Partizane, pokloni se i počni, rival je po nečemu jedinstven u Evropi!

Nova sezona, stara lica.

Tako bi se mogao nazvati duel Partizana sa Rejer Venecijom u Evrokupu. I prošle sezone su crno-beli bili u grupi u ovom takmičenju sa Italijanima, dobili su na otvaranju u oktobru u gostima, ali je Venecija jedna od retkih ekipa koja je pobedila prošle godine u „Areni“. Sveli su Partizan na 69 poena, možda je to bila i njihova najbolja utakmica u ovom takmičenju.

Sada ponovo dolaze u Beograd, odahnuće bez publike koja je i u Veneciji, odnosno Mestreu gde igraju mečeve bila na Partizanovoj strani, naime, ogroman broj navijača sa severa Italije je stigao tada da pozdravi svoje ljubimce.

Klub ima dugu tradiciju, u Venetu se igralo pre Drugog Svetskog Rata, pa su tokom tih ratnih godina u Musolinijevoj Italiji osvojili dve titule, bili najbolji i kada je igrana liga Gornje Italije 1944. ali im tu nisu priznali kasnije iz federacije. Samo, to je davna prošlost, Venecija je bila centar košarke uz Pezaro u regiji, 1980. su igrali finale Kupa Koraća, izgubili od Huventuda.Tih godina je prva zvezda bio Dražen Dalipagić, a kasnije je četiri godine igrao Ratko Radovanović.

Od bankrota su se oporavili sredinom prošle decenije, posle nekoliko godina u drugoj ligi, vratili se 2011. u Legu A. Osvojili su dve uzastopne titule 2016. i 2017. I 2019. ali realno to ne znači puno, kada Armani ima licencu za Evroligu, pa Venecija na neki način ostaje košarkaška provincija. Pre tri godine su slavili u FIBA Evrokupu, a prošle sezone osvojili italijanski kup.

Kao što ni Partizan nije puno menjao tim, ni Rejes nije vršio velike izmene. Ali, nema Trinkijerija na klupi crno-belih, na drugoj strani iskusni Valter de Rafaele četvrtu sezonu je trener, on je u klubu gotovo deceniju, ranije je bio asistent Rekalkatiju i Zaretu Markovskoim.

Doveli su tri igrača, Erkole je osetio i Evroligu sa Sijenom i Sasarijem, Isak Fotu je Novozelanđanin koji ima dosta iskustva sa Ulmom i Saragosom. Treći igrač u rosteru je prekomandovan iz omladinskog tima, u pitanju je talentovani Posamai.

Drugim rečima, tim je isti, Amerlkamac Stoun, zemljak Daje, Čašel i Mičel Volt su kvartet preko bare, Tu je i De Nikolao, reprezentativac Italije, četiri godine u klubu, Macola, Tonut i mladi Kazarin su igrali za mlađe selekcije, kapiten je Majkl Bramos, američki Grk koga pamtimo iz Panatinaikosa, a već petu godinu je u Veneciji.

Prekajeni Vidmar nikada nije dobio šansu u Feneru, Slovenac je takođe par godina na severu Italije, nije starter, u petorci su Vat, Daje, Bramos, Tonut i Stoun, igraju godinama zajedno, u prvom kolu su dobili Uniks.

Najveća snaga je centar Vat sa kojim bi Partizan mogao da ima problema. Crno-beli su prokockali pobedu protiv Huventuda, sada su već pod imperativom, treba reći da je Rejer u prednosti jer su Italijani ranije počeli, imaju više utakmica u nogama, izuzetno su uigrani, to je ekipa sa najvećim kontinuitetom u Evrokupu, u to nema nikakve sumnje.

Ali, stoji i da je Partizan kvalitetniji igrački, atletski jači i to je karta na koju će igrati Beograđani. Poraz od Čačana je uzdrmao Beograđane, ali ako budu igrali kao u većem delu meča protiv Huventuda, kada su prokockali pobedu, imaju čemu da se nadaju.

Partizane, pokloni se i počni...