The Vlogilla in Manila (7) - Elita

 Manila – dan sedmi. Zaokružih nedelju na jugoistoku Azije. Kristališu se brojne stvari, kako u samom utisku mog boravka ovde tako i na Prvenstvu. Već smo ostali bez jedne od zemalja za koju se verovalo da će stići do samog kraja – Francuske. Poneki timovi oduševljavaju poput Kanađana, pa i Dominikanske Republike koja nije, ali i jeste iznenađenje do sada. Ovog utorka dogovor sa kolegama iz smeštaja bio je da posetimo luksuzniji deo Manile – Makati. Pošli smo nas četvorica Greb taksijem i posle pola sata vožnje i pređenih tek 8 km za to vreme imao sam osećaj kao da smo stigli na potpuno drugačiju planetu. Okruživalo nas je zelenilo na svakom koraku, dok su se moderne zgrade sa poznatim planetarnim brendovima prostirale do visina. Sve je bilo čisto i uređeno, za razliku od većine delova Manile u kojima smo do sada boravili. Čak postoji i podzemni prolaz, što ne sme da bude slučaj u drugim mestima budući da bi bilo potpuno nebezbedno za prolazak, posebno noću i postalo bi utičište za brojne beskućnike. Ono što je takođe bilo posebno upečatljivo jeste da su u Makatiju ljudi navikli na turiste, pa ni ne obraćaju pažnju na nas. Prosto gledaju svoj posao. U Kezon sitiju i posle svih ovih dana, iako su svesni da su stranci tu zbog događaja, svojevrsna atrakcija za lokalce. Konstantni koji čak nisu ni stidljivi upućuju nam se non stop.

Vraćam se na Makati... Ručali smo u jednom filipinskom lancu restorana u sklopu tržnog centra, gde se takođe može osetiti i videti da ovde pripadaju stanovnici prve klase. A cene, barem hrane, nisu mnogo drugačije u odnosu na Kezon siti. Makati potiče još iz perioda španske vladavine, dosnosno Kraljevstva Namajan. Tokom 17. veka nadenut mu je naziv San Pedro Makati po istoimenoj crkvi u nešto ruiniranijem delu grada. Zapravo, tamo smo došli želeći da vidimo more, i pokajali smo se za taj cilj. Naime, more u zalivu, barem onaj deo što sam imao prilike da ugledam, bio je sive boje. Ne zbog oblaka koji je su donosili tminu, već zbog činjenice da se baš tu izliva kanalizacija koja se da osetiti duž cele obale. Na površini se mogu videti i cevi koje se talasaju... Užasavajuće.

Opet, to je deo koji smo mi imali prilike da vidimo. Svi znamo koliko su prelepa filipinska ostrva i da sam njih imao šansi da vidim, verovatno bih pisao drugačije kreirao ovaj vlog.

Juče smo dosta vremena proveli u saobraćaju, odnosno u Greb vozilima. Tačno 169 minuta. Prošli smo dobar deo Manile I promenili četiri automobila. Ali, vožnje su mnogo duge za ne tako velike distance, a sve usled velikih gužvi. Pritom je kasnije bilo i nevremena pa se sve značajno usporilo. Eto, vidite da ima sličnosti sa našim podnebljem.

Iščekivala se konferencija za medije na kojoj smo bliže želeli da saznamo zdravstvenu situaciju u ekipi, odnosno kakvo je stanje Alekse Avramovića čiji zglob nije delovao najbolje nakon pada tokom meča sa Portorikom, te Filipa Petruševa koji je doživeo povredu na sličnom mestu. Garancije Svetislava Pešića bile su da će biti spremni za Južni Sudan... Usput, poručio je medijima da sutra malo duže odspavamo jer previše radimo. Kad selektor kaže...

Ponovo kroz filipinski saobraćaj u smeru „Aranete“ gde je domaća selekcija igrala sa Italijom. Nadao sam se da ću večeras biti u krevetu u nekom tamošnjem „Slagalica“ terminu, ali ponese te atmosfera ispred dvorane pa nisam mogao da propustim prepunu „Aranetu“ i još jednom osetim koliko Filipinci obožavaju košarku. Nažalost po njih, oni nisu osetili slast pobede na ovogodišnjem Mundobasketu i upisali su i treći poraz. Kraj za njih, ali kraj dana i za nas i ponovo kroz gužvu. Srećom, hotel je blizu, ali bez plivanja kroz masu ljudi uprkos tome što smo izašli 30 minuta nakon svih – zaokružilo je dan u saobraćaju.

Moram i da istaknem da mi vlogovi sve bolje zvuče i izgledaju. Učim, prikupljam savete. Stoga, pogledajte ovu reportažicu i nadam se da ćete ostati do kraja putovanja!