Derbi “Basketgrada”, najveća italijanska košarkaška stvar!

Sigurno ne postoji košarkaškiji grad Evrope od Bolonje, nisu dobili bez razloga ime "Basketgrad". U odnosu na veličinu ovog bisera Emilije, odnosno broj stanovnika, ali i generalno činjenicu da košarka nije među prva dva sporta u Italiji, rivalstvo u Bolonji deluje impresivno.

Zanimljivo da Virtus, gigant i ponos grada prvo rivalstvo nema sa Fortitudom, u Bolonji je obitavao tim Đire, šezdesetih, ali su oni završili u drugoj ligi. Umesto njih na scenu je stigao Fortitudo, tada pod "firmom" Kasera. Prva ikada odigrana utakmicu u mitskoj "PalaDoci" u Bolonji odigrana je u decembru 1966. Slavio je Virtus, 30 poena je postigao Đanfranko Lombardi ili "Dado" kako su ga svi zvali, jedan od najboljih italijanskih igrača prošlog veka. No, iako je Virtus bio veći i bogatiji, Fortitudo ih je narednih godina redovno pobeđivao. Predvodio ih je Amerikanac Geri Šul, to su loše godine za Virtus u derbijima, ali i ovako, jer su početkom sedamdesetih bili blizu ispadanja.

"Crno V" kako ih nazivaju su do 1956. osvojili sedam titula, a onda su na novu krunu u Italiji čekali dve decenije.

Ipak, iako je početak obećavao za "Effe" odnono "F" kako stanovnici grada zovu slabiji klub, oni u generalnom skoru kasne za rivalom i to najviše zahvaljujući strašnim devedesetim kada je Virtus bio jedan od najboljih evropskih timova. Na nesreću Fortituda i oni su tada imali odličnu ekipu, bile su to zlatne godine za košarkaški grad, ali je Virtus uzeo dve titule prvaka Evrope, sa Danilovićem i "tripletu" na početku veka pre dve decenije. Fortitudo je za svoju evropsku titulu igrao 2004. pobedio u polufinalu Montepaski Sijenu, ali ih je Makabi razneo u meču za krunu. I pred kraj prošog veka su bili na fajnal foru, i to je najveća utakmica u istoriji derbija Bolonje, odigrana u Minhenu u polufinalu. Virtus, odnosno Kinder, je dobio Fortitudo pod imenom Timsistem sa 62:57 i otišao u finale gde ih je dobio Žalgiris.

To polufinale je obeležio veliki broj asova, sa jedne strane Danilović, Skonokini, Nesterović, Rigoni, na klupi "crno-belih" je bio Etore Mesina. Timsistem je sa klupe predvodio Petar Skansi, u njemu su bili Majers, Jarić, Mulaomerović, Karnišovas, Fućka. Sama imena pokazuju koliko su oba tima bila jaka.

Naredne sezone je Fortitudo uzeo prvu italijansku titulu, u meču za istorijski pehar dobili su Beneton Trevizo koji je pre toga izbacio Virtus i sprečio bolonjsko finale. Ono je usledilo naredne godine, u najslavnijoj sezoni Virtusa, triploj kruni, kada su u finalu u tri napeta meča savladali Fortitudo. Bolonja je baš bila prestonica košarke tih godina, sećamo se i mitskih duela Majersa i Danilovića. Posle toga je Trevizo preuzeo primat, a nakon Sijenine titule, Fortitudo je 2005. stigao do druge krune. Na klupi je bio Repeša, igrali su Belineli, naš Vujanič, Lobrek, Bazile, Smodiš, Bagarić, ponovo balkanska kombinacija. Tih godina Virtus je već ispao zbog finansijskih problema, vratili su se posle par godina, ali ih je Fortitudo trojkom Dušana Vukčevića izbuacio izbacio u niži rang, posle čega je Virtusu ukraćena licenca i za A2 ligu.

Prošlo je osam dugih godina do sledećeg derbija, svako je dobio kao domaćin, ali je Virtus kroz plej of 2017. otišao u viši rang. U korona sezoni, pridružio im se Fortitudo, Virtus je lako dobio, revanš nije odigran, prvenstvo je prekinuto, U Superkupu u leto 2020. Virtus je bio bolji u dva meča, a u prošloj sezoni takođe nije bilo dileme.

Novi derbi, inače 111. po redu, dva kluba dočekuju na različitim stranama tabele. Virtus je uz bok vodećem Milanu, sa dva poraza (Armani je perfektan) dok je Fortitudo na mestu koje donosi ispadanje, samo tri pobede iz 11 mečeva. Jasno, budžet Virtusa je veći, imaju Teodosića, Belinelija, Manina, Vimsa, da ne nabrajamo, dobro su pokriveni na svim pozicijama. Cilj, isti kao i prethodne sezone, kada su stali u polufinalu, da se preko Evrokupa dokopaju Evrolige gde realno i pripadaju.

Fortitudo je mnogo skromniji, Feldina se sećate iz Zvezde, tu su veteran Manćineli kao i reprezentativac Aradori, ostali Amerikanci Grosel, Duram, Brendon Ašli nisu ništa posebno, iz Saragose su doveli nemačkog reprezentativca Benziga. Ali, kada se uporede, zaista nemaju nikakvu šansu da se bore verovatno ni za izlazak u Evropu.

Zanimljivo da je Aleksandar Đorđević koji je do ove godine vodio Virtus sa klupe igrao za Fortitudo, njihov dres je nosio sadašnji direktor Partizana Zoran Savić, kao i Šćepanović, Sani Bećirović, Belineli će biti sa suprotne strane, ali Aradori je pre dve sezone direktno iz Virtusa prešao u Fortitudo.

Zlatna vremena Fortituda su prošla, neverovatan je podatak da su od 1996. do 2006. u 11 sezona 10 puta igrali za titulu prvaka Italije i osvojili dva "skudeta". Ali kada je trebalo se potući sa Virtusom i braniti čast jednog manjeg dela grada koji navija za njih, nikada nisu ustuknuli, mada su gubili tri godine u Evroligi od gradskog rivala u plej ofu. Klub je, dodajmo i to, igrao i finale Kupa Koraća sedamdesetih i u Đenovi su poraženi od Jugoplastike.

Derbi je u nedelju od 17:30, uživajte.