Čair kao prelomna tačka za Nenada Lalatovića

Stadion Čair u Nišu i Nenad Lalatović sudbonosno su povezani. Ovaj temperamentni srpski fudbalski trener je u niškom hramu fudbala proživeo puno toga. Osvojio jedini trofej u karijeri, sa Radničkim ostvario najbolji ligaški rezultat u istoriji kluba, a pre dva dana je raskinuo veliko i činilo se neraskidivo prijateljstvo sa Draganom Šarcem.

Stadion na kome je doživeo najsrećniji trenutak u dosadašnjoj trenerskoj karijeri – osvajanje Kupa Srbije sa Vojvodinom 2020. godine - i na kome u dva mandata, sa dijametralno suprotnim uspehom, predvodio Radnički, Nenad Lalatović pamtiće i po svojoj prvoj pobedi na klupi Mladosti GAT.

Mesec i po dana nakon odlaska iz Niša, vratio se na Čair i baš u predvečerje velikog jubileja Reala sa Nišave, stogodišnjice kluba, pokvario rođendansku žurku Radničkog. Golom Saše Markovića, Novosađani su slavili u prvom kolu plej-auta Superlige i dobili snažan impuls u borbi sa beg sa dna tabele.

Sama utakmica bila je očajnog kvaliteta. Radnički je toliko loš i zreo za ispadanje, da ga samo solidna bodovna zaliha iz regularnog dela sezone može spasiti u nastavku plej-auta, a ni Mladost GAT nije mnogo bolja, samo je manje lošija, jer da je bolja, u mreži Radničkog bi u petak završilo mnogo više od jedne lopte.

Prema očekivanjima „treće poluvreme“ utakmice bilo je višestruko zanimljivije nego ona dva na terenu. Najpre se dugo čekalo da Nenad Lalatović da izjavu televiziji Arena sport, što je on odbijao da učini zbog grupice navijača Radničkog koja ga je vređala sa istočne tribine. Zatim je atmosfera bila na ivici fizičkog sukoba, a posebno ratoboran bio je Lalatovićev prvi saradnik Vidak Bratić, takođe bivši član stručnog štaba Radničkog, koji je još tokom utakmice bio u stalnoj komunikaciji sa publikom.

Sve se završilo mučnom konferencijom za štampu koju je trener Radničkog Dragan Šarac napustio za vreme izlaganja svog bivšeg šefa Lalatovića.

Mučno da mučnije ne može biti je sve ovo izgledalo i prosto je neverovatno da se ovaj meč igrao u ligi koja će sledeće sezone dati direktnog učesnika Lige šampiona.

Za Nenada Lalatovića bi Čair morao da bude nova prekretnica, jer ma šta god on mislio u ovom momentu, njegova trenerska karijera ide strahovito silaznom putanjom i krajnje je vreme da se razmrda i „stisne kočnicu“ posle ovog susreta.

Njegova izjava da mu je ova pobeda druga najvažnija u karijeri, posle one u finalu Kupa sa Vojvodinom protiv Partizana dovoljno govori. Utakmica je prema svim parametrima bila u rangu nižerazrednog fudbala, ali ju je jedan od njenih glavnih aktera video kao drugu najbolju u svojoj karijeri.

I to karijeri koja je išla izuzetno uzlaznom putanjom sve do 2021. godine i odlaska u Al Batin iz Saudijske Arabije, nakon kog se nešto „raštimovalo“ u sistemu Nenada Lalatovića.

Trener pod čijom je palicom Borac iz Čačka plenio igrom, Čukarički krenuo u uspon, Vojvodina bila ona prava evropska i osvojila Kup, Radnički Niš ostvario najveći uspeh u domaćim takmičenjima u istoriji, trener koji je imao hrabrosti da u onoj tranzicionoj sezoni (2014/2015) Crvene zvezde preuzme ekipu sastavljenu od prosečnih igrača i iz nje izvuče maksimum, pritom „izgori“ i ostavi prostor Midragu Božoviću i kasnije Vladanu Milojeviću da pokupe slavu, ne bi smeo da izjavi da mu je pobeda u Nišu sa Mladošću GAT druga najveća u karijeri, uz sav respeket prema tom klubu.

Do leta 2021. godine i tog famoznog Al Batina, Lalatović je bio taj koji je odlazio iz klubova kao pobednik, ostavljavši iza sebe ozbiljne rezultate i rekorde. Od tada njegovi odlasci su neslavni, iz Banjaluke i Niša ove sezone i prilično mučni.

Sve do odlaska iz Niša pre mesec i po dana, njegova „desna ruka“ bio je Dragan Šarac, a Vidak Bratić „leva". U sve klubove išli su zajedno i zajedno iz njih odlazili. Sada je Šarac rešio da ostane u Nišu i započne samostalnu trenersku karijeru, koja je uzgred krenula katastrofalno, ali o tome ćemo neki drugi put...

Lalatović je to prihvatio jako teško, ustvari on to i ne može da prihvati i rešio je da u javnost iznese nešto što je moralo ostati lično i između njih dvojice.

Ovako su ostavili prostor za tabloidska izveštavanja, kojima u sportu nije mesto, a i jednom i drugom bi bolje bilo da se pozabave načinom na koji će spasiti svoje ekipe da ne ispadnu iz Superlige.

Putevi će im se teško ponovo spojiti, ali bi iskustvo sa Čaira moralo da ih vrati fudbalskom putu. Pre svega Lalatovića, jer ćemo o Šarcu kao šefu stručnog štaba tek suditi...