Birmingemska banda i zalizani Španac? Istorija kaže da ne može, ali...

Poslednji put kada je osoba sa zalizanom dužom kosom, u odelu, sedela u Birmingemu i pričala na nekom od romanskih jezika, završilo se krvoprolićem. Tada su popularna braća Šelbi bila u sukobu sa italijanskom mafijom pod vođstvom Luke Čangrete. Danas, čovek sa nemalom sličnošću, s tim što je u pitanju Španac, a ne Italijan, u romansi je sa građanima ovog grada u Zapadnom Midlentsu. Štaviše, sam je vođa Birmingemske bande. Birmingemske bande moderne istorije koja ne nosi hladno oružje, a opet je tako ubitačna. Birmingemska banda zvana Aston Vila.

Kada se Unaj Emeri vratio u Premijer ligu, pošalice na račun „Gud ebening“ ređale su se danima. Nisam siguran da je bilo kojem rivalu ove ekipe uopšte bilo do smeha kada su se pripremali za okršaj sa njima ili nakon istih. Sedela je Aston Vila na 17. mestu u Premijer ligi kada je stigao, a onda je počeo uspon kakav u tom trenutku niko nije mogao ni da zamisli. Sedma pozicija na kraju sezone, plasman u Ligu konferencija, a zatim ove sezone bajka. Bitka za Ligu šampiona koju će izvesno izboriti i ulazak u polufinale evropskog takmičenja po prvi put posle 2008. godine kada su se našli u završnici Intertoto kupa. Oni su 2001. bili osvajači ovog takmičenja kada su pobedili Bazel sa 5:2. Ako se vratimo u one znatno ozbiljnije okvire evropskog fudbala, sa sistemom iz „priručnika“, onda Aston Vila nema evropsko polufinale 42 godine!

Najpre ćemo se vratiti u davnu 1974. kada je drugoligaški tim Aston Vile preuzeo Ron Saunders zamenivši Viktora Kroua. Saunders, inače fitnes fanatik, zajedno sa svojim metodama prikazao se kao vrlo efektivan stručnjak. Klub je odmah u prvoj sezoni vratio u tadašnju Prvu diviziju (današnja Premijer liga), a osvojen je i Liga kup. Jedan fudbaler je bio istinski bitan za te uspehe pri prvim godinama Saundersa, a ujedno je postao i legenda Aston Vile. U pitanju je levi bek Čarli Oltkin koji je nastupao čak 17 godina za tim iz Birmingema odigravši 659 utakmica. To ga čini igračem sa najvećim brojem mečeva u istoriji kluba.

Saunders je razvijao tim prema svojim principima i odmah je došao uspeh i u Prvoj diviziji. Četvrto mesto u sezoni 1976/77 i osvajanje još jednog Liga kupa, te formiranje smrtonosnog napadačkog dvojca u vidu Brajana Litla i Endija Greja. Kako su godine prolazile, tako je moć Saundersa u klubu rasla, a Vila postajala sve konkurentnija na „ostrvu“. Titula u kampanji 1980/81, prva posle 71 godine u elitnom rangu, uz liderstvo kapitena Denisa Mortimera. Ono što je fascinantno i govori o spremnosti ekipe Rona Saundersa te potvrde njegovih principa, jeste da je u toku te sezone koristio samo 14 igrača. Sedmorica su nastupala na svakoj utakmici. Međutim, na polovini naredne takmičarske godine, Ron Saunders je usled neslaganja sa rukovodstvom napustio Aston Vilu uprkos tome što su dogurali do četvrtfinala Evropskog kupa. Saunders je tražio od uprave da se tim pojača, usput je zakazalo i u pregovorima oko novog ugovora i nasledio ga je čovek o kojem se nije mnogo pričalo, a bio mu je asistent sve vreme – Toni Barton.

Aston Villa FC

Vila je u četvrtfinalu izbacila kijevski Dinamo, a to posle pobede od 2:0 u drugoj utakmici. Nije mnogo nedostajalo da im rival u polufinalu bude Crvena zvezda koja je te godine eliminisana od Anderlehta ukupnim skorom 4:2. Oba puta je belgijski tim bio bolji rezultatom 2:1. Vila u prvoj utakmici na svom „Vila parku“ golom Tonija Morlija u prvom poluvremenu došla do krucijalne prednosti i posle 0:0 u revanšu izborila svoje prvo evropsko finale. Revanš će ostati i u senci incidenata navijača na tribinama

A, u borbi za trofej – moćni Bajern iz Minhena i događaj koji se odigrao na kultnom „De Kajpu“ u Roterdamu. Bajern je tada bio predvođen Karl-Hajncom Rumenigeom, Diterom Henesom, Klausom Augentalerom... Maj 26. 1982. 67. minut meča, nešto što će se večno pamtiti u Aston Vili. Gol potpuno samog Pitera Vajta pred petercom Milerovog gola za trijumf engleskog kluba koji je tada postao tek četvrti iz te zemlje koji je podigao ovaj trofej.

U sezoni kasnije, Aston Vila je završila odbranu titule evropskog šampiona u četvrtfinalu gde ih je zaustavio gigantski jaki Juventus sa Paolom Rosijem, Mišelom Platinijem, Markom Tardelijem... Bilo je 5:2 za „staru damu“ u dva susreta. Ako je za utehu, ali jeste, Aston Vile je podigla Superkup Evrope kada su pobedili osvajača Kupa pobednika kupova Barselonu. Tada su se igrala dva meča u roku od nedelju dana, a nakon što je na „Nou kampu“ Barsa dobila 1:0, Vila je u Birmingemu sa 3:0, posle produžetaka, došla do još jednog evropskog odličja.

Bio je to vrhunac Aston Vile, klub je potom bio optrećen brojnim dugovanjima i lažnim finansijskim aktivnostima. Došlo je do brojnih promena u ekipi jer je bila neophodna redukcija troškova, pa je tim Tonija Bartona bio rasut na paramparčad što je rezultiralo relegacijom iz Prve lige samo pet godina pošto su bili prvaci Evrope.

Vila je ove sezone u Ligi konferencija imala zahtevan zadatak u nokaut fazi. Ajaks je sam po sebi težak ulov bez obzira kakav tim imaju. No, posle mršavih 0:0 u prvoj utakmici, deklasirali su ih sa 4:0 na „Vila parku“, a zatim su imali mnogo teži zadatak protiv Lila koji se vratio posle poraza u prvoj utakmici, da bi penali poslali tim Unaja Emerija u polufinale. Olimpijakos? Gledali smo ih ove sezone u Srbiji i objektivno, Englezi imaju zicer da uđu u finale gde bi ih čekao pobednik duela Fjorentina – Klub Briž. Aston Vila je apsolutno najveći favorit za trofej. Prvi evropski, posle 42. godine. Uz pomoć zalizanog Španca.