Ostoja progovorio u vređanju publike: "Sad ću da vam objasnim zašto su skandirali"

Predsednik Partizana Ostoja Mijailović bio je gost nove emisije platforme crno-belih Part+ i pričao je o brojnim temama.

Iako su dolazak Džabarija Parkera i posebno Mike Murinena, kao i ostanak osovine ekipe od prošle sezone bile glavne teme, i te kako se na početku sezone pričalo o vređanju Mijailovića na utakmici protiv Milana.

Protiv toga se javno pobunio i Željko Obradović, a sada je Mijalović objasnio situaciju, rekavši da vređanje nije bilo zbog cene ulaznica, kako su neki mislili.

"Sad ću da vam objasnim zašto su skandirali i vrlo je prosta situacija. Prethodnih godina, ja sam stalno govorio o tome da je tolerancija na ulazak bez karte – nulta. Prošle godine smo utvrdili na pola sezone da ulaze ljudi sa falsifikovanim kartama. Mi smo do neke mere to tolerisali, ali pojavili su se veliki problemi. Mi smo prošle godine prodali možda 15.000 i nešto sezonskih karata i prodajemo dnevnih karata 4.000-5.000, koliko ih imamo, koliko ima stolica u Areni. U proseku je prošle godine 2.000 ljudi – nekad 1.000, nekad 2.500 – ulazilo sa duplim, falsifikovanim kartama ili ih je uvodio neko: redari, policija i tako dalje".

Potom je rekao da je na Upravnom odboru predložio da se uvede sistem prepoznavanja lica i očitavanja karata da bi apsolutno bilo nemoguće da uđe neko sa falsifikatom, kao i da su pre sezone vođene kampanje da se javnost obavesti o tome.

"Prva utakmica koja se desila je sa Milanom, kada je bio spor sa navijačima koji su meni skandirali... Znači, ja sam dao nalog obezbeđenju da je tolerancija nulta, jer nije fer da 14.000 ili 14.500 ljudi kupi sezonske karte, da 4.500 ljudi za tu utakmicu plati dnevne karte, da bilo ko od njih dođe da sedne na svoje mesto, da neko ko nije kupio kartu sedne na njegovo mesto, a ovaj čovek nema gde da sedne da gleda utakmicu, a kupio je kartu. Hoćemo li to da dozvolimo?"

Nastavio je:

"Onda su se pojavili svi ti ljudi na ulazima, sa oko 2.000 falsifikovanih karata, i nisu želeli da se pomere sa ulaza. Obezbeđenje im je reklo: 'Imate neispravnu kartu, pomerite se da uđu ljudi koji imaju ispravne karte'. Ljudi su pokisli zbog falsifikatora, a ne zbog mene. Ljudi su pokisli, kasno su ušli na utakmicu, jer nisu od falsifikatora mogli da prođu. I ljudi su zakasnili na utakmicu, jer su neki došli pet minuta pred utakmicu, neki su došli 10 minuta pred utakmicu. Zašto sada na utakmici poslednjoj, koja je bila odigrana protiv Efesa, zašto nikog nije bilo u 20:15, a utakmica je počela u pola deset? Zato što niko nije došao sa falsifikovanim kartama? Ili je mali broj došao. I zato što su ljudi došli ranije?"

Nije lako slušati takve stvari…

"Mene je moja porodica postavila pitanje: 'Zašto sediš ti u tom klubu, koji ti skandira pred svojom decom da slušaš takve gluposti?'. Ali ako ja kažem sebi da je vređan jedan Duško Vujošević, ako kažem sebi da je vređan Predrag Danilović, ako kažem sebi da je vređan Dragan Kićanović, ako kažem sebi da je vređan Dragan Đurić, koji je toliko titula osvajao sa Partizanom, ako je Tole Karadžić vređan, koji je toliko pomogao Partizanu, ako sam ja vređan, koji je stvarao ovaj sistem osam godina i hiljadu puta sam svoju glavu stavljao na panj zbog mnogih, i rizikovao i svoj posao i svoju bezbednost, kad sam se kačio sa nekim navijačima koji su sada van slobode i tako dalje, i koji se borio da ovom klubu napravi biznis... Ja nisam stvarao ovom klubu biznis da bih pare nosio kući. Ja sam svoje pare od kuće donosio, kao što donosim i danas, i stavljam u klub. Zašto? Da bi klub imao 27 miliona budžet. Da bi mogao da plaća najbolje igrače u Evropi, da bi mogao da plaća najboljeg trenera u Evropi, da bi mogao da obezbedi 10 čartera godišnje, da bi mogao da obezbedi najbolje uslove, najbolju medicinsku opremu, novi parket, nov autobus, 15 automobila, redovne plate, redovno plaćene poreze, da dovodi Džabarija Parkera u ekipu, da dovodi Šejka Miltona u ekipu, koji su došli iz NBA, da bi produžio ugovor sa mnogo većim parama Sterlingu Braunu, da bi zadržao ovog Bongu, da bi imao budžet. Mi imamo spreman budžet za poziciju pet, ali nema ga na tržištu. Kad ga bude bilo, mi ćemo ga dovesti. E, zato ja donosim ove biznis odluke".

Mijailović je istakao da su svi u klubu donosili odluke u interesu Partizana i da su sve donete da bi se zaradio novac koji on ne nosi kući.

"Treba da budemo ponosni svi zajedno da je naš klub prošle godine isplatio sve plate, da ne duguje nikom jedan evrocent i da ne duguje nikome dinar poreza. A dugovali smo 9 miliona evra poreza kada sam preuzeo klub".

Naravno, ništa bez navijača.

"Ja sam sad prezahvalan našim navijačima. Razumem, ljudi su pokisli, pa su mene vređali. Okej, nije vređala cela dvorana. Vređalo je 30 odsto, 40 odsto, 50 odsto, 80 odsto... Koliko god da je vređalo. Ali, to nije crno-bela javnost. Partizan ima milione navijača. I oni kad su revoltirani, oni su revoltirani na nekoga ko je na čelu kluba. I ja sam na takvoj poziciji da moram da prihvatim kritiku. I ja nemam... Kako da vam kažem? Ja nisam ljut na tako nešto. Ja, dok sam na čelu ovog kluba, uvek ću raditi u interesu kluba. Da sam želeo nekome od navijača da se dopadnem na štetu kluba, mogao sam, isto kao i svi prethodni, da kažem: '50 odsto popusta na karte'. Da mi nose transparente u dvorani, a da ostanem četiri plate dužan na kraju sezone. I da me baš briga. Populistička mera. Tako je, ali ja nisam radio populističke mere. I neću nikada da ih radim na čelu kluba. Ja mogu sad da kažem: 'Poslednja godina mog mandata. Imam 27 miliona prihode i 27 miliona je budžet. Evo još 10 miliona evra, pošto sam dugovao 15 kad sam došao, a prihodi su bili nula, samo su dva državna sponzora bila. Ja ću još 10 miliona da dam i dovedem tri igrača, idemo da osvojimo Evroligu'. Ući ćemo u istoriju. Od nas 100 - 99 bi ovo uradilo, jer to će da se pamti".

Ipak…

"Ovo što sam ja uradio sa Partizanom u smislu biznisa, u smislu stvaranja novca, u smislu stvaranja uslova, da ljudi primaju plate na vreme, da imamo jako veliki budžet, živimo u Srbiji, da imamo jako velike resurse, se neće pamtiti, nažalost. Ja sam toga svestan. Ako neko misli da sam ja budala, da toga nisam svestan, da se pamti samo titula iz '92, kao što bi se možda pamtila iz '25. godine, i to bi bio moj životni legacy. Ali ja nisam tako vaspitan. Ja neću da ovaj klub, sutra i da ne budem u njemu, ostavim u problemu u kom je bio. Ja neću da budem kao ovi što su bili iz fudbala, da ostavim klub sa 60 miliona duga. Ja ne želim da budem to, ja sam se protiv toga borio. I ako neko stvarno misli da bih ja nekome morao da se dodvoravam tako što ću da dajem karte džabe, tako što ću ja na svaku utakmicu da uvodim 2.000 ljudi bez karata, da mi neko ne bi skandirao tamo, pa ja to neću nikada da radim u životu".