Opet, Real u Beogradu! Hoće li kralj dobiti „ćušku“?

Dueli Zvezde i Reala u košarci se pamte, poslednjih godina ih je bilo dosta u Evroligi, a Madriđani uvek po dobrom pamte Beograd, ovde su osvojili svoju poslednju titulu prvaka Evrope, pre par godina u „Areni“. To je bila deseta evropska kruna za košarkašku sekciju „Los Blankosa“.

Prvi meč koji su Zvezda i Real odigrali datira sa početka sedamdesetih, pre gotovo pola veka je Zvezda slavila u oba meča u grupi, sezona 1972-73. Crveno-beli su dobili tesni meč u Madridu, Rakočević i Slavnić su bili sjajni, to je bio tek četvrti poraz Reala u Evropi na domaćem terenu. I u Beogradu je tada šampion Jugoslavije slavio sa 10 razlike, na krilima sjajne igre Kapičića, i otišao u polufinale najjačeg takmičenja u Evropi.

Madriđani su osvetu čekali 15 godina, naime, tada su u polufinalu „Kupa Koraća“, Španci dobili oba meča, Birjukov, Aleksis, Korbalan, Brenson bili su prejaki za crveno-bele. U finalu su slavili protiv Cibone, u dva meča, izgubili su revanš, ali su se dokopali prvog i jedinog trofeja u pomenutom takmičenju.

Do prelaza vekova nije bllo mečeva, a onda su početkom 2000. Godine timovi igrali u drugoj fazi Evrolige. Real je lako dobio, u njihovom timu bio je i Đorđević, on i Ereros su bili enigma za domaće.  U revanšu u februaru, ponovo su slavili „Beli“, Strulens i Đorđević su kombinovali 40 poena, a na sve Zvezdine muke, povredio se i Igor Rakočević. Ni Real te godine nije otišao daleko.

Usledio je sudar 2006. i konačno pobeda Zvezde, u grotlu „Pionira“, Milan Gurović je sa 35 poena rasturio velikog rivala, za koji je između ostalih igrao i Ratko Varda. Zvezda je je doživela katastrofu u Madridu, dali su manje od 60 poena, pa je na kraju Real te sezone osvojio ULEB Kup, i to tako što je u četvrtfinalu ponovo igrao protiv Zvezde, slavio u „Pioniru“, kao i minimalnom razlikom kod kuće. Ostaće eto zabeleženo da su te godine crveno-beli protiv najuspešnijeg kluba u Evropi odigrali četiri meča.

A onda su susreti dva rivala postali uobičajeni, od 2015. godine u Evroligi. Zvezda je prošla grupu, ali Real je dobio početkom godine u Areni, taj tim sa Fernandezom, Noćionijem, Rejesom, Ljuljom, Burusisom, bio je pravljen za velika dela, osvojili su Evroligu, pobedili su Olimpijakos u finalu. Zvezdi je za utehu ostalo što je te godine protiv Reala imala najveću posetu od svih timova u takmičenju, više od 18 000 ljudi gledalo je pomenuti poraz u Beogradu. Da ne zaboravimo i u revanšu top 16 faze, Zvezda je lako poražena, ostali su zaleđeni na  -24.



Idemo u 2016. godinu, novi ubedljivi poraz Zvezde, 26 razlike, ali su se Beograđani revanširali, neverovatna partija Cirbesa i Milera, i pored isključenja Jovića, domaćin se vratio i okrenuo rezultat.

Zvezda je i sledeće godine kod kuće dobila Real, Simonović je uništio favorizovane Madriđane, ali u Madridu stara priča, +30 za Špance.

I onda konačno, u martu 2017. Zvezda uspeva da dobije u Madridu, i to Real sa Lukom Dončićem. Ročesti koji se vratio  uZvezdu je tada odigrao odlične partiture, vratio goste u igru, doneo prednost na poluvremenu, a u poslednjoj četvrtini Zvezda je trojkama rasturila rivala i konačno donela pobedu u Beograd. Ali, u martu su „Los Blankosi“ slavili, u poslednjem meču te sezone u Evroligi na domaćem terenu za crveno-bele, Dončić je ubacio 24 poena, Rejes 18, Slovenac je pogodio ključnu trojku za pobedu. Kako rekosmo, te sezone se Real vratio u Beograd po titulu prvaka Evrope.

Prošle godine timovi su odigrali jednu utakmicu, revanša nije bilo zbog korone, Real je dobio u Beogradu 75:60, rezultat je previsok, ali se Zvezda bukvalno raspala u poslednjoj četvrtini, nisu dali koš pet minuta, na kraju su u toj deonici postigli samo osam poena.

I to je bilo poslednji put da su se timovi sastali, kada se sve zbroji, Zvezda je protiv Reala odigrala 19 mečeva, skor je 6-13. U Beogradu, crveno-beli su u deset mečeva dobili polovinu, bilo je zaista velikih pobeda, na žalost, sada neće biti navijača.

Kakav je Real ove godine?



Ne ide im baš dobili su tri od sedam mečeva u Evroligi, u domaćem takmičenju, pak, vode na tabeli, imaju svih deset pobeda. Na klupi je večni Pablo Laso koji će napuniti gotovo deceniju kao trener Reala, sa kojim je osvojio pet domaćih titula, šest kupova, pet Superkupova i kao šlag na tortu dve Evrolige u poslednjih pet godina.

Uradili su tokom leta ono što se očekivalo i po čemu su poznati. Zadržali su osnovu tima, Ljulj i Felipe Rejes su tu petnaestak godina, a većina tima igra zajedno od 2015. Godine. Zbog toga nije bilo promena u timu, odnosno ne mnogo, doveli su Alosena koji je kupljen od Saragose i ostavljen na pozjmici, kao i univerzalca Alberta Abaldea, iz Valensije.

Alosen čeka šansu pored Ljuja, Kampaca i Laprovitole, imaju dubinu na bekovima sjajnog strelca Džejsi Kerola, a Džefri Tejlor koji je pet godina već u Madridu drži pozicije „dva“ i „tri“.

Na „trojci“ je jasno i Rudi Fernandez, dok Abalde dobija šansu, imaju idalje Gabrijela Deka i naravno Entonija Rendolfa. „Slovenac“ je prošle godine bio najbolji strelac tima u Evroligi. Visoki igrači zasipaju trojkama, dovoljno je pomenuti Treja Tompkinsa, to je muka više za rivale. Centar Tavareš dominira u reketu, a klinac Usman Garuba je pod tutorstvom legendarnog Rejesa. Garuba je poreklom iz Nigerije, od 11. godine je u Realu, rođen je u Madridu i velika je nada kluba.

Drugim rečima, Real je jak kao zemlja, svake godine je favorit za Evroligu, ne menjaju tim, samo dodaju kamenčiće u mozaik. Spakovali se još nisu, ako je suditi po rezultatima u Evroligi, i to je možda neka Zvezdina šansa. To i strašna odbrana, sve drugo deluje kao nemoguća misija...