rotacije u odbrani bile su spore i neprecizne, kasnilo se u preuzimanjima, dopuštajući rivalu da uđe u ritam i serijama trojki stvori samopouzdanje.

U kriznim trenucima, reprezentacija Srbije nije imala pojedinca u organizaciji igre koji bi preuzeo odgovornost i smirio tim. Kod Finske je Lauri Markanen bio centralna figura oko koje se sve vrtelo, ali su u ključnim momentima tokom četvrte četvrtine trojke pogađali i 18-godišnji Mika Murinen, oba puta preko Jokića koji je kasnio u odbrani, a onda i Valtonen koji nas je dotukao sa svoje dve trojke u finišu.

Ovaj poraz od Finske ne bi trebalo posmatrati kao izolovan incident, već kao signal da je potreban sistematski rad na redefinisanju reprezentacije. Srpska košarka i dalje ima ogroman potencijal, ali bez adaptacije na nove trendove i učenja iz bolnih poraza, biće sve teže održati status među evropskom i svetskom elitom.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo počinju već u novembru, rivali su nam Švajcarska, BiH i Turska. Malo je vremena za pripremu, pogotovo u slučaju da se čelnici Saveza odluče za promenu selektora. Zato, vreme je za važne, pa i sudbonosne odluke za budućnost srpske košarke.