Ivan Rakitić - Srce, duša, pluća i noge! Barso, neka 27. bude konačno kao on...
Autor: Milovan Longinov
utorak 01.09.2020.
18:30
Izvor: Sportske.net
Sesk Fabregas nije mogao, Tijago Alkantara nije hteo, oni kasnije nisu bili ni do kolena svetom trojstvu u veznom redu. A onda je došao - On. Omaž Ivanu Rakitiću i najveće hvala iz komšijske Srbije.
EPA/SUSANNA SAEZ
Povezane vesti
Leto je 2014. godine. Najveća revolucija u Barseloni u postpepovskoj eri. Luis Enrike je seo na vruću klupu nakon sramne sezone pod Tatom Martinom. Lućo neće Fabregasa, hoće Rakitića. Barsa šalje Seska u London kod Murinja i za duplo manje para, 18 miliona evra, završava najbolji transfer od svih koji su potom usledili.
Ivan Rakitić je danas rekao zbogom svojoj Barsi, nakon što joj je beskompromisno služio na 310 utakmica tokom proteklih šest godina. To vam je u proseku 52 utakmice po sezoni. Osvojio je 13 trofeja, postigao 35 golova i dodao još 42 asistencije. Ipak, ono što brojke ne mere, oni koji su odgledali svih tih 310 utakmica, znaju da je Raketina uloga bila "ono nešto", neopisivo fudbalskim definicijama.
U trenutku kada je stigao, Rakitić je imao paklenu konkurenciju, pošto je na sredini i dalje bilo sveto trojstvo - Buskets, Ćavi, Inijesta. Ipak, Lućo je imao jasnu ideju da smanji Ćaviju minutažu, da doda malo mišića i igru u dva smera sa više pretrčanih kilometara i dobio je komadić koji nedostaje - Ivana. Jer, neko je morao da čuva leđa triju MSN. Da omogući da Inijesta radi ono što radi, da Buskets ne ostane sam na vetrometini. Da Dani Alveš sme da ode 50 puta u napad i da ne misli ko je njegova sigurna kuća, jer je tu, uvek, bio - on.
Ivan Rakitić je danas rekao zbogom svojoj Barsi, nakon što joj je beskompromisno služio na 310 utakmica tokom proteklih šest godina. To vam je u proseku 52 utakmice po sezoni. Osvojio je 13 trofeja, postigao 35 golova i dodao još 42 asistencije. Ipak, ono što brojke ne mere, oni koji su odgledali svih tih 310 utakmica, znaju da je Raketina uloga bila "ono nešto", neopisivo fudbalskim definicijama.
U trenutku kada je stigao, Rakitić je imao paklenu konkurenciju, pošto je na sredini i dalje bilo sveto trojstvo - Buskets, Ćavi, Inijesta. Ipak, Lućo je imao jasnu ideju da smanji Ćaviju minutažu, da doda malo mišića i igru u dva smera sa više pretrčanih kilometara i dobio je komadić koji nedostaje - Ivana. Jer, neko je morao da čuva leđa triju MSN. Da omogući da Inijesta radi ono što radi, da Buskets ne ostane sam na vetrometini. Da Dani Alveš sme da ode 50 puta u napad i da ne misli ko je njegova sigurna kuća, jer je tu, uvek, bio - on.
Kao jedan od možda nekoliko koji mogu da kažu da su odgledali sve njegove utakmice, mogu samo da kažem - hvala i srećno, majstore. U doba kada je fudbal najviše napredovao, kada su neki implementirali brzinu, drugi zatvorili taktiku parkiranjem i dabldekera, treći pojačali tehniku, usudiću se da kažem da je Rakitić bio u svom tom periodu - konstanta. Ako izuzmem poslednju sezonu, u kojoj je kompletan tim Barselone podbacio i zaslužio ovu rasprodaju, Rakitić je bio i ostao nedodirljiv. Luis Enrike ga je tokom trogodišnjeg mandata držao sve vreme u timu. Propustio je pet utakmica, nije se povređivao. Dao je gol u finalu Lige šampiona.
Onda je došao Ernesto Valverde i nastavio isto. Barselona je osvojila dve vezane titule, Rakitić je i dalje bio nedodirljiv, a onda je usput stigao i do Rusije gde je postao vicešampion sveta. Koliko su ga treneri i saigrači cenili, pokazao je neočekivani potez kada je 2018. godine Barselona odbila ponudu Pari Sen Žermena od 90 miliona evra.
Neki će reći, iz ove perspektive da je to bila greška. Da je Rakitić nakon toga bio u padu, da je to bio pravi tajming za prodaju. Moguće je da su u pravu, a možda i 100% nisu, ako pogledamo ko je sve posle Rakitića došao i nestao. Možda je baš narednih 26 pojačanja koji su stigli u Barselonu posle Rakitića dokaz da na Kamp Nou još uvek, od tog 16. jula 2014. godine, nisu tako dobro pazarili.
Jer, nakon što je Rakitić došao, obuo Ćavijeve kopačke i počeo da šparta, u Barsu su redom stizali:
Arda Turan, Aleiš Vidal, Samjuel Umtiti, Lukas Dinj, Jasper Silesen, Andre Gomeš, Marlon Santos, Nelson Semedo, Filipe Kutinjo, Osman Dembele, Jeri Mina, Paulinjo, Arturo Vidal, Klemen Lengle, Malkom, Artur, Džejson Muriljo, Musa Vag, Žan-Kler Todibo, Kevin-Prins Boateng, Neto, Antoan Grizman, Žunior Firpo, Frenki de Jong, Martin Brajtvajt i Miralem Pjanić.
Da li je ijedan od navedenih 26 imena bio bolje pojačanje od Ivana Rakitića? Tako je. Nije lako doći u Barselonu. Još teže je zadržati se. A najteže postati ono što je Rakitić gradio tokom proteklih šest godina.
I ovakav oproštaj, proterivanjem u paketu sa Luisom Suarezom, Arturom Vidalom i Samjuelom Umtitijem, koji su sledeći na listi, nešto je što je Rakitić najmanje zaslužio.
U godinama kada Barsa nije imala svoje ratnike, trkače, koji mogu 50+ utakmica da nadišu bez problema, Rakitić je bio duša tima. I duša, i pluća, i srce i noge.
Ivane, zaslužio si povratak u svoju Sevilju, nisi zaslužio na ovaj način.
Hvala za onu bombu Realu. Za onaj gol u Berlinu. Za svaki klizeći start, postavku baš gde treba i pas kome i kad treba. Dobro, ne baš hvala za one pasove unazad... no, danas ti je sve oprošteno. Danas si otišao u legendu Barselone, a to nije mala stvar.
A sada, uživaj u tazbini, sa Rakel i princezama i, naravno, osvoji Ligu Evrope. I Superkup Evrope za tri nedelje.
Još jednom, srećno, majstore.
7 Komentara
Jagger86
Strašan fudbaler , da mu je Krstaje u Gerzenkirchenu , vratio bi se Raketa u Shalke, pa makar na sezonu , da posećuju diskoteke i da slušaju Mileta Kitića :D. Good old times :D
P. S.
'Sramna' sezona pod Tatom Martinom je počela osvajanjem španskog Superkupa protiv Atletiko Madrida, nastavila se gospodskim ispadanjem u 1/4 finalu LŠ takođe protiv Atletika sa samo golom razlike u dve utakmice (nešto što bi poslednjih godina mogao samo da poželi svaki navijač Barse), da bi se završila Lahozovim otimanjem titule Barsi na Camp Nou protiv Atletika (kada je poništio potpuno regularan Messijev gol, a što je nedavno i priznao) te porazom u finalu KK od Real Madrida 2:1, takođe sa samo golom razlike.
A kada je 2014. došao Louis Enrique i promovisao Rakitića kao glavni oslonac usporavnja igre na sredini terena i vraćanja lopti svojim defanzivcima i golmanu u svojoj prvoj polusezoni uspeo je da pogubi više bodova negoli trojica njegovih prethodnika ZAJEDNO (Tata Martino, pokojni Tito Vilanova i Pep Gvardiola) u svojim najgorim polusezonama. Nakon što je dovukao Barsu na 3. mesto pa navodno dobio ultimatum u decembru pred utakmicu sa Atletikom (ili pobeda ili pedala) i jedva pobedio Atletiko sa 1:0 potpuno se izmakao od svih besmislenih rotacija (po kojima je vrlo brzo postao čuven) te 'genijalnih taktičkih postavki' i još 'genijalnijih' zamena igrača tokom utakmica. Nadalje je izvodio usključivo najboljih 11 fudbalera na teren (nebitno da li igraju protiv Hetafea ili Bayerna), pustio ih da igraju kako znaju i umeju, zamene sveo na najmanju moguću meru, nemo posmatrao utakmice sa klupe i nije se više mešao u svoj posao. Rezultat toga je bila tripleta u nastavku sezone, pre svega zahvaljujući MSNI kvartetu, ali i sreći što se niko od njih nije povredio do kraja sezone.
Uloga Rakitića je bila pre svega usporavanje igre na sredini terena, gde se on sjajno snalazio beskonačnim vraćanjem lopti nazad, a zbog neverovatne sporosti često je bio primoran da pravi glupe faulove na sredini terena nakon vlastitih grešaka, za šta je neretko dobijao žute kartone. Kada nije uspevao ni tako da stigne protivničke vezne igrače i napadače gol Barselone je bivao ozbiljno ugrožen ili je Barsa primala golove. Kratkim i sporim pasovima često je svoje saigrače stavljao na grdne muke i primoravao ih na greške. Naravno imao je Rakitić i svojih svetlih trenutaka u dresu Barse te vrlo dobrih partija, ali je ovako izgledalo 90% njegovih utakmica.
Sa obzirom da je mučenje lopte na sredini terena već postao zaštitni znak Barse tokom poslednje Enriqueove sezone sasvim logično da je Rakitić igrao ključnu ulogu i kod Valverdea. On je tu muku za gledanje podigao za klasu iznad vešto je kombinujući sa potpuno bezidejnim napadom u kome lopta kruži kao u rukometu sa leve na desnu stranu i nazad do trenutka kada Rakitić preuzima 'odgovornost' da je od protivničkog šesnaesterca preko Piquea, Umtitija i Lenglea 'hrabro' prosledi do Ter Štegena.
Tako bi u najkraćem izgledao nefalsifikovani deo istorije Barse pod Tatom Martinom te Rakitića u njoj pod Enriqueom i Valverdeom. U svakom slučaju Rakitić je kao korektan i uzoran sportista zaslužio da mu poželimo svu sreću u nastavku karijere, ali bih ipak preskočio zahvalnicu...
Mak-Juventino
Prelep tekst
šta god
Apsolutno se slažem sa navedenim! Fenomenalan fudbaler!
“Kao” nevidljiv...kao i L. Suarez
Radovan Filipovic
Samo mala ispravka. Nije Žerom Boateng, već Kevin-Prins, bio je na pozajmici.
Alex DeLarge
Raketin problem upravo i jeste u tome sto vise ne moze da sparta 50+ utakmica. A posto je pre svega uvek bio fer i prema sebi i drugima, sam bi otisao da ga oni nisu otetali...
jv
Najbolji centralni vezni jednog vremena. A svako ko je istrčao na teren zna šta je dobar centralni vezni. On i Modrić su hrvatska reprezentacija.