Kroz istoriju Mundobasketa – Manila budi najlepše uspomene!

''71:70! Ja u svojoj karijeri ovo nisam doživeo! Đorđević je postigao nešto fenomenalno, nešto što se dogodilo samo u Manili kada su Brazilci trojkom Šmita savladali Italijane u poslednjoj sekundi''.

Sigurno ste mnogo puta čuli ove reči legendarnog komentatora Dragana Nikitovića uz snimak trojke Saleta Đorđevića 1992. protiv Huventuda u Istanbulu kada je Partizanu doneo titulu prvaka Evrope, ali se danas verovatno mnogi ne sećaju šta se sve dešavalo na tom Svetskom prvenstvu 1978. u Manili koje je popularni ''Nikita'' pomenuo u svom nezaboravnom komentaru. S obzirom da je Manila i ove godine jedan od domaćina Svetskog prvenstva u košarci, sada je idealna prilika da se podsetimo i tog šampionata iz 1978. godine, kao i mnogih drugih na kojima je naš nacionalni tim učestvovao i ostvarivao velike uspehe.

Ljudima sa ovih prostora koji pamte to prvenstvo, Manila je ostala u prelepom sećanju. Bile su to godine totalne dominacije reprezentacije Jugoslavije koja je uspela da objedini titule evropskog, svetskog, a zatim i olimpijskog prvaka 1980. godine. ''Plave'' je na Svetskom prvenstvu u Manili sa klupe vodio profesor Aleksandar Nikolić koji je na raspolaganju imao fantastičnu generaciju, predvođenu Draženom Dalipagićem, Draganom Kićanovićem, Zoranom Slavnićem, Krešimirom Ćosićem, Mirzom Delibašićem, Rašom Radovanovićem... Način na koji je Jugoslavija osvojila tu titulu u Manili je bio impresivan. Deset utakmica, deset pobeda, uz prosek od 103.3 postignutih poena po meču, ali imajte u vidu da tada još nije zaživelo pravilo o pogocima za tri poena. Da jeste, taj prosek bi tek bio neverovatan.

Od tih deset pobeda, dve su ostvarene nad u to vreme našim najvećim rivalom, reprezentacijom Sovjetskog Saveza. Naravno, Sovjeti su nam bili rivali u finalu, i to dramatičnom finalu koje je Jugoslavija dobila tek posle produžetka sa 82:81, a u regularnom toku meča rezultat je bio 73:73. SSSR je košem Miškina izborio produžetak, ali je već na startu dodatnih pet minuta njihov gorostasni centar Vladimir Tkačenko morao van terena zbog pet penala. To je našem timu značajno olakšalo posao, a tandem Dalipagić-Kićanović je u finišu doneo ''plavima'' pobedu i titulu prvaka sveta. Inače, Dalipagić se iz Manile vratio kao najbolji igrač i najbolji strelac tog Svetskog prvenstva.

Bronzanu medalju je osvojio Brazil i tu dolazimo do trojke Oskara Šmita s početka ovog teksta, koju je Dragan Nikitović uporedio sa Đorđevićevom u Istanbulu. Brazilci su u borbi za bronzu savladali Italiju sa 86:85, a Šmit je bio čovek odluke.

Titula koju je Jugoslavija osvojila 1978. u Manili bila je njena druga titula prvaka sveta, a prva je osvojena još 1970. godine, i to na domaćem terenu. Taj šampionat je bio organizovan u Sarajevu, Karlovcu, Splitu, Skoplju i Ljubljani. Nije bilo nokaut faze takmičenja, sve se rešavalo u finalnoj grupi u kojoj je Jugoslavija bila najbolja, a presudan je bio trijumf nad Amerikancima u pretposlednjem kolu sa 70:63 uz 15 poena Ćosića i 14 Skansija. U toj šampionskoj selekciji koju je sa klupe vodio Ranko Žeravica, isticali su se i Plećaš, Simonović, Tvrdić, Kapičić, Čermak, Jelovac, Daneu...

Poslednju titulu prvaka sveta pre raspada zemlje, SFR Jugoslavija je osvojila 1990. godine u Buenos Ajresu, u vreme kada je na sceni bila još jedna izvanredna generacija (Dražen Petrović, Vlade Divac, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Jure Zdovc, Željko Obradović, Zoran Savić, Velimir Perasović, Zoran Čutura...) koja je na to Svetsko prvenstvo došla kao aktuelni evropski prvak, ali zbog rata koji je ubrzo usledio nije mogla dugo da ostane na okupu. Pod vođstvom selektora Dušana Ivkovića, naš tim je na tom šampionatu pretrpeo samo jedan, i to bezbolan poraz od Portorika u prvoj fazi takmičenja, ali kada je bilo najvažnije, ''plavi'' su odigrali najbolje – u polufinalu protiv Amerikanaca (99:91) i u finalu protiv SSSR-a (92:75). Žarko Paspalj je bio najefikasniji u finalu sa 20 poena, a za najboljeg igrača Svetskog prvenstva proglašen je Toni Kukoč.

Gde je stala reprezentacija SFR Jugoslavije, po završetku rata je nastavila SR Jugoslavija, sačinjena od igrača iz Srbije i Crne Gore. Već 1995. je osvojena evropska titula, dve godine kanije još jedna, a u međuvremenu je SR Jugoslavija postala i olimpijski vicešampion. A onda, 1998. godine i pehar prvaka sveta se vratio u Beograd. Svetsko prvenstvo je te godine održano u Grčkoj, u Atini. Željko Obradović je preuzeo selektorsku funkciju od Dude Ivkovića, a pred ovaj šampionat se suočio sa mnogo kadrovskih problema. Nije mogao da računa na Divca, Paspalja, Danilovića, Savića, a Saša Đorđević je takođe imao propblema sa povredom tokom čitavog šampionata. Ali, iako rovit, ''Sale Nacionale'' je u četvrtfinalu protiv Argentine pokrenuo naš tim u kriznim trenucima i dao ključni doprinos pobedi u tom teškom meču. Još teža borba vođena je u polufinalu protiv domaće Grčke, pred 20.000 domaćih navijača, a Jugoslavija je slavila posle produžetka sa 73:71 (57:57) u regularnom toku.

Očekivalo se finale sa Amerikancima, ali Rusi su ih savladali u polufinalu, pa su ipak oni izašli na megdan našem timu u borbi za titulu. Bio je tio još jedan ''tvrd meč'', sa malo poena, neizvestan do samog kraja, ali Jugoslavija je uspela da trijumfuje sa 64:62, uz 16 poena i 11 skokova Željka Rebrače.

EPA-PHOTO/EPA/ALEKSANDAR KNEZEVIC/STR/im/hh/ow

Titulu osvojenu u Atini, Jugoslavija je odbranila četiri godine kasnije u Indijanapolisu, pod vođstvom selektora Svetislava Pešića. 

Mnogima je tada ''najslađa'' pobeda bila ona u četvrtfinalu protiv Amerikanaca, i to na njihovom terenu (81:78), uz 20 poena Stojakovića. 

U polufinalu je već bilo lakše protiv senzacije šampionata, selekcije Novog Zelanda, a Argentinci su nam bili rival u dramatičnom finalu. Taj meč je u regularnom toku završen bez pobednika, 75:75, a u produžetku je naš tim došao do pobede rezultatom 84:77, uz 27 poena Dejana Bodiroge.

EPA PHOTO EPA/ S.SARIC AS

Da nam je neko tada rekao da u naredne dve decenije naš nacionalni tim neće osvojiti nijedan trofej, ne bismo mu verovali, ali nažalost, to se dogodilo. Velika rezultatska kriza trajala je od 2003. do 2009. godine, kada je reprezentacija Srbije pod vođstvom Dušana Ivkovića uspela da se izbori za evropsko srebro (poražena u finalu od Španije), a godinu kasnije na Svetskom prvenstvu u Turskoj ''orlovi'' su osvojili četvrto mesto. Revanširali su se Špancima za poraz u finalu EP, eliminisali su ih već u četvrtfinalu, u meču koji je obeležila trojka Miloša Teodosića preko Garbahose.

Usledilo je polufinale protiv domaće Turske i meč koji će ostati upamćen po velikoj sudijskoj nepravdi prema našem timu u ključnim trenucima. Srbija je na 4.5 sekundi pre kraja pogotkom Veličkovića povela sa 82:81, Turcima je ostalo da posle tajm-auta izvedu brz napad, ali tokom tog napada Tunčeri je nagazio aut-liniju što sudije nisu videle, posle čega uz zvuk sirene domaći postižu koš za pobedu i plasman u finale.

Turska je u finalu ubedljivo poražena od Amerikanaca, a Srbija nije uspela da se domogne bronze u duelu sa Litvancima. Naš tim je poražen sa 99:88 u tom meču, a najzaslužniji za takav ishod bio je raspoloženi Kleiza sa 33 poena.

Ali, ono što su nam tada oduzele sudije, Srbija je nadoknadila 2014. godine na Mundobasketu u Španiji. Bilo je to prvo veliko takmičenje na kom je ''orlove'' vodio Aleksandar Đorđević u ulozi selektora i Srbija je pod njegovim vođstvom odmah stigla do zvanja vicešampiona sveta. Učinak u grupnoj fazi nije obećavao velike stvari, naš tim se plasirao u osminu finala kao četvrtoplasirani sa samo dve pobede iz pet mečeva, ali Đorđević je u nokaut fazi uspeo da preporodi ''orlove''. Najpre su ubedljivo savladali Grčku koja je u grupi imala stopostotan učinak, a u četvrtfinalu Srbija je bila još ubedljivija protiv Brazila (84:56). Rival u polufinalu bila nam je Francuska, Batum je za ''trikolore'' odigrao sjajnu partiju sa 35 poena, ali je naš tim otišao u finale pobedom rezultatom 90:85, uz 24 poena Miloša Teodosića.

Tom pobedom je najvažniji cilj ostvaren, a Amerikanci su bili prejaki u finalu. Predvođena Kajrijem Irvingom, selekcija SAD je trijumfovala sa 129:92, a u našem timu su se istakli Bjelica i Kalinić sa po 18 poena.

Zanimljivo, naš naredni susret sa Amerikancima dogodio se na narednom Svetskom prvenstvu u Kini 2019. godine, ali u razigravanju za plasman od 5. do 8. mesta. Srbija je prethodno poražena u četvrtfinalu od Argentine sa 97:87 (Skola sa 20 poena i Kampaco sa 12 asistencija su bili najzaslužniji za takav epilog), a Francuzi su iznenadili Amerikance i dobili ih takođe sa deset poena razlike.

''Orlovi'' su se brže oporavili od poraza u četvrtfinalu, pa su savladali selekciju SAD sa 94:89, uz sjajnu partiju Bogdana Bogdanovića koji je briljirao sa 28 poena, 4 skoka i 6 asistencija. Kasnije je Srbija savladala i Češku i završila na petoj poziciji, a posle tog meča selektor Đorđević je potvrdio da odlazi sa te pozicije.

Sada je ''Sale Nacionale'' na klupi Kine i igrom slučaja ili sudbine, upravo će nam njegov tim biti prva prepreka na predstojećem Mundobasketu u Manili.