Košarkaški “El Klasiko”

Jasno da u Španiji ništa ne može da se poredi sa fudbalskim "El Klasikom", ali takođe, treba reći da su fudbalski akteri u obavezi da finansiraju i košarkašku sekciju i da to predstavlja ukalkulisani gubitak, jer košarka nije profitabilna u celoj Evropi, pa ni u Španiji.

Ali, treba skinuti kapu Špancima, dugi niz godina imaju najjaču ligu u Evropi, a ako pogledamo naš vek svakako su i vodeća svetska nacija van Amerike u ovom sportu. Liga i sistem rada u kome su jasno učestvovali najbolji treneri na svetu, oni naši, izrodila je nekoliko fantastičnih generacija, i mada su u međuvremenu na scenu stupili ruski i turski klubovi sa svežim novcem, španski giganti i dalje deluju moćno i konkurentno.

Situacija u košarkaškom "El Klasiku" je umnogome slična fudbalskom kada su trofeji u pitanju. Prvi derbi 1946. dobio je Real, koji je bio finansijski moćniji kroz istoriju i više obraćao pažnju na prestiž u ovom sportu, pa nije ni čudo što su Merengesi imaju 10 titula prvaka Evrope, osvajali su sva evropska i svetska takmičenja, bili prvaci 35 puta i 28 kupova. To na prvi pogled znači dominaciju, jer je u isto vreme katalonski klub samo dba puta bio prvak Evrope, ima znatno manje titula prvaka Španije, 18, i par kupova manje od Reala, 26.

Samo ima jedna stvar gotovo neverovatna kada pročitate spisak uspeha jednih i drugih, Barselona je bolja u međusobnim duelima. Zvuči neverovatno, ali je tako, razliku je napravio Kup Kralja, naime Katalonci često na putu do trofeja savladaju Real, dok Kastiljanci imaju prednost u prvenstvu koja nije tako izražena u plej-ofu.

U Španiji se to tumači motivacijom, Barselona je spremna da pogine kada je utakmica sa "Belima" u pitanju, ali nikada nije na tom nivou protiv drugih klubova. Ipak, kada se sve sabere u 313 mečeva, Barselona ima 159 pobeda, Real 151, a svojevremeno su tri meča završena bez pobednika, u ranim danima, dok nije bilo produžetaka.

Da li je rivalstvo izgubilo na intenzitetu?

Naprotiv, samo je preneseno na nov nivo, klubovi su među osnivačima Evrolige, pa se sada tu sastaju regularno najmanje dva puta godišnje i od kada se igra u ovom formatu, Barsla je uspešnija, ima tri pobede više 18:15. Barselona je prošle sezone dva puta tukla Real u Evroligi, a prednost je napravljena u plej ofu, recimo 2010. su Katalonci izbacili Kastiljance 3:1, a dobili su i 2015. i sledeće sezone u drugoj fazi i to oba puta.

Ono što se može primetiti je da je obično domaći teren prednost, u Evropi, Barselona kod kuće protiv Reala ima skor 10:3 u regularnom delu, a dobila je četiri od 13 mečeva u Madridu. No, kada se igra u drugim fazama takmičenjima, u ovom veku i ovom formatu imaju više uspeha. Samo, Real je dva puta u poslednjih sedam godina bio prvak Evrope, pre toga su u starom sistemu imali više uspeha pogotovo šezdesetih i sedamdesetih, dok je Barsa prvi put slavila 2003. sa Pešićem i Bodirogom, a uspeh je ponovila sedam godina kasnije u Bersiju, u konkurenciji Olimpijakosa, CSKA i Partizana, to je generacija Navara, Riki Rubija, Pita Mikela...

Bez Srba rivalstvo ne može, Saša Đorđević, Bodiroga i sadašnji sportski direktor Partizana Zoran Savić igrali su za oba kluba, kao i Nikola Mirotić koji je i sada u Barseloni, ali su recimo prošlog leta Adam Hanga i Niko Laprovitola promenili timove, a u Realu je i Ertel koji je takođe igrao za Barselonu. Od trenera Boža Maljković je po dve godine u rasponu od desetak sezona radio u oba kluba, i on je jedini imao tu čast.