Kako je Željko pisao istoriju sa Huventudom i Realom

Kroz evropsku košarku upoznali smo mnogo velikih trenera, ali ono što je Željko Obradović uradio u svojoj trenerskoj karijeri izgleda kao ''nemoguća misija'' za sve druge. Osvojio je devet titula prvaka Evrope sa pet različitih klubova, s tim da je već u prve četiri godine trenerske karijere čak tri puta postao prvak Evrope, i to sa tri različita kluba!

O tituli u debitantskoj sezoni sa Partizanom se praktično sve zna, crno-beli su u nezaboravnom finalu savladali Huventud trojkom Saše Đorđevića sa 71:70, a da bi klub iz Badalone ostvario svoj san o evropskoj tituli, bilo je neophodno da na svoju klupu dovede upravo Obradovića.

U Badalonu je stigao u leto 1993, posle Huventudove neuspešne sezone u Evroligi, u kojoj je eliminisan već u grupnoj fazi. Mnogi bi pomislili da je Obradovićeva titula sa Partizanom i pobeda nad Huventudom u finalu bila glavni razlog njegovog dolaska u taj španski klub, ali velike zasluge za taj transfer, zapravo, ima Boža Maljković.

Upravo on je sa francuskim Limožom nasledio Partizan na evropskom tronu i čelnici Huventuda su silno želeli da ga tog leta dovedu u Badalonu. Načelni dogovor je već bio postignut, ali se u poslednjim trenucima dogodio obrt. Maljković odustaje iz porodičnih razloga, a naš čuveni novinar Vlada Stanković koji decenijama živi u Španiji, kasnije je otkrio da je na pitanje čelnika Huventuda da li može da im predloži nekog drugog trenera, Maljković preporučio Željka Obradovića. Oni su ga poslušali i sa Obradovićem ostvarili istorijski rezultat! I to već u prvoj sezoni, baš kao sa Partizanom.

Obradovićev Huventud je na fajnal-for u Tel Avivu 1994. stigao preko Real Madrida u četvrtfinalu, zatim u polufinalu ubedljivo savladao Barselonu, a u dramatičnom finalu bio bolji i od Olimpijakosa, rezultatom 59:57. Korni Tompson je tada postigao odlučujuću trojku za pobedu Huventuda, ali su crveno-beli iz Pireja u preostalih 18 sekundi imali nekoliko prilika da dođu bar do izjednačenja. Jedan od tragičara u Olimpijakosu bio je i naš Žarko Paspalj koji na oko pet sekundi pre kraja nije bio precizan sa linije slobodnih bacanja.

To je do danas jedina titula prvaka Evrope za Huventud i najveći uspeh u istoriji kluba koji je prethodno 1981. i 1990. osvajao i tadašnji FIBA Kup Radivoja Koraća, a 2008. je bio pobednik Evrokupa.

Ali, Željko se u Badaloni nije dugo zadržao, napustio je klupu Huventuda odmah po završetku sezone, a razlog je neočekivan – bez obzira na istorijski uspeh uprava mu je ponudila nastavak saradnje pod skromnijim finansijskim uslovima i srpski stručnjak to, naravno, nije prihvatio. Tu situaciju su pravovremeno ispratili u madridskom Realu koji je u to vreme imao sjajan tim, predvođen legendarnim Arvidasom Sabonisom, Džoom Arlaukasom i drugima, ali su izostajali željeni rezultati na evropskoj sceni. Na titulu prvaka Evrope kraljevski klub je čekao još od 1980. godine, dakle deceniju i po, što je za tako veliki klub bilo previše.

Odlučili su se za promenu trenera, iskoristili su Željkov rastanak sa Huventudom i u leto 1994. godine angažovali tada 34-godišnjeg trenera koji je već dva puta bio prvak Evrope. Naravno, bio je to pun pogodak za Real, konačno se pojavila karika koja je nedostajala njihovom velikom projektu - u liku Željka Obradovića. On je nastavio po receptu iz Partizana i Huventuda, pa je i sa Realom već u prvoj sezoni u klubu uspeo da osvoji titulu prvaka Evrope! Realovu osmu, a njegovu treću. I ponovo je u finalu savladan Olimpijakos, drugu godinu uzastopno, ali ovoga puta bez velike drame. Real je to finale dobio sa 73:61, predvođen Sabonisom sa 23 poena i 7 skokova.

Obradović je u Realu ostao do 1997. godine i od Madrida se oprostio osvajanjem još jednog evropskog trofeja, ali u Kupu pobednika kupova (Saporta kup). Tada je Real u finalu savladao ekipu Meša iz Verone sa 78:64.

Posle Željkovog odlaska, Real je na novi evropski trofej čekao sve do 2007. kada je osvojio Evrokup, a na deveti trofej u Evroligi čak 20 godina od prethodne titule sa Obradovićem. Te, 2015. godine Real je do evropske titule vodio Pablo Laso, nekadašnji Obradovićev igrač u kraljevskom klubu, a dodatna zanimljivost je da je u finalu ponovo savladan Olimpijakos (78:59).

Real je i ovog proleća stigao na evropski vrh, nažalost preko Željkovog Partizana u plej-ofu, a sada Madriđani grabe ka odbrani trona u španskoj Endesa ligi, i to protiv Huventuda u polufinalu. Ta polufinalna serija počinje u utorak u madridskom ''ViZink centru'', a igra se na tri dobijena meča. Drugi polufinalni par čine Barselona i Unikaha, koji svoj prvi meč igraju u sredu.