Ćavijev najgori trenutak da glumi Pepa, Ten Hagov pravi da pokaže u kom pravcu ide Junajted
Utakmica dostojna završnice Lige šampiona.
Povezane vesti
Voz za kojim je prerano trčao u Barsi, Pepu je u Mančesteru pobegao
Lalatove otrovne strelice, ko su te "preplaćene samozaljubljene zvezdice"?!
Kada ima trenerčinu i pobedi Bajern, osvaja Ligu šampiona, a Barsa sada "ima" oba
Lutanje u sistemu, oscilacije u glavama igrača, bonusi - Lalatović u do sada nepoznatoj misiji
Barselona i Mančester junajted priredili su nam to praznično zadovoljstvo da četvrtkom imamo realan utisak da gledamo nešto bolje od Lige šampiona, ako uzmemo u obzir šta smo gledali ove nedelje u utorak i sredu.
Barselona i Mančester junajted su remizirali 2:2, moglo je da bude i 3:4 i 4:3 i to na prvu loptu opisuje kakav smo atomski fudbal gledali večeras. No, da krenemo redom, po segmentima koji su u najvećoj meri određivali tok meća.
Ćavi "filozof"
Pep Gvardiola je poznat odavno po tome da pristisne dugme za "overthinking" i to prečesto kada ne treba. Na kratko ćemo premotati do finala LŠ u Portu sa Čelsijem kada je posle 50 i kusur utakmica te sezone, prvi put odlučio da igra i bez Rodrija i Fernandinja na DM. Tako je izgubio finale LŠ. Napredovao je u 2023. godini, nedavno kada je na poluvremenu na "Stamford bridžu" već na poluvremenu izbacio Kansela i Vokera. Isto je uradio i sinoć kada je bacio prvih 45 minuta protiv Arsenala.
E pa, Ćavi je tako odlučio da u najpogrešnijem trenutku prešalta ono što Barsu čini tako jakom ove sezone - odbranu. U 2023. godini, Barsa je do večeras imala sve pobede. U 90% tih pobeda odbrana je bila, s desna - Kunde, Arauho, Kristensen, Balde. Barsa je tako pobedila Atletiko usred Madrida bez primljenog gola (0:1), osvojila je Superkup Španije lekcijom Real Madridu (1:3), a potom redom gazila sa "clean sheetom" Hetafe, Đironu, Sevilju, Viljareal, samo je Betis dao jedan gol.
I onda, na "Kamp nou" stiže Mančester junajted, engleski gigant, koji je konačno dostojan svoje veličine i na terenu i Ćavi odluči da - promeni štopere. Ne da promeni jednog, već da Kristensena neobjašnjivo ostavi na klupi i zameni ga Alonsom, a da Albi da prednost ispred znatno bržeg i spremnijeg Baldea. Uz to, opet odlučuje, kao u svakom "El klasiku" da Arauha stavi na desni bok da kao čuva Rašforda.
Ćaviju je trebalo da prođe dve trećine utakmice da uvidi svoje greške. Ten Hag je imao tu slobodu da ponovo kaže Rašfordu da može da se kreće gde 'oće i da ovaj to oberučke prihvati. I tako su pala oba gola. Oba preko slabih tačaka Albe i Alonsa, koji su večeras neočekivano bili starteri. Kod prvog je Rašford opet pobegao Alonsu, Ćavi ni u prvom poluvremenu nije video da će Junajtedova "desetka" biti svugde samo ne pored Arauha, i zato je kažnjen - 1:1. Šest minuta kasnije, Alba ostaje sam sa Rašfordom jedan na jedan, takođe na kontra, desnoj strani i pada drugi gol - 1:2.
Ćaviju ni to nije bilo dovoljno, pa je bilo potrebno još gotovo 10 minuta da konačno napravi te izmene i vrati tim koji je dominirao nedeljama unazad, sa Kristenseno i Arauhom u srcu odbrane i Kundeom i Baldeom na bekovskim pozicijama.
Mogla je Barsa u finišu čak i do preokreta, zasluženo je došla do 2:2, malo je falilo da u naletu uz huk 90.000 ljudi bude i 3:2. Ali nije. Za sedam dana, neće imati tih 90.000, već 75.000 protiv sebe. I to bez prepaljenog Gavija koji je poluinteligentno dobio žuti karton za suspenziju faulom na 70 metara od gola, a prethodno je i Pedri izašao zbog povrede lože. Dakle, Barsa će u revanšu verovatno biti bez obojice, a oni su srce veznog reda, ma koliko mladi bili, igrali su ovih nedelja pa i meseci - kao matori.
Ten Hag pragmatik
Za razliku od Ćavija, iako je takođe prezaljubljen u sve krojfovsko u fudbalu, Ten Hag je večeras bio - pragmatik. Junajted je imao loptu koliko im je bilo potrebno. Napao je baš tamo gde su tačke pucanja - što dalje od Arauha, kroz sredinu, desno i poludesno gde su - Alonso i Alba. Junajted nije dominirao toliko koliko je lako dolazio do šansi, ali je Ten Hag očigledno gledao previše evropskih utakmica na "Kamp nou" i znao da će brži napadi, sa vertikalnim pasovoma najčešće izbaciti stabilnu odbranu iz balansa. Rašford je pokazao da je bukvalno u ovom trenutku najbolji igrač Premijer lige, a možda i Evrope. Da ga Kunde nije onako uzdrmao i možda napravio i faul, mogao je i da postigne gol za 1:3.
Uz Rašforda, nemoguće je ne osvrnuti se na ono što su radili Kazemiro i Varan. Bukvalno kao da su nosili dres Real Madrida iz najboljih dana, kojih će imati još mnogo godina u Mančesteru. Varan je uvek bio tu gde treba oko Levandovskog, presekao je previše lopti i nije dozvolio neke veće šanse, iako je doduše napravio grešku kada je predao lošu loptu i napravio Barsi šansu. Kazemiro je pola tima Junajteda kada treba da se brani. Brazilac je preiskusan i obožava kontakt igru, da seče napade i da popunjava sve rupe. Mogao je možda da dobije i drugi žuti i da postigne autogol, ali je on - sve. Sve što treba da jedan velikan raste u pravom smeru. Kazemiro je preko 70% svake ekipe na ovakvim utakmicama i to donekle ove sezone vidi i Karlo Anćeloti.
Za Junajted je jednako važno da se u revanšu vraćaju Lisandro Martinez i Marsel Sabicer koji su odradili suspenzije, tako da će Ten Hag imati jači tim, a Ćavi znatno slabiji, posebno ako se ne oporavi Pedri, mada se vraća Buskets.
Čeka nas bez dileme još jedan spektakl, taktičko nadmudrivanje, a iz večerašnjeg, Ćavi mora da izvuče više lekcija, a da Ten Hag svoje samo unapredi.
0 Komentara