Neraskidiva veza Partizana i Panatinaikosa

Evroliga je stigla već do 11. kola. Polako se stvara sve jasnija slika koje ekipe imaju kvalitet za plej-of, pa i nešto više od toga, a jedan od predstojećih mečeva koji izaziva najveću pažnju biće duel Partizana i Panatinaikosa večeras od 20.45h u ''Štark areni''.

To će u ovom veku biti petnaesti evroligaški susret ova dva kluba. Od dosadašnjih četrnaest Panatinaikos je dobio osam, a Partizan je šest puta izlazio kao pobednik. Ono što nam je najsvežije u sećanju jesu dva prošlosezonska susreta, u kojima je oba puta Partizan bio bolji, ali dok su crno-beli uglavnom zadržali okosnicu tima, Atinjani su tokom leta napravili veliku rekonstrukciju tima i od ekipe koja je prošlu evroligašku sezonu provela pri dnu tabele ekspresno stigli do uloge jednog od glavnih favorita za osvajanje Evrolige.

To je uloga koja Panatinaikosu i pripada, s obzirom na istoriju kluba i činjenicu da je među najtrofejnijim u Evropi sa šest evroligaških trofeja i jednim vicešampionskim zvanjem. I Partizan je nekadašnji šampion Evrope, uz to ima i još tri učešća na završnim turnirima, pa bez obzira u kakvoj su formi ili na kojoj poziciji na tabeli se trenutno nalaze, utakmice ova dva kluba predstavljaju susrete dva evropska velikana.

Osim dugogodišnjeg rivalstva na evropskoj sceni, Partizan i Panatinaikos povezuju i brojni košarkaški asovi koji su branili boje oba kluba, i u nastavku ćemo se podsetiti većine njih. Ipak, najvažnija i najčvršća veza između beogradskih crno-belih i atinskih zelenih zove se – Željko Obradović.

Svoju igračku karijeru Obradović je proveo u čačanskom Borcu i Partizanu, ali je zato u klupskoj trenerskoj karijeri najupečatljivije rezultate ostvario upravo u Partizanu i Panatinaikosu. Ukupno devet titula prvaka Evrope je Obradović do sada osvojio, ali najveću težinu ipak imaju one koje je osvojio sa ova dva kluba. Pogotovo ona prva, u prvoj godini svoje trenerske karijere, kada je Partizan u veoma teškim okolnostima doveo do evropskog trona. Podsetićemo još jednom da je Parttzizan u toj sezoni samo jedan meč odigrao u Beogradu, sve ostale mečeve kao domaćin je zbog sankcija prema našoj zemlji igrao u španskoj Fuenlabradi.

Taj istorijski uspeh Željko Obradović je nadogradio i titulama prvaka Evrope sa Huventudom i Real Madridom u naredne tri-četiri godine, ali je najveći trag ostavio na klupi Panatinaikosa, gde je proveo čak 13 godina, od 1999. do 2012. i za to vreme osvojio pet titula prvaka Evrope (2000, 2002, 2007, 2009. i 2011. godine). Uz to je Panatinaikos pod Obradovićevim vođstvom osvojio i 11 titula prvaka Grčke i sedam trofeja Kupa Grčke, pa će ime najtrofejnijeg evropskog trenera zauvek ostati zlatnim slovima upisano u istoriju kluba.

''Kada sam u junu 1999. došao u Atinu da se pridružim Panatinaikosu, nisam mogao da zamislim da će ovo biti moj tim, moja porodica, moj dom 13 godina. U ovih 13 godina imali smo mnogo lepih trenutaka, mnogo slavlja, ali i poteškoća. Uvek smo bili zajedno kao velika i prava porodica. Sada sam doneo veoma tešku odluku, da je saradnja svih ovih godina završena. Osećam u ovom trenutku da je moja odluka najbolja za sve'', poručio je Obradović u pismu navijačima Panatinaikosa pred odlazak iz Atine 2012. godine.

Željko je ovog leta počeo već treću sezonu u svom novom mandatu u Partizanu, u klubu koji je ipak njegova najveća košarkaška ljubav i klubu koji silno želi da ponovo vrati u sam evropski vrh. Prošle sezone je malo nedostajalo, sada će crno-beli imati novu priliku, a Obradović na klupi je uvek, bez obzira gde je radio, garancija visokih ambicija.

Tokom tih trinaest nezaboravnih godina u Panatinaikosu, Obradović je neretko dovodio i pojačanja direktno iz Partizana, ili igrače koji su ranije igrali u Partizanu i koji su takođe dali veliki doprinos brojnim trofejima atinskih ''zelenih''. 

Od tih igrača Željko Rebrača je jedinstven primer, s obzirom da je pod Obradovićevim vođstvom osvajao titule prvaka Evrope i sa Partizanom (1992) i sa Panatinaikosom osam godina kasnije. Koliko je poverenje Obradović imao u popularnog ''Rebarca'' svedoči i podatak da je između saradnje u Partizanu i Panatinaikosu, Rebrača bio zajedno sa Obradovićem i dve godine u Benetonu, odakle su obojica zajedno prešli u Panatinaikos 1999. godine.

EPA PHOTO/SRDJAN SUKI

Posle Rebrače, evropske titule sa Željkom Obradovićem u Panatinaikosu je osvojilo još nekoliko igrača koji su prethodno nastupali u Partizanu, poput Dejana Tomaševića i Miloša Vujanića 2007. godine, Nikole Pekovića i Dušana Kecmana 2009. godine, Aleksa Marića i Milenka Tepića 2011. godine. Uz njih je zajedno sa Obradovićem u Panatinaikosu radio još jedan bivši partizanovac – Vlado Šćepanović koji je zeleni dres nosio u periodu od 2004. do 2006. godine, za to vreme je sa Atinjanima osvojio oba domaća trofeja u Grčkoj, ali nije imao sreće da se domogne i evropske titule koju je Panatinaikos osvojio u narednoj sezoni posle Šćepanovićevog odlaska u PAOK.

Transferi igrača iz jednog u drugi klub nastavljeni su i u poslednje dve godine, od povratka Željka Obradovića u Partizan. Tako je prošlog leta realizovan prvi prelazak u suprotnom smeru ako izuzmemo Dušana Kecmana koji je prvo igrao u Partizanu, pa se zatim iz Panatinaikosa vratio u Partizan. Prvi grčki igrač koji je iz Panatinaikosa prešao u redove crno-belih bio je dotadašnji kapiten atinskih ''zelenih'' Joanis Papapetru. On je prošle sezone osvojio sa crno-belima titulu u AdmiralBet ABA ligi, uz plasman u plej-of Evrolige gde su crno-beli bili nadomak fajnal-fora. Po završetku te odlične sezone sa Partizanom, Papapetru je odlučio da se vrati u Atinu, ali u četvrtak neće nastupiti protiv svog doskorašnjeg kluba, jer je početkom ove sezone doživeo povredu kolena od koje se još uvek oporavlja.

Zajedno sa njim je tokom leta i sjajni centar Matijas Lesor odlučio da se iz Partizana preseli u Panatinaikos. On će sada morati da nastupi protiv crno-belih, što mu neće biti nimalo lako, jer je za dve godine u dresu Partizana postao ljubimac navijača, sa kojima je zajedno slavio brojne evroligaške pobede u beogradskoj ''Štark areni''.

Ali, ni tu nije kraj transferima na relaciji Partizan – Panatinaikos, jer je u isto vreme Partizan angažovao krilnog igrača Atinjana, poljskog reprezentativca Mateuša Ponjitku koji ove sezone polako dolazi do sve većeg izražaja u crno-belom dresu i od koga se tek očekuju najbolje partije. Možda jednu takvu odigra baš u četvrtak... To bi crno-belima baš bilo potrebno, ako imamo u vidu brojne probleme sa povredama igrača u poslednje vreme i rezultate koji za sada nisu na nivou velikih očekivanja.

Za to vreme, Panatinaikos pod vođstvom turskog stručnjaka i Obradovićevog dugogodišnjeg rivala Ergina Atamana beleži sve bolje rezultate u Evroligi, gde je ušao u seriju pobeda, a uz to je odnedavno i dodatno pojačan angažovanjem Kendrika Nana. Uz legendarnog Slukasa, zatim Vildozu, Gaja, Lesora, sve boljeg Mitoglua, Granta, Grigonisa i druge, Panatinaikos zaista deluje moćno. Trener Ataman još uvek ne može da računa na najjači sastav, jer je osim Papapetrua povređen i Huančo Ernangomez, ali i bez njih dvojice Atinjani deluju kao kaznena ekspedicija.

Da li je vreme da ta ekspedicija stane pred crno-belim ''Parnim valjkom''?