Igra centimetara i nedostojnih ljudi sa pištaljkom

"Fudbal je igra centimetara, a pobediće onaj koji bude spreman da da život za taj centimetar, to pravi razliku između života i smrti, između pobednika i gubitnika", rekao je Al Paćino u jednom od najjačih sportskih motivacionih govora u filmu "Any Given Sunday". I to mi je prva impresija posle dvomeča između Intera i Barselone, samo što te centimetre nije osvojio samo Inter, već ih je nesrećno izgubila - Barselona. 

Posle najboljeg dvomeča u istoriji Lige šampiona, nemoguće je da samo jedan faktor bude presudan, a na tas Intera prelilo je iz nekoliko. Golman, sudijski kriterijum, trenerska tvrdoglavost, Ronald Arauho i još mnogo toga.

Hajdemo redom

Sudijski kriterijum

Simon Marčinjak je imao težak posao zbog tih centimetara. Pau Kubarsi je možda zakasnio za milisekund, potkačio je Lautara i napravio penal. Mhitarjan je oborio Jamal centimetar pre šesnaesterca, a da li je Đerar Martin bio fauliran pre trećeg gola u nadoknadi vremena? 

Arsen Venger je posle ove utakmice rekao da je veliki protivnik tolikog usporavanja snimka, jer se na njemu vidi svaki kontakt, koji možda to i nije. Ali pošto sudije već to čine, i ako su učinile u svakoj situaciji, onda je trebalo da uspore i snimak kod duela Denzela Damfrisa i Đerara Martina. Na njemu se jasno vidi da levi bek Barselone ima potpunu kontrolu lopte, da je Holanđanin ispružio nogu, zakačio ga, posle čega je ovaj pao. Možda kontakt nije bio jak, ali jeste bio i videli smo hiljade ovakvih prekršaja. Čak i da ih je sudija svirao odmah, što nije uradio Marčinjak. Ali, ako je želeo da pusti prednost, da ne pogreši, onda je morao da pogleda ovu situaciju, ali iz VAR sobe nije stigao poziv. Ili sudije u VAR sobi nisu dovoljno usporile i zumirale? Nikada nećemo saznati. 

Možemo spekulisati i o brojnim drugim 50/50 situacija, o tome da li je Mhitarjan srušio Jamala prvim udarcem u nogu, ili drugim koji je bio u 16, kao što je objasnio i španski sudija Mateu Lahoz.

"Barsa je oštećena i bio je penal nad Jamalom. Mhitarjan ga je udario prvi put van 16, ali je Jamal nastavio trk i drugim udarcem u 16 ga je oborio. To su sudije morale da vide", rekao je Lahoz. 

Da li je Aćerbi igrao rukom i zašto se to nije gledalo, da li je Mhitarjan oborio Jamala tek drugim udarcem u šesnaestercu, da li je bio faul nad Martinom...? 

Suština i zaključak jeste u sledećem: 

Fudbal je najdivnija igra na svetu, zbog nje zavisi raspoloženje navijača na dan, nedelju ili mesec, da ne kažemo, nekima je fudbal i život. I o ključnim detaljima u svakoj važnoj utakmici odlučuju ljudi nedostojni ove igre. Bez istog kriterijuma i ne postoji nijedna velika titula i utakmica da nije pod velom sudijskih odluka. Nažalost, u svetu sudija nema Mesija, Jamala, Ronalda i sličnih velemajstora, dostojnih ove igre čiji su jednako glavni akteri kao i igrači. 

Elitni golman

Idemo dalje. Svaki tim u polufinalu Lige šampiona ima elitnog golmana. David Raja je spašavao Arsenal, Điđi Donaruma da ne govorimo koliko blista, od Liverpula, preko Aston Vile do ovog polufinala. Jan Zomer je imao svoj dvomeč karijere protiv Barselone. A Barselona je primila sedam golova od ukupno 10, slovima - DESET udaraca u okvir za 210 minuta protiv Intera. U prvom meču na "Monžuiku", Inter je imao 100% - tri šuta u okvir, tri gola. U dvomeču je Interov "conversion rate" protiv Barselone bio nenormalnih 70%! Ako vas zanima poređenje i matematika, da je Barsa imala Interov "conversion rate" u ovom dvomeču bi dala 14 golova! 

E, to je možda i najbolji odgovor o tome koliko elitni golmani doprinose ovakvim pobedama i trofejima. A Ščensni, definitivno nije prvi, jer navijači Barse dobro pamte sva evropska Ter-Štegenova pomračenja iz Rima, Liverpula Torina, Pariza u ključnim eliminacionim utakmicama gde je primao komotnih tri, četiri i pet golova. 

I tu niko drugi nije kriv do Barselone, koja uporno smatra da joj novi golman nije potreban. Ovaj dvomeč i Interovih 70% uspešnosti i sedam primljenih golova moraju da budu odgovor na nepostavljeno pitanje o potrebi za novim golmanom.

Setite se samo koliko su Alison i Donaruma imali vanserijskih odbrana u nedavnom dvomeču, a i kako su uvek trofeje u Ligi šampiona donosili upravo elitni golmani - Tibo Kurtoa i Kejlor Navas Real Madridu, pomenuti Alison i mnogi drugi. 

Ronald Arauho 

O njemu smo već pisali poseban tekst koji možete pročitati OVDE, ali je red i da ga malo više analiziramo.

Ronald Arauho ima neverovatne fizičke predispozicije, ali, nema one najosnovnije i najbitnije karakteristike elitnih štopera - pozicioniranje. Arauho bi, da bude baš smešno, bio idelan i najbolji štoper za sistem koji igra - Inter. Niski blok, mnogo duela na malom prostoru i nedovoljno prostora iza njega. A to je sve suprotno od onoga što ima u Barsinom sistemu. Arauho se muči da stoji kako treba, a muči se i u pravovremenim reakcijama, odnosno prepoznavanju da odreaguje pametno, a ne samo snažno. To je najbolje pokazala situacija kod trećeg gola gde je dopustio da mu Aćerbi onako istrči posle 95 minuta neprestanog trčanja u 37. godini. 

Zamislite recimo, da je Van Dajku neko dao onakav gol? A ne može niko da kaže da je Arauho fizički slabiji od Van Dajka. I u tome je suština, pamet, pa onda i snaga, ne može samo ovo drugo, kao buzdovan. I zato je prilično očigledno zbog čega je Flik na svakoj velikoj utakmici forsirao tandem Kubarsi - Martinez. 

Flikova tvrdoglavost

Za kraj, moramo ipak da se dotaknemo i rizične igre Hansija Flika. Jednostavno, ne možeš da dopustiš da čekaš ravno 178 minuta da povedeš u ovom dvomeču, da je za to potrebno da daš šest golova i da na tom putu šutneš preko 30 puta ka golu i onda ti to vođstvo traje - šest minuta.

Toliko je samo Barselona vodila u ovom epskom dvomeču. I kada se konačno dokopala toga rudareći kroz odbranu Intera, dopusti onakav gol. Istina - mogao je da bude sviran faul nad Đerarom Martinom, Arauho je morao bolje da interveniše, ali ipak mora i da se kaže - ekipa koju dva minuta deli od finala Lige šampiona, i koja je 178 minuta čekala da povede protiv najtvrđe odbrani u Evropi, ne sme da prokocka tu prednost posle 300 i nešto sekundi. 

To je do trenerskog pečata i svaki drugi trener bi u tom 91. minutu, kada je vadio Ferana Toresa, ubacio Andreasa Kristensena kao petog defanzivca. Flik je ubacio - Roberta Levandovskog?!

Nemamo šta da dodamo - vodiš 6:5, imaš 200 sekundi do finala Lige šampiona na koje tvoj klub čeka 10 godina. Imaš Kristensena na klupi, ubaci ga. Pobedi. 

I eto, to je jedno (ne)objektivno viđenje svega onoga što je Barselona propustila u epskom dvomeču. Interu kapa dole, dali su sedam golova, uz onoliku spremnost da pate, pobedili su i prošli dalje, niko ne može da kaže da je nezasluženo. Ali, da svi timovi igraju tako kako igra Inter, i da se međusobno sastaju dva Intera i pokušavaju da igraju onakav fudbal, on ne bi postao najdivnija igra na svetu. 

Postao je najdivniji zbog timova koji igraju fudbal poput - Barselone. Ali i da bi pobedio takve, to možeš samo ako igraš kao - Inter.