Srce na teren, pa šta bude!

Koga nema bez njega se može i mora.

Na Evrobasketu ćemo gledati neku novu Srbiju. Kažemo novu jer će nedostajati čak sedam igrača iz prošlogodišnje ekipe koja se iz Rija vratila sa srebrnom medaljom. Plus Nemanja Bjelica.

Ko nas je kleo nije dangubio, posmatrano sa igračke strane, ovaj tim koji će nas predstavljati u Evropskom prvenstvu je neuporedivo slabiji od najjačeg mogućeg, ali šta je tu je, to nam je što nam je. Ako nam je za utehu maleri nisu obilazili ni ostale.

Sada se postavlja pitanje koliko može ova desetkovana Srbija da dogura na Evrobasketu.

Nezahvalno je prognozirati, najviše iz razloga što ovu Đorđevićevu konačnu selekciju možemo posmatrati samo kroz prizmu pripremnih utakmica ovog leta, i to onih iz pozne faze priprema.

Na pripremama smo bili veoma dobri, izgubili samo jednu utakmicu, na Akropolis kupu od Gruzije. Savladali smo Crnu Goru, Grčku dva puta, Poljsku, Nemačku, Rusiju, Italiju. Sa te strane, možemo da konstatujemo da Srbija u trijumfalnom raspoloženju odlazi u Istanbul.

Kada čujemo Istanbul i Evropsko prvenstvo u istoj rečenici, naviru lepe uspomene, setimo se samo 2001. godine i dominacije naše reprezentacije koja je pod vođstvom Svetislava Pešića osvojila zlato. Sada nije realno očekivati takav scenario, ali to bi mogao da bude jak motiv za ovih 12 momaka koji će nas predstavljati na predstojećem velikom takmičenju.

Niko ne sumnja da ćemo proći grupu, ali valja skrenuti pažnju da to da se u 1/8 finala ukrštamo sa "rumunskom" grupom u kojoj se nalazi aktuelni prvak i Evrope i glavni kandidat za zlato, reprezentacija Španije.

Stiče se utisak da su nam šanse da se domognemo postolja osetno veće ukoliko što duže uspemo da izbegnemo 'Furiju' u nokaut fazi. Sa svim ostalim ekipama možemo da se "ćeramo", osim sa Špancima.

Kada pogledamo sastav naše ekipe, primetićemo da je njen defanzivni potencijal dosta veći nego ofanzivni. Zato treba očekivati "izginuće" u odbrani, koje bi donelo lake poene iz kontranapada. U pozicionom napadu će Bogdan Bogdanović nesumnjivo biti prva opcija, on je alfa i omega ovog tima, a dobra je stvar što su sva tri centra (Kuzmić, Marjanović, Štimac) uhodana u "pick'n'roll" igru sa Stefanom Jovićem.

Od ove ekipe nije relano očekivati da pobeđuje lepotom, već voljom. Ta volja podrazumeva pravi pristup, borbenost i hladne glave. Imamo ime, imamo tradiciju, i pored silnih problema postoje uslovi da se napravi dobar rezultat.

Na igračima je da daju sve od sebe, na nama da u njih verujemo i da se nadamo da će nas za dvadesetak dana obradovati još jednom osvojenom medaljom.

Ne zaboravite, Nemačka u fudbalu je uvek dobra i uvek to ima na umu. Tako je sa Srbijom u košarci. Velesila od koje se svi boje!