"El klasiko" kao pre 10 godina, ko je ubedio Ćavija da obuje Murinjove cipele?

Da vam je neko rekao pre desetak godina, kada je Ćavi Ernandes bio kapiten, da će Barselona ikada sa njim na terenu ili na klupi, odigrati kao sinoć, mislili biste da smo se vratili u 2008. godinu i da je Đoan Laporta umesto Pepa Gvardiole, odabrao ipak Žozea Murinja i da su Katalonci otišli u potpuno drugom smeru.

Ono sinoć je bilo sve, samo ne Ćavijev pečat i filozofija koju želi da propagira i to je najbolja vest za navijače Barselone - ipak nije toliko tvrdoglav i može da proceni situaciju, što do sada baš i nije pokazivao. 

Bez Pedrija, Dembelea, Levandovskog, pa i Kristensena, pokušaj nadigravanja sa najjačim sastavom Reala, koji je namirisao krv i želi osvetu za Superkup i činjenicu da ima -7, bilo bi ravno fudbalskom samoubistvu. Uz to, Barsa je u Madrid stigla posle dva vezana poraza, što joj se nije dogodilo od početka sezone, a posebno što je imala niz bez poraza od "restarta" sezone krajem decembra. 

Poljuljana i desetkovana Barselona došla je po ono što je jedino mogla - da izdrži nekako 90 minuta, da postavi defanzivni blok, praktično i bunker, što smo gledali prvi put u istoriji, ali na ovaj način - perfektno. Pokušavao je nekada Ernesto Valverde da igra defanzivno, ali to nije bilo toliko organizovano kao sinoć. Sinoć je, ako uzmemo u obzir da je to Barsa i da je Ćavi - Ćavi, ono bio doktorat u taktičkom odbrambenom smislu. Ronald Arauho, Žil Kunde i Alehandro Balde odigrali su opet za "desetku", a čak je Markos Alonso bio fenomenalan i uopšte se nije osetilo da nedostaje znatno sigurniji Kristensen. Frenki de Jong je odigrao svoju najbolju utakmicu u Barsi, a Buskets je pokazao koliko je koristan kada je ekipa taktički odgovorna i kada svako stoji kako treba. 

Da krenem redom, prvo, Ronald Arauho, popularni "tenk" među navijačima Barse. Jedan "tvit" od sinoć kruži i nad njim treba da se zamislimo:

"Impresivno je koliko je Ronald Arauho superiorniji od svakog defanzivca koji su do sada čuvali Vinisijusa. Pričamo o jednom od najboljih svetskih krilnih napadača, ali kada ispred sebe ima Arauha, on ne postoji". 

I to je jedna velika istina, koju je Urugvajac ponovio po ko zna koji put. Ćavi je prvi put Arauha postavio da čuva Vinisijusa pre tačno godinu dana, u čuvenoj pobedi rezultatom 0:4 u Madridu. Vinisijus se tada nije video, baš kao i letos u prijateljskom "Klasiku" kada je Barsa dobila 1:0. Isti scenario gledali smo i u Superkupu Španije pre mesec i po dana kada je Barsa dobila 3:1. Koliko je Arauho ključan, pokazuje da je Real jedini put slavio upravo kada je Urugvajac bio povređen, u oktobru, kada je Vinisijusa čuvao - Serhi Roberto. Bilo je 3:1 i to je jedini Ćavijev poraz od Reala u poslednjih godinu dana i četiri međusobna susreta. 

Žil Kunde je za to vreme radio sve ono što inače radi Arauho u srcu odbrane. Iako je najčešće igrao kao desni bek i tu takođe bio odličan, Kunde je pokazao da najviše voli da igra kao štoper. Imao je najviše očišćenih situacija, dobijenih vazdušnih duela, Benzema se nije video kao i Vinisijus, a Real nije imao nijedan udarac u okvir gola i nijednu stopostotnu, pa ni manju priliku. 

Alehandro Balde zaslužuje posebnu pohvalu jer je Fede Valverde i kod Zinedina Zidana rešavao ove duele kao desni vezni/krilo. Ovo je drugi put da Valverde nema prostor da bude opasan po gol i Balde je pokazao da je i više nego dostojna zamena za Đordija Albu. 

I za kraj, vezni red - De Jong, Buskets, Kesi, po vokaciji, svi su defanzivniji orijentisani, nijedan nema Pedrijevu viziju, Ćavi je svesno prepustio posed, znajući da ne može da igra tečno i kako želi, pa je skratio prostor Modriću i Krosu. Iskoristio je Kamavinginu čestu nonšalantnost i tako je postigao gol. Jedini koji nisu dobili prelaznu ocenu su Rafinja i Ansu Fati. Prvi jer je gubio svaku loptu koju je morao da zadrži, uz mnoštvo pogrešnih odluka da umesto dodavanja ulazi u dribling, a drugi jer ima mentalitet Bojana Krkića i nema potrebnu energiju da pokaže da mu je stalo da preokrene stvari u svoju korist. Neverovatno je koliko Fati nije želeo da vrši presing kada je morao, a ušao je svež, 20 minuta pre kraja, na stranu što je onaj Kesijev šut želeo da sprovede u mrežu i opet je sebično postupio, kao kada je Levandovskom skinuo loptu sa glave u Mančesteru u 90. minutu. Ako ovako nastavi, a sva je prilika po njegovom govoru tela i ponašanju da hoće, Barsa će biti srećna ako za njega dobije 50 miliona evra i prodaja će biti garantovana. Fati, naslednik Lea Mesija, nema mesta u startnih 11 čak ni kada nema Levandovskog, Dembelea i Pedrija, što znači da je objektivno, 15. igrač u Barsinom rosteru. 

Tu su takođe i zanimljivi statistički parametri - Barsa je imala posed 36%, što je najmanja brojka još od 2010. godine. Barsa je imala samo četiri udarca ka golu, od toga dva u okvir, ali s druge strane, Real je imao 13 pokušaja i NIJEDAN u okvir! Bukvalno, kao da smo gledali "El klasiko" iz sezone 2009/10 - Gvardiola VS Murinjo. 

Sve u svemu, ovo je pobeda koja Barsu približava snu zvanom domaća "tripleta" - La Liga, Superkup Španije, Kup kralja. U prvenstvu ima +7 i Barsa ima obavezu da protiv Valensije u nedelju i Atletika u Bilbau, osvoji četiri boda, pa i da makar sa +5 dočeka ligaški "El klasiko" 19. marta. Naravno, onda neće smeti da izgubi, kao ni 5. aprila u revanšu polufinala Kupa kralja, takođe na svom stadionu.

U prevodu, za tačno mesec i dva dana, znaćemo da li je Barsa na pragu svog sna koji se niko nije usudio da sanja pre samo godinu, kada je Barsa bila daleko od bilo kog trofeja. 

Ćavi je pokazao svoje drugo lice, a to je jednako važno, ako želi da nastavi da osvaja trofeje. Da je sinoć opet glumio Gvardiolu, izgubio bi sa dva gola razlike, ovako je makar na 90 minuta obuo cipele Žozea Murinja od pre 10 godina, i pobedio, ružno, ali je to bio jedini način, zar ne?