"Leba i Vinčića" i sigurna propast Lige šampiona

Erling Haland je morao da postigne pet pogodaka za nešto više od pola sata da bi ukrao šou Slavku Vinčiću. Slovenac je ponovo briljirao na centru i izazvao brojne komentare na društvenim mrežama, praktično, nijedan pozitivan, jer je očigledno da nema jasne kriterijume, da donosi u najmanju ruku diskutabilne odluke. 

Sinoć se možda to nije osetilo u dovoljnoj meri, jer je Pepov tim spakovao sedam komada, pa je onda ljubiteljima fudbala i kritičarima glupo da postave pitanje "ali, šta bi bilo da Vinčić nije svirao onaj penal i da je pokazao Edersonu crveni karton"... I to je velika istina. Isto tako što je još veća da bi Vinčić iste ovakve odluke mogao da donese kada mu se dodeli meč polufinala Lige šampiona, u kom jedan pogodak i jedna pogrešna odluka može da odredi finalistu, a nije da se to nije dešavalo u Ligi šampiona, naprotiv. Dešava se iz godine u godinu, možda čak i sve više. 

Penal koji je dosudio možda jeste po pravilu koje kaže "neprirodan položaj ruke, odvojene od tela, lopta ide ka golu". Ali, s druge strane, da ne bi napravio penal Hendriks onda nije ni smeo da skoči u taj duel, morao bi da bude viši za 5cm da bi udario loptu glavom, da drži ruke uz telo u vazdušnom duelu i da rizikuje da ostane bez zuba, jer bolje to nego da ga lopta sa nekoliko centimetara razdaljine okrzne u ruku i ni ne promeni pravac ni intenzitet putanje ka golu. Vinčić je video penal, koji bi malo ko svirao, ali, ovaj penal je zapravo još značajnija tema zbog jednog koji nije svirao.

Vratimo se u mesec oktobar, iste ove sezone, kada važe ista ova pravila. Inter je ugostio Barselonu, vodio je rezultatom 1:0 i u poslednjim trenucima meča, na identičan način, neprirodnim položajem ruke, koja mu je bila produžetak glave, Damfris je rukom skinuo loptu sa glave Ansua Fatija koji je bio u "mrtvoj" šansi. Igrači Barselone su obletali oko Slovenaca, koji je onako teatralno i samouvereno odmahivao rukom, ubeđen u svoju odluku, namećući svoj autoritet bez pokrića. Fotografija broj 1 - nije ruka i nije penal, fotografija broj 2 je od sinoć:

Da Vinčić nema isti kriterijum, dokazao je na istom tom meču, kada je prethodno upravo tom Ansuu Fatiju svirao igru rukom koja je prethodila golu Pedrija. Onana je intervenisao ispred Fatija, zakačio je loptu, koja je u nastavku svoje putanje okrznula Fatijevu ruku i nastavila svoj pravac do Pedrija koji je postigao pogodak. 

Vinčić je bio glavna tema u svim medijima, očigledno nedovoljno da mu UEFA ponovo dodeli značajan meč Lige šampiona. Slovenac je nakon ove katastrofalne utakmice na "Meaci" dobio i poverenje FIFA na Mundijalu u Kataru na kom je sudio na tri utakmice. Ako se sećate, svirao je onaj penal nad Leandrom Paredesom u porazu Argentine od Saudijske Arabije na startu turnira. Mnogi sudijski eksperti su nakon tog penala rekli da bi onda posle svakog kornera arbitri mogli da sviraju po jedan jedanaesterac, jer takvih kontakata ima doslovno na svakom prekidu. Paredes je na ime i iskustvo sačekao minimalan kontakt da padne kao u bazen, VAR ne može da proceni intenzitet, ali Vinčić očigledno vidi dovoljno da dosudi najstrožu kaznu.

Da li je Vinčić jedini problem i zašto baš sada ova priča o njemu? 

Naravno da nije. On simbolizuje sve ono loše što se godinama unazad događa u Ligi šampiona. Još zanimljivije je to da se istog dana, kada se igrao meč Siti - Lajpcig, pojavio intervju Marka Klatenburga, koji je priznao da u finalu Lige šampiona nije poništio neregularan pogodak Real Madrida. 

Ako se sećate, u milanskom finalu sastali su se Real i Atletiko Madrid. Real je poveo u 15. minutu golom Serhija Ramosa koji je postigao pogodak iz očiglednog ofsajda. Klatenburg je juče, sedam godina kasnije, otkrio da zbog tehničkih smetnji, jer "pomoćnom sudiji NISU RADILE SLUŠALICE!" 

"Pitam sam ga - Simone, da li si video taj ofsajd? Rekao mi je da u tom trenutku nisu radile slušalice za komunikaciju i onda sam ga upitao - a kako rade sada, a nisu pre nego što smo doneli tu odluku?".  

To je tema koju je samo pokrenuo Slavko Vinčić u svom sinoćnom izdanju. Suđenje u Ligi šampiona je katastrofalno i tu ne pomaže ni VAR. Pravila su nejasna, sudije ih tumače po svojoj volji i utisak je da VAR samo još transparentnije otkriva svo njihovo neznanje, kao i da blati UEFA. 

Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin može da brani UEFA i Ligu šampiona u odnosu na Super ligu Evrope koliko god želi, činjenica je da je LŠ iz sezone u sezonu sve gore i sve manje zanimljiva. 

Glavni razlog za to jesu dvostruki aršini, nejasna i nelogična pravila i sudije između svega toga. Nedovoljno kvalitetne, bez jasnih kriterijuma i sa umišljenim autoritetom. 

"Leba i Vinčića" i samo neka se kotrlja, tu je sledeća sezona da se opet sve zaboravi i krene ispočetka...

A Klatenburzi i demoni prošlosti javiće se mrtvi ladni kao špriceri, sedam godina kasnije, kada slučaj zastari, i priznati da su u finalu Lige šampiona priznali neregularan gol, jer im, eto, nisu radile slušalice. 

I nikom ništa. 

Dajte 36 klubova u LŠ, dajte 104 utakmice na Mundijalima, malo je ovo.