Stvar kućnog vaspitanja - Čuvati, održavati i ne dati svoj dom
Vetar koji duva u Dimitrija Tucovića možda generalno jeste topliji od silnih isparenja iz restorana brze hrane koji okružuju "Karađorđe", ali sada ta toplotna energija stiže i zahvaljujući samoj atmosferi unutar kluba.
Povezane vesti
Poniže Petrovaradinskoj, s druge strane Dunava, leži još jedna tvrđava, možda ne toliko istorijski znamenita, ali oduvek iskonski važna za Novi Sad.
Stadion "Karađorđe", oronuo, zreo za osvežavanje, danas je pravo utvrđenje u srcu "srpske Atine".
Fudbaleri Vojvodine u jučerašnjem, sunčanom popodnevu, priredili su sebi i svojim navijačima još jedan izvrstan boravak na "Karađorđu". Četiri gola u mreži Novog Pazara za novu pobedu u bitnom finalu koje ovaj klub igra do kraja sezone.
Ispričana je priča o ambicijama, koracima nove uprave i o tome može li Vojvodina u skorije vreme da napadne pehar namenjen prvaku zemlje. Sumnje u tako nešto, osnovano, postoje, ali ako je suditi prema ovoj sezoni ili barem njenom drugom delu - naredna će biti još bolja.
Kvalitetan tim se sada još bolje upoznao, ujedinio i uprkos promeni trenera nastavio da ide ka zacrtanom cilju - izlasku u Evropu. Juče je načinjen veliki korak ka tome jer je Vojvodina odigrala savršen meč protiv Novog Pazara. Kontinuirano se napadao prostor, deo terena iza odbrane rivala, sjajno su se kretali između linija protivničkog tima, stvarali prilike i to je rezultiralo ubedljivom pobedom koja je posvećena saigraču Filipu Malbašiću koji je imao teških nekoliko dana zbog smrtnog slučaja u porodici.
Uz sve to, Vojvodina nastoji da promoviše mlade igrače, svoje školarce. Tako je u startnih 11 i ovog puta bio Jovan Milošević koji se na leto seli u Štutgart, a tu su i već standardni Igor Jeličić, Mirko Topić, Dejan Zukić, dok su priliku u završnici dobili i Filip Antonijević i Vladimir Miletić.
Na taj način Vojvodina je došla do čak osmog trijumfa na "Karađorđu" gledajući period od poslednjih devet mečeva na svom terenu, a do stoprocentnog učinka delio ih je jedan remi i to protiv surduličkog Radnika. Upravo ih značajan broj remija u utakmicama u kojima su bili bolji za stepenik, dva, tri... razdvajaju od pozicije koja bi im možda garantovala učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Vojvodina je ove sezone čak 12 puta utakmicu završila remijem što je najviše od svih timova u Super ligi Srbije, ali, uz Crvenu zvezdu, tim Radoslava Bataka ima najmanje poraza u prvenstvu. Trenutno su na broju od četiri meča na kojima su s pognutim glavama napustili teren i svi oni su se dogodili u razmaku od samo šest kola! Bilo je to početkom septembra i protezalo se do sredine oktobra. Tada su Čukarički, Partizan, TSC i Crvena zvezda bili bolji od njih; gle čuda, ekipe koje su u ovom trenutku na prve četiri pozicije na tabeli.
Poslednji poraz, Vojvodina je doživela čak 20. oktobra od novog-starog prvaka države Crvene zvezde, ali, kako veli ona stara fudbalska izreka koju ću za potrebe ovog teksta malo modifikovati: "Drugo mesto se osvaja protiv manjih ekipa". Vojvodina je na tom planu podbacila.
Vetar koji duva u Dimitrija Tucovića možda generalno jeste topliji od silnih isparenja iz restorana brze hrane koji okružuju "Karađorđe", ali sada ta toplotna energija stiže i zahvaljujući samoj atmosferi unutar kluba. Evropa s ovim timom je realnost, a onda restorani ne bi smeli da budu prva pomisao Novosađana na ovaj krajolik koji nosi naziv po našem političaru i pravniku. To bi morao biti novim ruhom obojen i renoviran stadion "Karađorđe" na kojem igra evropska Vojvodina, jer klub te veličine i Grad Novi Sad to zaslužuju. Jer, to je stvar kućnog vaspitanja.
0 Komentara