Zlatno pravilo - Ne zaljubljuj se u igrače koji su na pozajmici

Pravilo kaže "ne zaljubljuj se u igrača koji je na pozajmici", ali je prekasno u slučaju Žoao Feliksa. 

Portugalac je došao u Barselonu poslednjeg dana prelaznog roka, kao pozajmljeni igrač iz Atletiko Madrida, u koji se definitivno neće vraćati, a ako ovako nastavi da igra, Đoan Laporta će pronaći način da ga otkupi. 

Žoao Feliksu bilo je dovoljno nešto više od 140 minuta na terenu da osvoji katalonska srca. Postigao je već tri gola, verovali ili ne, izjednačio je učinak Osmana Dembelea u 2023. godini u dresu Barselone. 

Nakon gola na debiju protiv Betisa u subotu, usledila je prava magija u Ligi šampiona. Feliks je načeo mrežu Rojal Antverpena, a potom kao na tacni pronašao Levandovskog, da bi za kraj, glavom postigao drugi gol za epitet igrača utakmice.

Postavlja se pitanje - zašto je Simeone digao ruke od Feliksa i kako ga je Ćavi za tako kratko vreme preporodio? 

Pa, Feliks nikada nije bio srećan u sistemu Atletiko Madrida, jer je previše defanzivno orijentisan. Usput, došao je kao "zelen", pomalo i razmažen i njegovi kvaliteti bili su u senci njegovog karaktera i filozofije Dijega Simeonea.

Ćavi mu je, za početak, vratio osmeh na lice svojom napadačkom filozofijom i idealnom pozicijom u sistemu 4-3-3. S tim što Feliks ima jasan zadatak da mnogo više ulazi u sredinu nego igrači sa desnog krila, kao što su Lamin Jamal i Rafinja. Samim tim, to je produktivno i za Alehandra Baldea koji važi za beka koji voli da igra široko i po liniji, te mu Feliks svojim stilom igre otvara prostor. 

Taj balans na drugoj strani donosi drugi Žoao u koga se Katalonija zaljubila - Kanselo. On je bek koji ima zadatak da ulazi u sredinu, Ćavi se ne stidi da to prekopira od Pepa Gvardiole i sinoć smo mogli da vidimo kako Kanselo ulazi u sredinu, da pomogne De Jongu, te samim tim desno krilo drži širinu na liniji. Feliks i Kanselo ulaze više u sredinu sa svojih pozicija, te su Rafinja i Balde njihovi savršeni parnjaci, kao i Jamal koji je ušao u igru u drugom poluvremenu. 

Partija protiv Betisa i Antverpa pokazala je da Barsa više ne sme da igra u formaciji 4-4-2 sa lažnim levim krilom koje je najčešće glumio Gavi. Napad je najbolja odbrana, a to pokazuje upravo činjenica da su poslednje dve pobede od po 5:0 i najveće od kako je Ćavi na klupi. 

Novi sistem, u koji se svojim iskustvom i znanjem već sada odlično uklopio i Ilkaj Gundogan, pokazuje da je Barselona sada opasna iz svih pozicija. Odlaskom Lea Mesija, te ovog leta Osmana Dembelea, više nema onih unapred viđenih akcija kada se sve podređuje tom višku na desnoj strani i čeka da, kod Ćavija, Francuz napravi nešto u situaciji jedan na jedan. Gundogan je bliže golu, takvog veznog Barsa nije imala, Feliks je golgeter u telu krila, a Levandovski je predator koji čeka takvo okruženje da ga povede unapred i uništi svakog rivala. 

Upravo je i statistika Poljaka pokazala koliko mu je nedostajala ofanzivnije orijentisana postavka. Protiv Betisa je dao gol i upisao dve asistencije, sinoć gol i asistencija. 

O odbrani tek ne treba trošiti reči, jer je Žil Kunde pokazao da je ipak ubedljivo najbolji na poziciji štopera, a kada se za vikend vrati i Ronald Arauho, Barsa će biti prejaka na svim mestima u timu.

To su, ipak, najviše doneli Žoao i Žoao. Igrači koji su došli na pozajmicu, ali sa ogromnom željom da tu i ostanu. Odrekli su se znatno većih primanja kako bi ostvarili san i došli u Barselonu. 

Đoan Laporta već sada mora da krene u akciju prikupljanja novca da ih zadrži po svaku cenu. Pregovori sa Mančester sitijem svakako će biti lakši nego sa Atletikom, no, daleko je leto 2024. godine.

Do tada, biće prekasno, navijači Barse su se već zaljubili u pozajmljene igrače, a to često ume da završi kako ne treba...