Svega ima to istina - "Amerikanizacija" Nikolina

Narod je razočaran kada je postalo jasno, mada se jasno naziralo da Jokića ovog leta nećemo gledati u dresu reprezentacije onog trenutka kada je njegov agent Miško Ražnatović progovorio na tu temu.

Iz Denvera su neprestano stizale "ohrabrujuće" poruke da je sve stvar Nikolinog ličnog izbora, mada su Nagetsi suptilno provlačili priču da bi za "njegovo dobro" bilo bolje da preskoči Evrobasket. Njihovi argumenti bili su da bi Jokić trebalo da iskoristi leto da pojača mišićnu masu, kako mu se sledeće sezone ne bi dešavalo da "diše na škrge" u gustom rasporedu utakmica kao u minuloj.

Javnost u Srbiji je većinski kivna na Jokića, trenutno su na snazi dani žalosti i besa, i oni umereniji na društvenim mrežama sada naginju ka ekstremina, milioni su baš zajahali i ne mogu da se pomire sa "izdajom".

Nikoli se zamera što je podlegao pritisku kluba i svog menadžera, mada bi krivicu što je ispalo kako je ispalo trebalo da dele svi. I Savez, i selektor i celokupna "kamarila" oko nacionalnog tima.


Nijednog trenutka nije bilo pomena o novcu za osiguranje, mada ta stavka nekim čudom ne igra značajnu ulogu kod NBA košarkaša koje zastupa Ražnatović ako se prisetimo da je bivši predsednik Saveza Dragan Đilas prošlog obezbedio sredstva za osiguranje Bobana Marjanovića. Verovatno su ljudi iz vrha znali da od Jokičevog nastupa na Evrobasketu neće biti ništa mnogo pre nego što je to zvanično saopšteno. Možda zvuči zaverenički, ali ovo iščekivanje je samo upotrebljeno da se pojača dramski momenat.

Nije pomoglo ni prijateljstvo između selekotra Saše Đorđevića i visokog zvaničnika Nagetsa Arturasa Karnišovasa, nekadašnji saigrači iz Barselone su se našli na različitim stranama.

Težnje Nagetsa su sasvim legitimne, ali upitno je da li su njihovi gorepomenuti argumenti jači nego, 'ajde tako da ih nazovemo, naši.

Jedan od kolega je u svojoj obradi ove teme izneo činjenicu da je vremenski interval od kada je Denver završio prošlu sezonu do početka nove duži od pola godine, tačnije 190 dana! I zamislite, sada je problem da Jokić provede mesec i po dana sa reprezentacijom. Uz sve to, sigurno je bilo moguće pronaći solomonsko rešenje da Jokić radi po tom planu i da zaigra na Evrobasketu. Pričaju neki i o mogućnosti rizika da u slučaju povrede ostane bez jakog ugovora i da mu je naredna sezona za to ključna. Sve to stojil, ali setimo se da Novickom, Gasolu i mnogim drugim neameričkim košarkašim gromadama to nikada nije bilo opravdanje da "iskuliraju" reprezentaciju. Nikola je supertalentovan, nije zanemarljivo ni to što je beli centar, koliko god to ne zvučalo politički korektno, jednostavno je tako. Ima samo 22 godine, u svakom pogledu je 'zlatna koka'.


Realno gledano, kada uzmemo u obzir igrača njegovog profila koji se igra košarke, on bi na Evropskom prvenstvu odigrao minimum tri utakmice koje su neuporedivo ozbiljnije od onog cirkusa od košarke koji je igrao Denver tokom regularnog dela sezone. Svaka čast Jokiću za tripl-dablove i brojke, ali na "cirkus Kolorado" je katanac stavljen u aprilu. Koliko god bila neoboriva teza da NBA liga okuplja najbolje što svetska košarka nudi, ozbiljna košarka se preko bare igra tek u plej-ofu.

Grupa nam je "boza", nije ovo fudbal pa da se frljamo sa frazama kako ga svi igraju, u košarci smo sila, velesila. Nikola Jokić utakmice protiv Velike Britanije i Belgije npr. ne bi ni morao da igra, protiv Rusije i Turske bi mogao čisto da oseti teren i koševe, a sparing protiv Letonca Kristapsa Porzingisa bi sigurno u smislu napretka imao neuporedivo veću težinu nego da "metar" dana diže tegove i prevrće traktorske gume.

Kod Porzingisa moram da napravim malu digresiju, jer je njegovo učešće na Evrobasketu veoma jak argument onih koji su razočarani Jokićevom odlukom. Kao i Nagetsi u Jokiću, i Niksi u Letoncu vide tzv. zaštitno lice franšize. Neko će možda reći da su Niksi u "kanalu" i to je istina, ali ta franšiza ima neuporedivo veći renome nego Nagetsi, ako ni zbog čega drugog onda jer su iz grada koji je centar sveta, Njujorka, dok je Denver u Koloradu, koji je "američka Vrška čuka".



Dakle, Jokić bi do nokaut faze imao samo jedno pravo "preznojavanje", i ako pođemo sa pretpostavkom da bismo u 1/8 finala dobili "nedoraslog" rivala iz rumunske grupe, on bi se onako ljudski  "potrošio" na plafon tri-četiri utakmice na turniru. Možda mnogo idealizujem, možda neko smatra da bi ovako privilegovan tretman jednog igrača mogao da naruši timski duh, ali ubeđen sam da će igrači od kojih se očekuje da iznesu najveći teret u borbi za medalje biti pošteđeni većih napora od strane stučnog štaba u prvoj fazi takmičenja. Zašto? Zato što nam se može.

Meni lično je mnogo krivo što neći videti Nikolu Jokića u klinču sa braćom Gasol. Tvrdo stojim pri stavu da bi za igrača njegovih karakteristika taj izazov imao veći uticaj i značaj na dalji razvoj nego, kako ono kažu, "rad na telu". Sećam se da sam kao klinac na kampu na Borskom jezeru od jednog našeg renomiranog košarkaškog trenera čuo rečenicu, parafraziraću - najnebitnija utakmica više znači nego deset najjačih treninga.

Mišljenja sam da je najkompetentniji da o ovoj temi govori Dejan Milojević, bilo bi zanimljivo čuti njegov stav po pitanju Nikole Jokića, jer je on od debeljuce koji ne može da uradi nijedan sklek za relativno kratko vreme napravio čudo koje uspeva da izludi jednog Novicu Veličkoviću na treningu i rizikuje da zbog toga dobije "po nosu". Mada i kod iskrenosti Milojevog stava postoji sumnja jer je trener kluba čiji je vlasnik Jokićev menadžer, koji je, kako već rekosmo, bio jedan od glavnih inicijatora da se ova priča završi baš kako se završila.


Da li će Nikola jednog dana žaliti što se nije odazvao pozivu selektora Đorđevića ne zavisi od njega, već od onih koji su se pozivu odazvali, tj. od toga šta budu uradili u Istanbulu. U slučaju da se dođe do pobedničkog postolja, ona Đorđevićeva priča iz prošlogodišnjeg intervjua 'Nedeljniku', o Radmanovićem krokodilskim suzama tokom dočeka ispred Skupštine, mogla bi da dobije još jače utemeljenje i da ponovo ojača kult reprezentracije, koji je ovim  Jokićevim činom, da se ne lažemo, značajno poljuljan.

Još je rano za prognoze, jer su poznate samo konture timova koji će igrati na Evrobasketu, ali u ovoj konstelaciji snaga nije relano nadati se zlatnoj medalji koja se čeka na velikom takmičenju 15 godina, od Indijanapolisa 2002. Razlog je što, osim Jokića, neće biti ni "duše reprezentacije" u poslednjih desetak godina Stefana Markovića, koji je rešio da se povuče u 28. godini života, ni njegovog vršnjaka Nemanje Bjelice, kome je kao jednom od najboljih evropskih igrača odlazak u NBA ligu doneo milione u paketu sa povredama. Ma šta god ljudi pričali, mi za Pefija i Belog nemamo adekvatne zamene. Zlato zvuči kao nemoguća misija, jer će Španci doći u sastavu jakom kao crna zemlja.

Do medalje u ovom 'krnjem' sastavu možda možemo ako se pre finala ne sastanemo sa Španijom, ako upotrebna vrednost Bobana Marjanovića bude bila na maksimumu i ako se dosta kockica poklopi. Plašim se da te kockice nismo potrošili na Mundobasketu u Španiji i Olimpijskim igrama u Riju...