The Vlogilla in Manila (9) – Nekada ću biti svestan ovoga
Maštao sam o ovakvim stvarima. Sada su java.
Povezane vesti
Manila – dan deveti. Ovog popodneva imao sam priliku da ostvarim, verovatno san mnogih ljubitelja sporta i košarke. Da upoznam Erika Spolstru. Koliko je to bilo izvodljivo, nisam znao u toku puta ka Sportskoj dvorani „Keri“ gde je trenirala američka reprezentacija. Put do tamo trajao je četrdesetak minuta. Sve ovde traje četrdesetak minuta, ako ste pažljivo čitali reportaže sa Filipina i gledali „The Vlogilla in Manila“. Po prvi put išao sam ka ovom objektu koji je bio na sedam-osam kilometara udaljen od naše polazne tačke. Sve je ovde na sedam-osam kilometara, ako ste primetili. Za razliku od prethodnih vožnji taksijem, ova je trajala ubedljivo najduže, a mogla je prilično kraće. Sredovečni vozač vozio je bukvalno 30 na sat kada za time nije bilo potrebe. Ali, makar nismo strepeli da će se dogoditi neki kamikazni napad od strane vozača i mogli smo lepo da ispratimo okruženje.
Stigli smo u Makati gde su stacionirana američka košarkaška delegacija i oni su jedini koji su potpuno izolovani od ostatka „sveta“ koji je doputovao na Mundobasket. Dok su sve reprezentacije u blizini dvorana u kojima nastupaju, Amerikanci su na sedam kilometara od „Mall of Asia“. Pogledajte sada u gornji deo teksta... Hotel imena Šangri-la jedan je od najluksuznijih u Manili i proteže se na 40 spratova. Unutar njega se nalazi Sportska dvorana „Keri“ gde Amerikanci treniraju stoga napuštaju svoje utvrđenje samo kada imaju utakmice. Sve što im treba je u hotelu.
Po dolasku, čekali smo nekih pola sata preko njihovog predviđenog ulaska na parket, budući da se kod njih medija obaveze dešavaju pre nego što uzmu lopte u ruke. „Pikiran“ je bio najbliži pomoćnik Stiva Kera i jedan od najboljih svetskih trenera, strateg Majami Hita Erik Spolstra. Naravno, razlog je bio Nikola Jović.
Prišli smo mu dok se kretao ka svom mestu zajedno sa Stivom Kerom iako su nam prethodno istakli da oni neće biti slobodni da razgovaraju sa medijima, izuzev standardnog brifinga selektora. Pri kontaktu sa njim, a kada je čuo da su u pitanju srpski mediji "Srpski novinari. Jović! Hoću, rado, pričaću samo za srpske novinare“.
Medijski tim pobrinuo se da se niko ne priključi osim manje grupice srpskih medija među kojima su bile i Sportske.net i razgovor je počeo. Imao sam tu čast i privilegiju da mu postavim i pitanje i verovatno ću svesniji ovakve prilike biti u nekoj kasnijoj fazi moje karijere. Čovek mi je bio na manje od pola metra.
Sa kolegama sam pokušao da obiđem Makati i saznam malo više o ovom impozantnom delu Manile. Koliko je samo drugačije od svega do sada... Pljuskovi su nas pomalo sprečavali u tome, pa samo tražili sklonište vrlo često. Pošli smo da obiđemo ogromno američko groblje gde sahranjeno preko 30.000 vojnika poginulih u napadu Japanaca na Perl Harbor koji je predvodio filipinski narod. Bitka je trajala od 1941. do 1945. godine. Inače, negde na početku ovog 152 ara velikog zemljišta, ali dovoljno daleko od krovne zaštite, uhvatio nas je monsun i ostavio potpuno mokre. Taksista koji nas je zatim vozio do „FiliSport arene“ je bio prinuđen da ugasi klimu, bez koje oni ne mogu, barem na tih pola sata. To bi nas dokusurilo.
Sam trening bio je vrlo emotivan usled peha koji je zadesio Borišu Simanića. Naš reprezentativac je dan ranije doživeo neugodan udarac u predelu bubrega usled čega je hitno operisan i prema rečima selektora Pešića izbegnuta je tragedija zahvaljujući brzoj reakciji lekara.
Bližio se dolazak u Aranetu gde se pripremao današnji materijal, a zatim čekao i kraj utakmice Filipina i Južnog Sudana koji su igrali sa niža mesta na turniru. Meč nebitan za nas, ali tu se nalazio Nuni čovek koji je upravo, sa namerom, povredio, a samim tim i ugrozio život Boriše Simanića.
No, najvažnije da je on u redu, a naši momci obećali su da će danas igrati za njega! Pa, za Borišu!
Pri polasku u smeštaj, filipinski navijači nalazili su se ispred dvorane tada sam dobio dres njihove reprezentacije koji sam momentalno obukao. Postao sam, baš kao i druge kolege, prava atrakcija. Fotografisali su se sa nama, dobacivali nam sa nasmejanim licima. Ne znam zašto su mislili da smo im neprijatelji.
0 Komentara