Prvo Partizanovo veče za pamćenje od novembra: Valjak se iskopao iz rupe

Kakvo lepo veče u Areni! Kao pravi Partizan pre Željka Obradovića. Ovo je prvo veče za pamćenje od potresa koji su temeljno uzdrmali klub u novembru, i ne samo klub, već i svet sporta u Srbiji, a često se i prelili na šire društvo.

A Partizan je odigrao svoj najbolji meč još od susreta sa Barselonom, verovatno i najbolji u sezoni. A nije baš mirisalo na to, pogotovo posle bolnog poraza u Tel Avivu, dugačkog puta i opšteg umora.

Skoro puna hala dočekala je aplauzima svoje igrače, ali bez nekog preteranog aplauza, Đoan Penjaroja je dobio aplauz reda radi - valjda niko nije hteo da se zaleće posle upropašćene sezone.

Ipak, navijači su bili ohrabreni činjenicom da je Partizan opet tim i da ima igrače koji se bore i kidaju, a na kraju su dobili i još više nego što su se nadali. Potpuno demoliranje Panatinaikosa valjda niko nije očekivao, ali da nije bilo nekih propusta i (vrlo malo) neobjašnjivih odluka, moglo je ovo da se završi sa +25.

I bilo bi potpuno zasluženo. I ne stoje priče da su Atinjani izgubili utakmicu, besmislica. Da, Panatinaikos je bio bez Nana, ima svoje probleme, ali uporedite ih sa problemima Partizana i brojčanim stanjem: Bez Džonsa, Marinkovića, Vašingtona, Miltona, sa neobjašnjivom i neshvatljivom pojavom zvanom Džabari Parker.

Jasno je ko ima veće problem, a pored toga PAO je u utorak dobio Real i slavio je u tri od poslednje četiri evroligaške utakmice.

Od početka je bilo jasno da je ovo neki drugi Partizan od onog negledljivog mučenja. Brzo su crno-beli preuzeli kontrolu, igrali timski i koristili to što Panatinaikos nije imao dovoljno energije.

Prva petorka je apsolutno bila fenomenalna, pogledajte im samo +/- statistiku. Ostatak tima je uglavnom bio vrlo dobar i dao je svoj doprinos, ali je jasno da sada postoji poredak u timu, iako je minutaža ravnomerno raspodeljena.

I jako je bilo prijatno, a, verujte, i čudno gledati utakmicu Partizana, a da protivnik beleži trenutke kao što su 1.43 do kraja meča i NULA faulova.

Malo o utiscima.

Fernando je opet odigrao dobro, popravlja se i jasno je da mu saradnja sa Džekirijem, a i sjajno nadopunjuju. Kad smo već kod ovog drugog - kakav je on pun pogodak! Ne samo po statistici, nego i po tome kako se kreće, postavlja, igra odbranu, vraćanje u odbrani, kako gradi skok i prosto, kao što smo i ranije govorili, tera saigrače da budu bolji.

Pejn uz sve greške on je takođe pun pogodak. Pravi je lider i ima ono što je nekako bolno falilo - u svakom trenutku zna šta će sa loptom i brzinu ruku da reaguje. Uz to, ispostavilo se da nije napamet pričao, nego da mu zaista prija publika.

Svi su bili dobri, ali ako neko treba da se istakne, to je Arijan Lakić. Ljubimac navijača, čovek koji je kupio publiku svojim odnosom, a sada kao da su stvari nekako kliknule, pa to njegovo požrtvovanje i energija teraju i ostale igrače da se ubace u sličan režim rada. Po tome podseća na jednog prošlog kapitena Partizana koji je samim svojim prisustvom terao sve ostale da "ginu", ali da se ne zalećemo.

I, na kraju, treba istaći i Đoana Penjaroju. Iako su mnogi (svi?) bili skeptični, njegovim dolaskom je tim krenuo da se polako kopa iz vrlo duboke rupe i čine se da je konačno izašao iz nje. Kasno je sada za penjanje na neko brdo plej-ina, ali lepo je makar biti van rupe.

Španac je potcenjivan zbog "tankog" CV-a, ali ovaj tim ima fizionomiju, ima poredak i podeljene uloge i način igre, a reklo bi se da je posle tehničke greške i burne reakcije pobrao dodatne simpatije navijača.

I da završimo sa navijačima - to je bilo to. Atmosfera, navijanje, sve je bilo na mestu. Nije bilo, doduše, onog posebnog sjaja u očima koji imaju ljudi koji budni sanjaju snove kako je to bilo od 2021. do novembra, ali to je ipak vanredno stanje. Ovo je pravi Partizan - podrška i nagrada za borbu i pravi odnos prema dresu. Naravno, niko se nije odrekao stava, vređao se predsednik kluba više puta, ali nije to bilo primarno, niti je iole obojilo veče.

Košarka je bila u prvom, drugom i trećem planu. Tako i treba da bude, neprirodno je sve ostalo.