Fenomen braće Milinković-Savić

Oduvek se znalo da su talentovani, iznad onih iz svojih generacija. Čaršijske priče kružile su o njima još dok smo pohađali srednju školu u Novom Sadu.

Sergej je bio onaj koji se izdvajao virtuoznošću, dok je Vanja neko čije su golmanske sposobnosti bile impozantne, ali njegova igra u polju i šut zastrašivali su rivale u mlađim kategorijama, a treneri... Pa, oni su ga puštali da dribla, šutira, proigrava saigrače, čak i katkad daje golove.

Fizikalije su imali obojica, s tim što je Vanja bio nešto lucidniji van terena, pa je kod njegovog slučaja postojala bojazan da li će glava ispratiti sve predispozicije koje su mu date.

Kada su krenuli različitim putevima, Sergej je preko Belgije, odnosnog Genka stigao do Italije, a Vanju je odabrao Mančester junajted čija je legenda ser Aleks Ferguson dobro znao sposobnosti tada sedamnaestogodišnjeg golmana.

’’Održavamo tesnu saradnju kroz stalne kontakte. Snimak svakog Vanjinog meča za Vojvodinu šaljem u Englesku, uz popratnu moju ocenu kako je branio, šta je radio dobro i eventualno šta mu zameram. Dakle, stručnjaci Junajteda do najsitnijih detalja znaju sve o Vanji, kako brani i kako se razvija. Radnu atmosferu u Mančesteru autoritativno diktira Van Gal, ali tako da su igrači opušteni i da obaveze ispunjavaju sa osmehom. Naravno, sreli smo se sa Fergusonom, a posebno je zanimljivo da je bio upoznat ko je Vanja i šta Junajted planira s njim’’, rekao je u februaru 2015. tadašnji trener golmana Vojvodine Boris Nađ.

Sergejeva karijera je nekako išla prirodnim putem, stepenik po stepenik i Lacio je bio zenit evropskog fudbala koji je dotakao ušavši sa klubom u Ligi šampiona i dostigavši nivo jednog od najboljih evropskih ’’terkvarista’’. Pride su išle i spekulacije o Mančester junajtedu, Pari Sen Žermenu, Real Madridu, Juventusu i cifri od 100.000.000 evra.

Na kraju je odabrao Saudijsku Arabiju i to u 28. godini života i novac koji niko u Evropi ne može da mu ponudi.

S druge strane, Vanja je imao znatno teži put da se istakne i pronađe svoje mesto među stativama nekog stabilnog, renomiranog tima. Lehija Gdanjsk, Torino, pa pozajmice u SPAL, Askoli, Standard i konačno povratak u ’’toro’’ gde je godinama bio ponajbolji igrač izrastavši u istaknutog čuvara mreže Serije A. Od minulog leta brani u redovima šampiona Napoliju.

Ako gledamo iz današnje perspektive, definitivno niko nije mogao da tvrdi da će njihove karijere izgledati kako sada deluju. Vanja je nezamenljiv na golu Antonija Kontea. Pre nekoliko dana je izveo penal brzine 130 km/h, dok 24 sata kasnije njegov rođeni brat stiže iz Rijada u Rim i sa tribina, sa tifozima Lacija, gleda utakmicu Kupa Italije protiv Milana.

Da je neko pre desetak godina bacio pogled u budućnost, verovatno bi upitao: da li je narator siguran da nije pomešao imena.

Na kraju krajeva, verujem da su obojica vrlo zadovoljni gde su i šta rade iako je vidno da Sergeju nedostaje eklaktičnost koju sa sobom nosi evropski fudbal. Uživa u Saudijskoj Arabiji, ligi znatno nižeg intenziteta, osigurao se novim bogatim ugovorom... A za Vanju – kažu da najbolje golmanske godine obično stižu oko tridesete...