Pet razloga pada Flikove Barse - Umiranje u filozofiji, realizacija, nezrelost i pokloni koji se ne praštaju

Barselona je nastavila da tone, a novembarska kriza, nastavljena je i u decembru, te Katalonci sada imaju samo jednu pobedu na poslednjih sedam ligaških utakmica. 

Koji su razlozi za Barsin neobjašnjivi pad nakon što je tim Hansija Flika razbio Bajern Minhen i Real Madrid u istoj sedmici, krajem oktobra? 

Gubiti kada igraš dobro < pobeđivati kada igraš loše 

Veliki Barsin problem je što definitivno ne dobija utakmice koje po svemu mora da dobije, te da ne ume da primeni Simeoneov recept i da pobeđuje kada igra loše. Ako je utakmice protiv Leganesa i Las Palmasa odigrala loše, protiv Atletika je Barselona bila odlična. Koliko god to smešno zvučalo, da nije bilo Jana Oblaka, moglo bi da bude komotno nekoliko golova u mreži Atletika. I to je Barsina stara boljka. Ne ume da ubije rivala, i onda stigne kazna, u situaciji dva na četiri u poslednjim sekundama utakmice. Ujedno, to je i dokaz nezrelosti i neiskustva Barsine mlade ekipe. Pauza je došla u pravom trenutku, jer sada sleduje Kup kralja pa Superkup Španije u Saudijskoj Arabiji i sledeći ligaški meč gotovo za tek mesec dana, kada 18. januara gostuju Hetafeu.

Flikove brojke lošije od Ćavijevih 

Ovo je najbolji dokaz koliko je fudbal surov i da je statistika kao bikini. Ali, zvuči neverovatno da je Ćavi u šampionskoj sezoni 2022/23 posle polovine šampionata imao 50 bodova, 12 više nego sada Flik, a i prošle sezone, kada je Barsa bila loša, imala je 41 bod, tri više nego sada. No, sa fudbalske strane, jasno je da Barsa igra bolje sa Flikom, ali i da više oscilira i to je sada došlo na naplatu. Barselona je vezala tri domaća poraza u prvenstvu, Atletiko je slavio prvi put sa Simeoneom kao gost i sada su svi alarmi uključeni. Kada smo kod brojki, Barselona je krajem oktobra imala +10 u odnosu na Atletiko Madrid. U ovom momentu, Atletiko ako pobedi svoju zaostalu utakmicu, pobeći će Barseloni na +6. To je doslovno tragična situacija i pad gori od onog prošle sezone sa Ćavijem. Ako vas još nešto zanima, Ćavi je protiv Simeonea na klupi Barselone imao skor 5-0-0. 

Realizacija - ogroman problem

Barselona je ove jeseni promašila čak 50 zicera, izračunali su statističari, više od bilo koje druge ekipe u ligama petice. I realizacija jeste ogroman problem mlade i neiskusne ekipe. Robert Levandovski je pao, fizički i na mentalnom planu i u ovim porazima je promašivao nepromašivo, protiv Leganesa i protiv Atletiko Madrida. Jan Oblak je bio igrač utakmice, najzaslužniji što Barselona nije upisala ubedljivu pobedu, ali to je fudbal. Barselona jednostavno ne može da dozvoli da ima samo jednog kvalitetnog centarfora na pragu 37. godine. Koliko god da je Levandovski i dalje veoma dobar, očigledno je Flik ne može da se osloni na njega u 50+ utakmica po sezoni. Ansu Fati je bivši igrač, Feran Tores nije klasičan napadač i onda je prilično jasno koliko je za bolju realizaciju neophodan još jedan kvalitetan napadač, a svakako i levokrilni. No, to je neka druga tema, finansije i stroge pravile La Lige upropastile su Barselonu, o tome bi trebalo pisati jedan poseban elaborat. 

Prosipanje bodova u nadoknadi dokaz (ne)zrelosti 

Koliko god da Barselona igra lepo na oko, otvoreno, napadački, agresivno, "napaljeno", uvek na gol više, to mora da smanji i da prepozna. Setite se samo kako su Selti poklonili bod posle vođstva od 2:0, pa kako su dva puta vraćali Betis i takođe im poklonili bod u nadoknadi. Za kraj, jednom očajnom, negledljivom, tipičnom simeoneovskom Atletiku poklonili su najnezasluženija tri boda. Na te tri utakmice, Barselona je umesto 7 ili 9, osvojila samo dva boda. To je potvrda neiskustva i nezrelosti, ali za takve stvari nema opravdanja. Jer, Seltu je u život vratio Žil Kunde, a Betis - Frenki de Jong, dok su Atletiko u životu održali promašaji Rafinje i Levandovskog. U redu, Kasado je pogrešio kod prvog gola, ali je suština u tome da su i kapiteni i veterani najviše doprineli u pomenute tri utakmice kada je Barselona nedopustivo prosipala bodove. 

Zaključak - u Barsu više ne verujemo 

Ako pobediš Real Madrid i Bajern Minhen i daš im osam golova u ta dva meča, a posle zaređaš seriju od sedam utakmica u kojima imaš samo jednu pobedu i u tom nizu pokloniš rivalima bodove, onda nepoverenje stupa na snagu. Flikov rizični stil igre ne obećava trofeje, nažalost, garantuje mnogo više utakmica poput one sinoć. Možda je rešenje neki Viktor Đekereš, napadač koji će imati procenat realizacije bolji od Levandovskog, možda im je potreban Niko Vilijams, ali to u ovom momentu ne menja činjenicu da je Barsa sama sebi postala opet najveći neprijatelj. Umiranje u sopstvenoj filozofiji nešto je što je Barselonu koštalo kroz istoriju i Hansi Flik mora da pogleda i sebe u ogledalo, i u blisku prošlost i prepozna da ovim putem ne sme da ide po svaku cenu. 

Kada imaš priliku da ubiješ rivala, to moraš da učiniš. Kada je potrebno stati i čuvati rezultat, onda to moraš da uradiš. Tako se takmiče najveći takmičarski timovi u modernom fudbalu, poput Liverpula. 

Barsa je dva meseca kasnije, od kraja oktobra, u ovom momentu, daleko od najjačih i praktično daleko od titule koja je bila viđena.