Sve Partizanove majstorice za F4 – Italijani nisu umeli da podnesu poraz

Dve pobede Partizana u Madridu, pa dva Realova trijumfa u Beogradu. Teško da je iko mogao da zamisli ovakav scenario pre početka ove četvrtfinalne serije, ali to se zaista dogodilo i sada čekamo večerasšnju majstoricu u madridslom ''ViZink centru'' (21h), gde će se voditi odlučujuća borba za plasman na F4 u Kaunasu. Dok čekamo rasplet ove uzbudljive plej-of serije, ovde ćemo se podsetiti kako je Partizan kroz svoju bogatu istoriju prolazio u odlučujućim borbama za plasman na završne turnire Evrolige.

Crno-beli su do sada četiri puta učestvovali na završnim turnirima, od toga su dva puta plasman izborili u majstoricama, dok su jednom i poraženi u majstorici i tako zaustavljeni na poslednjoj prepreci ka fajnal-foru.

Partizan se prvi put plasirao na završni turnir elitnog evropskog takmičenja u sezoni 1987/88, ali tada se pre fajnal-fora nije igrao plej-of, već su četiri prvoplasirane ekipe iz četvrtfinalne grupe izborile plasman na završni turnir. Tada su crno-beli pod vođstvom trenera Vujoševića zauzeli treće mesto na fajnal-foru u Ganu, ali je to bio nagoveštaj onoga što će uslediti četiri godine kasnije.

Sezona 1991/92 bila je po mnogo čemu specifična, ali će se najduže pamtiti po tituli prvaka Evrope koju je Partizan osvojio pobedom nad Huventudom u finalu završnog turnira u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjim trenucima meča. To je bio prvi fajnal-for na koji je Partizan stigao kroz četvrtfinalnu nokaut-fazu takmičenja, a to četvrtfinale je bilo prvo u kom su crno-beli igrali majstoricu i koju su uspeli da reše u svoju korist.

Stariji se verovatno sećaju, tada je Partizan četvrtfinale plej-ofa igrao protiv italijanskog Knora iz Bolonje, današnjeg Virtusa, a to su ujedno bili i prvi trenerski dvoboji Željka Obradovića sa jedne i Etorea Mesine sa druge strane.

I sam plasman u četvrtfinale je bio ogroman uspeh ako se ima u vidu da zbog ratnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji i sankcija izrečenih našoj zemlji, Partizan nijednu utakmicu u grupnoj fazi takmičenja nije mogao da igra na svom terenu, već je kao domaćin nastupao u španskoj Fuenlabradi. Crno-beli su u svojoj grupi zauzeli četvrto mesto, pa im je rival u četvrtfinalu bio prvoplasirani iz druge grupe.

Jasno je da je Knor bio u ulozi velikog favorita, ali je Partizanu dozvoljeno da u ovoj fazi takmičenja konačno odigra jedan meč kao domaćin u Beogradu, što mu je donekle olakšalo posao. Tada se četvrtfinalna serija igrala na dve dobijene utakmice, Partizan je prvi meč u ''Pioniru'' dobio sa 78:65, a Knor je u Bolonji ''tesno'' dobio drugi meč sa 61:60, pa je odluka o putniku na F4 u Istanbul morala da padne u majstorici koja se takođe igrala u Bolonji.

Ekipa Željka Obradovića je igrom u drugom meču shvatila da Knor nije nikakav ''bauk'' na svom terenu i da se može pobediti, što su crno-beli i demonstrirali u majstorici. S druge strane, italijanski tim je ušao u ovu četvrtfinalnu seriju prilično prepotentno, čak se pričalo i da su njegovi navijači još pre raspleta u majstorici počeli da rezervišu aranžmane za put u Istanbul.

Screenshot/YouTube

Knor je nešto bolje počeo odlučujuću utakmicu, ali pri rezultatu 15:9 u korist domaćih došlo je do dvadesetominutnog prekida jer je pukla tabla prilikom pokušaja snažnog centra Partizana Zorana Stevanovića da zakuca loptu u koš, pa se postavljalo pitanje kome će ta pauza više odgovarati. Uspevali su domaći da održe blagu rezultatsku prednost do kraja prvog poluvremena koje su dobili rezultatom 33:29. Početkom drugog poluvremena ''proradio'' je Ivo Nakić koji je vezao pet poena, ali je Knor predvođen plejmejkerom Brunamontijem i centrom Binelijem nedugo zatim uvećao svoju prednost.

I, kada se činilo da Italijani preuzimaju kontrolu, Partizan je počeo da uzvraća trojkama Danilovića i Nakića, Đorđević je sve bolje razigravao svoj tim, a novom trojkom Predraga Danilovića crno-beli su uspeli prvi put da povedu – 45:44. Partizan je izgledao sve sigurnije na terenu, ali kako se meč bližio kraju bila je primetna sve veća nervoza i kod igrača, ali i navijača ekipe iz Bolonje, pogotovo od trenutka kada su crno-beli preko Stevanovića poveli sa 65:57.

To je kulminiralo u poslednjem minutu kada je Ivo Nakić prekinuo nalet italijanskog tima i pogodio slobodna bacanja za 68:65 u korist crno-belih, posle čega domaći ne koriste sledeći napad, zatim je fauliran i Danilović i postalo je jasno da Partizan ide na fajnal-for.

Navijači Knora su u tim trenucima počeli da gađaju klupu Partizana, onda i da na teren ubacuju novčiće, upaljače, pa čim je utakmica završena crno-beli su munjevito otrčali u svlačionicu, zasuti ''kišom'' sitnih predmeta koji su leteli sa tribina. Očigledno, Italijani nisu uspeli da sportski podnesu taj poraz, a Partizan je u Istanbulu potvrdio da je u potpunosti zaslužio dolazak na završni turnir. Zanimljivo, samo petorica igrača Partizana su postizala poene u ovoj majstorici – Danilović 23, Nakić 15 (sve u drugom poluvremenu), Koprivica 12 uz 11 skokova, Stevanović 11 i Đorđević osam poena. Kod domaćih Bineli je bio najefikasniji sa 23 poena i 7 skokova.

Sledeća nezaboravna Partizanova majstorica je ona iz sezone 1997/98, kada je rival crno-belima u četvrtfinalnoj seriji plej-ofa bio moskovski CSKA. Crno-beli su prethodno eliminisali i Olimpijakos u osmini finala, i to sa 2:0 u pobedama, čime su stekli prednost domaćeg terena u četvrtfinalu protiv CSKA. Ekipa koju je sa klupe vodio trener Milovan ''Kime'' Bogojević je dobila prvi meč u Beogradu sa 87:72, ''Armejci'' su surovo uzvratili u Moskvi, pobedom od 25 poena razlike, posle čega je usledio meč odluke pred više od 7.000 gledalaca u beogradskom ''Pioniru''.

Zanimljivo, Slaviša Koprivica, koji je šest godina ranije sa Partizanom osvojio evropsku titulu, bio je deo i ove ekipe čiji su glavni aduti bili Predrag Drobnjak i Dejan Tomašević na centarskim, odnosno Lukovski, Brkić, Đokić i Radošević na spoljnim pozicijama. Najveći deo ove majstorice obeležila je ravnopravna borba, ali je Partizan uspeo da na oko šest minuta pre kraja stekne 7-8 poena prednosti, na šta gosti iz Moskve kasnije nisu imali pravi odgovor.

Partizan je ovaj meč dobio sa 89:77, Drobnjak je bio najefikasniji sa 21 poenom, a pratili su ga Haris Brkić sa 16, Dragan Lukovski sa 14 i Miroslav Radošević sa 13 poena, dok su na drugoj strani najbolji bili Veb sa 17 i Panov sa 15 poena. Fajnal-for se te sezone održao u Barseloni, a Partizan je na kraju zauzeo četvrto mesto.

Deset godina kasnije, u sezoni 2007/08, Partizan je zaustavljen na korak od završnog turnira. Protivnik u četvrtfinalnoj seriji plej-ofa tada je bila Taukeramika (današnja Baskonija) koja se sa 2:1 u pobedama plasirala na F4. Domaći teren se u toj seriji ispostavio kao velika prednost. Španski tim je prvi meč dobio pred svojim navijačima, Partizan je uzvratio u Beogradu ubedljivom pobedom od 76:55, a odluka je pala u majstorici u Vitoriji, gde je Taukeramika takođe bila ubedljiva i pobedom rezultatom 85:68 stigla na završni turnir.

Godinu dana kasnije, Partizan je u četvrtfinalu poražen od CSKA sa 3:0 u pobedama, a ono što je najsvežije i čega se navijači crno-belih rado sećaju, jeste sezona 2009/10 i plasman na fajnal-for u Parizu preko Makabija. Tada je ekipa Duška Vujoševića završila posao pre majstorice i dobila je četvrtfinalnu seriju sa 3:1 u pobedama. Verovali smo da bi ova aktuelna četvrtfinalna serija mogla da bude repriza te od pre 13 godina, ali je Real uspeo da osvoji ''Arenu'' i da se izbori da o plasmanu na F4 odlučuje pred svojim navijačima. Rasplet je večeras, nadamo se Partizanovom het-triku u Madridu.

AdmiralBet je pripremio kompletnu ponudu za ovaj meč, Real je favorit i kvota na pobedu Madriđana u ovom trenutku je 1.49, a ako ste uvereni u Partizanov treći uzastopni trijumf u Madridu, ponuđena kvota je odličnih 2.80.