Radnički "slavi" 100. rođendan i strepi od ispadanja - Da li će smene trenera kao na traci "doći glave" Nišlijama?

Juče, 7. aprila, navršila se tačno 41 godina otkako je najslavnija generacija Radničkog iz Niša pobedila Hamburger sa 2:1 u prvoj utakmici polufinala Kupa UEFA. Današnja generacija Radničkog neće po dobrom pamtiti 7. april, izgubili su od imenjaka u Kragujevcu sa 1:0 u Superligi Srbije i posle 29 odigranih kola se nalaze na zabrinjavajućem 12. mestu na tabeli sa 26 bodova i jasno je da ih u plej-autu čeka grčevita borba za opstanak.

U Nišu danas postoji ozbiljna bojazan da će klub ispasti iz lige u godini u kojoj slavi jedan vek od osnivanja. Bila bi to prava katastrofa za grad u kom sport "umire" u poslednje tri godine, ali ovo što se sada dešava Radničkom je sve osim slučajnosti.

Imao je Radnički u poslednjih pet godina nekoliko sjajnih sezona, tri puta je izašao u Evropu, ali u klubu koji od leta 2018. godine do danas napravi čak 15 promena na poziciji trenera i koji promaši više od 80 odsto "pojačanja", nešto ozbiljno ne štima i moglo bi da dođe na skupu naplatu ovog proleća.

Nenad Lalatović je jedini trener koji je uspeo je da se zadrži u Radničkom celu sezonu još od Milana Rastavca koji je otišao 2017, a ta sezona 2018/2019. je bila istorijska, jer je niški tim postao vicešampion države, što mu je najbolji rezultat ikada u domaćim takmičenjima. Lalatović je sledećeg leta odveo ekipu na pripreme u Sloveniju, a tamo je došlo do određenih nesuglasica, on je otišao u Vojvodinu, a ekipu je preko noći preuzeo Simo Krunić i ubrzo doživeo brodolom u dvomeču sa estonskom Florom u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Tu mu je bio kraj, pa je trener Radničkog postao iskusni Milorad Kosanović. Uspeo je ovaj prekaljeni stručnjak da koliko-toliko stabilizuje ekipu. Nije ni on dugo izdržao, za zlo su mu uzeti loši rezultati na pripremama u Turskoj, pa ga je nasledio Radoslav Batak i uspeo da na zadovoljavajući način privrede kraju sezonu, na kratko presečenu pauzom zbog pandemije koronavirusa.  

Međutim, i njemu su brzo nađene mane, pa je smenjen već u oktobru tokom sezone 2020/2021. Umesto njega na klupu se vratio sada pokojni Milan Đumi Đuričić, koji je već tu bio 2017. godine. Pobedio je Partizan na novom debiju, posložio ekipu na pravi način, ali je ubrzo dobio teži oblik koronavirusa i povukao sa se mesta trenera. U decembru 2020. godine došao je Vladimir Gaćinović, priveo polusezonu kraju sa devet osvojenih bodova od mogućih 12, ali se sve raspalo od februara, ušao je u seriju loših rezultata, pa je Radnički došao u situaciju da se grčevito bori za opstanak. Gaćinović je morao da ode, stigao je Aleksandar Stanković i izborio opstanak tek u poslednjem kolu, ali ne zbog svojih rezultata, već zbog povoljnih rezultata na ostalim utakmicama.

Stankoviću izboreni opstanak nije bio dovoljan da ostane trener, pa se u Radnički prošlog leta na velika zvona vratio Nenad Lalatović. Obećavalo se mnogo toga, temperamentni stručnjak je lično doveo Mićibućija i Škrbića, ali samo što je počeo pripreme dobio je unosnu ponudu iz Saudijske Arabije, koju nije mogao da odbije, pa se Aleksandar Stanković vratio, a kao da nije ni odlazio.

Prošla sezona nije krenula kako treba, Stanković je ponovo spakovao kofere, a njegov naslednik bio je mladi Radomir Koković, koji kao da nije ni bio tu, jer je otišao posle samo dva meča. Nije mu oprošten lak poraz u Novom Pazaru.

Posle ne baš prijateljskog rastanka u oktobru 2020. godine, kao grom iz vedra neba se pojavila informacija da se Radoslav Batak ponovo vraća u Niš. Zatekao je ekipu u lošoj formi, na 12. poziciji na tabeli, a uspeo je da na kraju završi kao četvrti i izbori se za nastup u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Njegov drugi mandat na Čairu obeležile su stalne trzavice, neslaganja sa rukovodstvom, sukobi sa publikom zbog defanzivnog načina igre, ali zacrtani cilj je ostvaren. To mu nije sačuvalo posao i dalo priliku da ekipu povede u Evropu što je moralo da se desi. Stigao je Tomislav Sivić i desilo se šta se desilo. Sivić je sa svojim "ofanzivnim" stilom uspeo da ispadne od malteške Gzire u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a u Superligi je osvojio dva boda od mogućih 15.

Tu je i za njega bio kraj, došao je Saša Mrkić, osvojio sedam bodova od mogućih 15, ali ni on nije bio po volji, iako je vidno razdrmao ekipu, pa je Nenad Lalatović dobio priliku za svoj treći mandat na Čairu. Lalatović je na 14 mečeva osvojio svega 13 bodova. Izborio je četvrtfinale Kupa, ali to je bilo premalo, pa je i on otišao, a ekipu je preuzeo njegov pomoćnik Dragan Šarac, koji je takođe zaređao sa lošim rezultatima i čeka ga mnogo težak posao u borbi za opstanak.

Na ovih 15 promena treba dodati i onih pet, u sezoni 2017/2018. Tada su kroz Radnički redom prošli Peter Pakult, Ivan Jević, Milan Đuričić, Boban Dmitrović i Dragan Antić. Još jedan frapantan podatak!

Pre dve godine je Radnički bio u sličnoj situaciji kao danas, a od ispadanja se spasio zahvaljujući ostalim rezultatima, najviše su pomogli Javor i Spartak u poslednjem kolu. U Nišu je juče upaljena "crvena lampica", navijači su zabrinuti, najavljene su u gradu brojne manifestacije povodom 100 godina kluba, snimaju se filmovi, ali sve će to pasti u vodu ukoliko se ne ostane u Superligi.

Vremena je malo, situacija je loša, a pred klubom je da pokaže reakciju i ne dozvoli istorijsku bruku.