Čović o Duletu: "Živeo je za košarku, strašno me je pogodila njegova smrt"

Tuguje evropska košarka zbog preranog odlaska Duška Vujoševića, sa svih strana stižu poruke saučešća i podrške, ređaju se sećanja.

U jednom delu Duletove karijere protivnik na drugoj strani je bio Nebojša Čović, tačnije od 2011. godine, kada je došao na čelo Crvene zvezde. Nijedan od njih nije prezao od teških reči, niti od javnih prozivki, a njihov odnos zaoštrio je odnos dve strane čak i preko granice razuma.

Posle odlaska Vujoševića iz Partizana i srpske košarke malo su se njihovi odnosi normalizovali, a i pre smrti velikog trenera su njihovi odnosi bili potpuno normalni. To je moglo da se vidi kada su obojica gostovala u jednom podkastu, a Čović se za Sportske prisetio cele istorije njihovih odnosa.

I oprostio se od njega vrlo emotivno, vrlo iskreno, vrlo ljudski.

"Prvo, saučešće, moje veliko saučešće porodici Duškovoj. A što se tiče košarke, ostavio je veliki trag, kako u jugoslovenskoj košarci, tako i u srpskoj i u regionalnoj i šire. Duško je živeo košarku, Duško je bio veliki zaljubljenik u košarku, košarka mu je bila život faktički. Što se tiče naših epizoda, mi smo od 11-12. godine bili zajedno u Partizanu. To su naše prve epizode, posle toga smo imali epizode dok je on bio i trener i posle i trener reprezentacije Srbije, odnosno tada Srbije i Crne Gore, pa sve do onih epizoda, kako vi rekoste, da smo se prepucavali, ali to je očigledno obeležilo naš život. Mislim da je Dule otišao prerano… I baš me pogodila njegova smrt. Bez obzira na sve šta smo i kako smo prošli. Zadnje kontakte koje smo imali, žalio mi se da zdravstveno stanje nije baš kako treba. Očekivao sam da će onakav kakav je, kao veliki borac, pobediti i te probleme. Međutim, to je očigledno bilo jače i to je nešto što svi nazivamo sudbinom. Neka mu je pokoj duši i neka putuje sa spokojom. Ostaće ubeležen u pamćenju svih nas na ovim prostorima koji smo imali i ovakve i onakve trenutke sa njim, ali neka mu je laka zemlja i spokoj duši".

Vi ste posle svega, kad ste postali predsednik KSS, imali normalne odnose?

"Da, mi smo imali nekoliko razgovora. Jedan od razgovora je bio dok je još i Boško Đukanović bio direktor na Dedinju. Tada smo se slučajno sreli, odvojili se u jednu kancelariju da se ispričamo kao dva zrela čoveka: da li nam je zapravo sve to bilo potrebno što smo prošli i kroz šta smo prolazili i da li tako treba i da se nastavi. Kako to biva u ovoj našoj zemlji, na ovim našim prostorima, sukob među ljudima je uveseljavao, nažalost, mnoge druge ljude. I tog trenutka smo počeli lagano da normalizujemo odnose, bez obzira na to šta je ko kome rekao i šta smo sve prošli. On i ja sasvim sigurno znamo kako je to bilo i šta se tu zapravo sve događalo. Tako da smo na kraju imali potpuno normalne odnose", rekao je Čović sa čujnom emocijom u glasu.