Miloš Milojević - Čovek koji u Srbiji ne može da uspe!

Pogled na tabelu Super lige Srbije trebalo bi da donese toplinu oko srca svakom navijaču Crvene zvezde. Crveno-beli su tri kola pre kraja "regularnog" dela šampionata na prvom mestu sa 73 boda, 18 više od drugoplasiranog TSC-a, a na +19 u odnosu na "večitog" rivala Partizan.

Petostruki uzastopni šampion sigurno korača ka šestoj uzastopnoj tituli, a Zvezdina statistika je impresivna. Tim koji sa klupe predvodi Miloš Milojević postigao je ubedljivo najviše golova (71), a primo ubedljivo najmanje (11). Ostvarila je Zvezda 23 pobede, uz četiri remija, bez poraza.

Što se Kupa Srbije tiče, i tamo sve ide po planu, crveno-beli su lako stigli do četvtfinala, gde ih čeka gostovanje Napretku u Kruševcu. 

Ipak Miloš Milojeviću dominantno osvojena titula i moguća dupla kruna, gotovo izvesno neće biti dovoljne da zadrži posao. Zvezda je u poodmaklim pregovorima sa trenerom Makabija iz Haife Barakom Baharom i njemu će gotovo izvesno pripasti ta čast i obaveza da predvodi crveno-bele u Ligi šampiona naredne sezone.

Utakmica koja je obeležila Milojevićevu dosadašnju karijeru na klupi crveno-belih je poslednji "večiti" derbi. U njemu je Zvezda na "Marakani" savladala Partizan sa 1:0, ali posle meča, potpuno neverovatno, niko nije imao ni reč hvale za mladog trenera.

Osećao se Milojević kao "Alisa u zemlji čuda" na konferenciji za medije. Došao je kao pobednik u najvećoj utakmici srpskog fudbala, a onda su krenule da se ređaju kritike na račun Zvezdine igre, jer pobeda sama po sebi, a ponavljam igrao se "večiti" derbi, nije bila dovoljna.

Pomenuo je tada (ne)srećni Milojević englesku Premijer ligu i rekao da oni koji žele dobar fudbal imaju mogućnost da sednu kraj televizora i uživaju, a da bi on bio prerećan da uvek pobedi Partizan "ružnom" igrom sa 1:0.

Godinama se u ligi dominantnoj Crvenoj zvezdi koja je dva puta igrala u Ligi šampiona i tri puta prezimili u Evropi spočitavalo što u "večitim" derbijima često nije pobeđivala, ali sada ni pobeda nije bila dovoljna da navijači i javnost budu zadovoljni.

I sve što je uradio Miloš Milojević u svom dosadašnjem mandatu u Crvenoj zvezdi staje u taj (ne)opravdani osećaj poraza posle najveće moguće pobede u našem fudbalu.

Došao je Milojević u Zvezdu kao "bezvučno" ime, neko ko je bio drag navijačima kao pomoćnik, ali čim je postao glavni, kao što je to pravilo u Srbiji, postao je omražen i antipatičan. 

Oko njega ne postoji aura velikog igrača koji je zadužio publiku svojim potezima na terenu da se na nju pozove kako bi podigao popularnost. Nije on tip koji će trčati na sever da proslavi pobedu sa navijačima i sebe predstavi boljim u njihovim očima, a nije ni drugar sa igračima, da ih ljubi i grli posle trijumfa, da bi učvrstio svoj status u svlačionici.

I to ga je koštalo posla. Izgubio je Milojević autoritet u svlačionici tražeći od igrača da promene mentalitet samozadovoljstva koji u Srbiji tako lako nastane kada se ostvaruju uspesi. Nije imao autoritet za promene, jer su neki igrači koji su  mnogo duže od njega u klubu postali više od običnih fudbalera i njihova reč postala je jača od trenerove.

A Miloš Milojević je sve u karijeri postigao svojim radom, bez imena i prezimena. Krenuo je od petlića na Islandu, preko švedskog trećeligaša i stigao do klupe prvaka Evrope i sveta kome će doneti šampionsku titulu, plasman u Ligu šampiona, a možda i novu duplu krunu.

I ostaće Milojević do kraja sezone, iako mu je sve jasno. Zaslužio je pehar, jer se našao Zvezdi u delikatnom trenutku i odmah, bez pitanja, uskočio u voz, biće iz njega izbačen kao šampion.