"Idem na operaciju krajnika, neću da budem rezerva, moram da odmorim" - Ovo su razlozi za otkazivanje reprezentaciji!

Nije baš sve kako treba i to je svima jasno. 

Otkazi u reprezentacijama su bili jako česti sredinom prethodne decenije, pa i krajem, mislili smo da se sve to polako smanjuje i da košarkaši počinju da misle i o nacionalnim timovima. 

Ipak, nije tako, makar ne u reprezentaciji Srbije, ali i u nekim drugim, pomenućemo Grčku, između ostalih. Sa druge strane, nikome nije kao nama, kostur tima od prošle godine sa Eurobasketa ne postoji, iako je Pešić najavljivao drugačije, a šta su pravi razlozi, na vama je da procenite. 

Glavna i najveća zvezda Nikola Jokić ne igra, nije jedini, otkazao je i Kalinić, nemamo ni Vasu Micića koji želi da se pripremi što bolje za NBA ligu gde je tek potpisao novi ugovor sa Oklahomom, Lučić je povređen i morao je da otkaže učešće, pominje se i Pokuševski, pa i Stefan Jović koji ima privatnih problema...

Praktično smo bez pleja, ako imamo u vidu da je Teodosić precrtan prethodne godine, verovatno naš najbolji plej koji se pojavio od Aleksandra Đorđevića i zlatne generacije koja nas je razmazila, Pešić neće zvati strance i tu se slažemo, reprezentaciju treba da čine igrači koji su rođeli ili koji su odrasli u Srbiji, pa je jasno već sada da će biti improvizacija sa Bogdanom, Nedovićem, Avramovićem, možda i Gudurićem na pleju. 

Naravno, nije sve ovo od juče. 

Najčuvenija košarkaška konferencija na ovim prostorima ikada viđena jeste konferencija Željka Obradovića posle poraza od Francuske 2005. godine na Evrobasketu, kada je istakao da je reprezentacija u klanovima i da se većina neće odazvati narednom selektoru, što je i bio slučaj, ali vratimo se par godina ranije kada je sve i počelo što se tiče otkazivanja. 

Godina 2003. je bila prekretnica, šampioni Evrope i sveta su otišli u Švedsku sa novim selektorom Duškom Vujoševićem koji je nasledio Svetislava Pešića u nadi da će odbraniti titulu, ali... Serija otkaza, ostali su Gurović, Vujanić, Drobnjak, Jarić, Stojaković i Koturović, nije bilo od zlatne generacije Bodiroge, Rakočevića, Radmanovića, Tomaševića, Divca, nije bilo ni Rebrače, još jednog NBA centra, nije bilo Šćepanovića, Milojevića... Spisak je dugačak, pa su na tom prvenstvu centarsku liniju morali da čine tada 18-godišnji Kosta Perović, Đuro Ostojić i Dejan Koturović. Svoje mesto u timu su našli i igrači poput Dušana Vukčevića, Nebojše Bogavca, Ognjena Aškrabića.

"Odluka nije bila laka. Trebalo mi je mnogo vremena da je donesem, ali posle decenije igranja za reprezentaciju potreban mi je predah neophodan za sledeće akcije, Olimpijske igre u Atini i EP u Beogradu. Ne mislim da je završeno igranje za državni tim, jer reprezentacija je nešto najvažnije, ali moram da uzmem odmor", rekao je tada Dejan Bodiroga. 

Na Evrobasketu u Srbiji i Crnoj Gori 2005. godine svi su želeli da igraju, pa su se skoro svi i odazvali (osim Stojakovića koji je želeo da sanira sitne povrede koje su ga mučile tokom sezone što je takođe izazvalo velike polemike u javnosti), ali tadašnji selektor Željko Obradović je sve objasnio i istakao više puta da mu je žao što neke nije oterao već posle prvog treninga. Debakl je objašnjen činjenicom da je tim sadržao veliki broj egoista. 

"Dugo sam se dvoumio. Nakon što sam doneo odluku da ne igram, razgovarao sam sa selektorom Obradovićem i saopštio mu svoje razloge. Problem je u povredama koje su me pratile tokom sezone i koje moram da saniram, da bih spreman ušao u sledeću sezonu. To su bili moji razlozi, imao sam korektan razgovor sa Obradovićem. Mislim da je to sve u redu, jer se naša reprezentacija nikad nije zasnivala na jednom igraču. Ekipa je uvek bila bitnija, a i bez mene to je izuzetno jaka ekipa, predvođena iskusnim igračima kakvi su Bodiroga i Tomašević. Kao i ostali naši ljudi ubeđen sam da će se oni boriti za zlato", bila je izjava Stojakovića pre okupljanja te 2005. godine. 

I onda je usledila serija otkaza, niko nije hteo naredne sezone u Japan na Mundobasket, naša zemlja je branila titulu sa igračima poput Bojana Popovića, Branka Jorovića, Miroslava Raičevića, Ognjena Aškrabića, Gorana Nikolića, Mileta Ilića, Koste Perovića, Marka Marinovića... Desio se poraz od Nigerije, pa od Francuske, sa Argentincima smo čak bili u egalu, ali smo ispali sa takmičenja i završili kao deveti. Ko je sve otkazao?

Nije bilo Vlada Šćepanovića, Bodiroga je završio sa nacionalnim timom, Gurović je odustao, Marko Jarić takođe, Vladimir Radmanović, nije bilo tada ni NBA centra Nenada Krstića.

"Nisam ni razmišljao o tome da li ću biti u reprezentaciji. Niko me nije kontaktirao ni prošle godine, nego sam na radiju saznao da nisam na spisku. Uvek sam spreman za reprezentaciju, ali pre nego što donesem neku definitivnu odluku, moram prvo da se sastanem sa selektorom Šakotom, da popričam sa njim, oko planova vezanih za nacionalni tim i njegovih očekivanja od mene. Ne želim da me neki pogrešno shvate, ali neću da se odazovem pozivu pa da gledam kako drugi igraju, a ja sedim na klupi. Ako imaju velika očekivanja od mene, prihvatiću", istakao je tada Radmanović. 

Ni na sledećem Evrobasketu nije bilo mnogih, Moka Slavnić koji je bio selektor najviše se uzdao u mlade snage u nastajanju, Teodosića, Labovića, Veličkovića, Tepića, bili su tu Jarić i Miličić, ali nije bilo Ercega i Perovića. Prvopomenuti je tada propustio okupljanje zbog operacije krajnika, Slavnić je tada rekao da će ga voditi u Granadu na sladoled. Otpadali su redom i Rakočević, Radmanović i Vujanić. 

Udarci koje je pretrpela naša košarka tih godina bili su ekstremno jaki, sve do povratka Dude Ivkovića na čelo nacionalnog tima kada smo počeli sve od starta. 

Smemo li da napravimo paralelu sa današnjim timom?

Uglavnom, dvadeset godina sve ovo traje, mi ne vidimo kraj, a zlatu nemamo pravo da se nadamo, makar ne u ovakvim okolnostima.