The Vlogilla in Manila (8) – Metla prve faze

Manila – dan osam (znam šta vam je na jeziku). Današnji dan možda nije bio toliko sadržajan kao prethodni. Tačnije, nije se dešavalo ništa drastično novo u vidu istraživanja kutaka Manile. Čitav dan proveo sam u blizini „Aranete“ gde je naša reprezentacija od 16.00 sati igrala svoj poslednji meč grupne faze protiv neugodnog Južnog Sudana.

Sve je počelo monsunom koji nas je ovog jutra sačekao u Kuezon sitiju. Ovde kada se to dogodi je normalna pojava i ne napravi se panika u saobraćaju kako to biva kod nas. Ljudi nastave sa svojim aktivnostima samo noseći kabanice. Po dolasku oko „Aranete“ prvo smo naleteli na navijače Južnog Sudana koji su verovali da mogu da iznenade Srbiju. Imali su osnova za to, ali koliko je bilo realno pokazao je sam meč. Polako su se sakupljali i naši fanovi, a tu se našao i poznati fan iz Valjeva koji redovno prati „orlove“ na velikim turnirima. Karakterističnim autfitom definitivno privlači veliku pažnju, pa se i u nekoliko navrata nalazio na video-bimu u dvorani.

Ušao sam na zagrevanje nekih sat vremena pre meča i momentalno mi je bilo lakše budući da sam ugledao i Aleksu Avramovića i Filipa Petruševa kako se prema standardnim protokolima zagrevaju. Njih dvojica su prethodnih dana doživeli blaže povrede i obećanje selektora da će biti u sastavu su se ispunila. No, njih dvojica nisu igrali već su bili na klupi sve vreme. Bila je to razumna odluka budući da je pitanje pobednika rešeno posle prvih 20 minuta meča i nije bilo potrebe koristiti ih, već im je odmor sigurno dobro došao.

Dominirali smo tokom meča iako su Južnosudanci počeli da šutiraju trojke kao nezdravi. Bili smo svesni njihovog najjačeg oružja – fizikalija i šuta spolja. Sve je to uspešno neutralisano. Odnosno, njihovim oružjem smo uspeli da ih savladamo, uz veoma kvalitetnu i čvrstu odbranu. Svaki od momaka odradio je vrhunski posao i gard nije spuštan tokom 40 minuta utakmice. Zapravo, jeste tempo naše igre malo opao u poslednjih pet minuta treće deonice kada smo postigli svega pet poena za taj period, ali u prvih pet iste četvrtine dali smo 21 pa malo predaha nije bilo na odmet.

Značilo je to što su se mnogi momci razigrali. Bogdan je blistao sa 23 poena i čak devet asistencija, dok najviše simpatija poprima golobradi Nikola Jović koji je vrlo popularan među fanovima, a i medijima. Atmosfera u ekipi je odlična, što govori i poneka šala koja se zbije na konferenciji za štampu. Dan je okončan analizom gde sam nešto detaljnije govorio o situaciji u ekipi. Verujem da ovaj tim može mnogo više od predikcija uoči turnira.

Ovog jutra zadesio nas je monsun u Kuezon sitiju. To za lokalce ne predstavlja veliki problem da nastave sa svojim dnevnim aktivnostima. Nije smeo ni za mene. Pri dolasku u „Aranetu“ susreli smo se sa Južnosudanskim navijačima koji su verovali da mogu da pobede Srbiju. Prevarili su se.

Tu su bili i naši... Dobili smo dobre vesti sa zagrevanja jer su Aleksa Avramović i Filip Petrušev normalno obavljali aktivnosti nakon povreda. A, i ostatak tima je kako treba obavio svoj posao protiv Južnog Sudana koja je fizički dominantna i šuterski nastrojena ekipa. Sjajne role Bogdana Bogdanovića, Nikole Jovića, Nikole Milutinova i Stefana Jovića... Sve ideje protivnika su ugušene i sada ponovo ta Italija. Prema kladionici AdmiralBet favoriti smo, pa bi bilo dobro da to i ispoštujemo.

Da je atmosfera u timu odlična čuli smo na konferenciji za medije. Kraj dana prošao je uz završavanje tekstova i analizu, a nadam se da će ih biti još mnogo, do samog finiša turnira.