Marinković otkrio tajnu Partizana: "Ljudi ne znaju, ali on je pravo blago ovog kluba, jako je bitan"

Kapiten Partizana Vanja Marinković govorio je opširno na klupskoj platformi Part+ o raznim temama. Objasnio je i zašto misli da su društvene mreže loše, ali govorio je i o pritisku igranja košarke u Srbiji.

Ovde svi sport doživljavaju jako emotivno, predani su, normalno je da se preteruje, drami, leti… Da li te to opterećuje ili ti prija?

"Znam gde sam došao, znam kakav je narod, kakav je mentalitet. Mi smo takvi, sve doživljavamo maksimalno, od sporta do politike. Ne možeš od toga da pobegneš. Kad dođeš u Partizan, znaš da će svaki poraz da se analizira do detalja, da će svaka pobeda da se slavi do jutra. To je deo paketa koji prihvatiš. Naravno da je lakše kad dobijaš, ali porazi su deo sporta. Tu se vidi snaga ekipe i snaga pojedinca".

Vanja je otkrio da je pomoćni trener Aleksandar Matović bio jedan od razloga zbog koga se vratio, osim porodice i nekih ličnih razloga.

"Aca je…Ja ga smatram kao člana porodice. Poznajem ga dugo i s njim sam radio uvek preko leta i radim i dalje. Ja ga gledam bukvalno kao svog. Neverovatan je čovek i neverovatno puno zna o košarci. Dugo je u tome, radio je sa mnogo velikim imenima, ljudi to ne znaju. Neću da navodim sve, ali Bogdan (Bogdanović) se kune u Acu. Još milion igrača, ali ja govorim samo o jednom. I dok sam bio u Baskoniji i u Valensiji, ja sam se s njim čuo jako, jako, jako često. I sad kad ga imam tu pored sebe, to mi je baš…"

Znači to su razgovori koji nisu nužno košarkaški?

"Mi ne pričamo o košarci. Mislim, pričamo kad moramo, ali uglavnom ne. Savetuje me. On je blago koje ima ovaj klub. Ljudi to ne znaju, ali takav je on. Aca ne voli da se eksponira i to je jako pošteno s njegove strane. Ali kad je već prilika, da kažem – mislim da je jako, jako bitan u svemu ovom".

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Ova ekipa deluje kao da ima dobru hemiju od prvog dana. Nova grupa, svi normalni momci, stalno vas viđamo kako se zezate posle treninga.

"Svi smo novi, svi smo iz različitih sredina, ali mislim da smo se brzo spojili. Nije lako spojiti 14 novih lica, a da to funkcioniše. Imamo razne profile, različite karaktere, ali svi su dobri ljudi. Čak i u periodima kada nije bilo idealno, atmosfera u svlačionici je bila dobra. Mislim da je to mnogo važno".

Nadali su se navijači boljem skoru u Evroligi do sada. Kako ti to izgleda iznutra?

"Rano je. Mi volimo da pravimo projekcije posle prvog kola, ali realno je rano. Od tih šest poraza, Pariz nas je stvarno dobio kako treba. Madrid i Dubai u prvom kolu su teške utakmice, tamo su nas dobili. Ali u većini mečeva pokazali smo dobru igru i jasnu ideju. Imamo novih igrača, treba vreme da se sve složi. 4–6 nije idealno, ali bilo je i gore, a liga traje 34 kola. Nismo ni na četvrtini sezone".

Kako ti je da radiš sa Kalatesom i Brunom Fernandom? To su sad dva nova, ogromna pojačanja.

"Nik Kalates je institucija. Najbolji asistent u istoriji Evrolige, ogromno iskustvo, zna Željka, zna sistem. Vidi se kvalitet na svakom treningu i svakoj utakmici. Bruno je ogroman, atletski strašan, donosi energiju, skok, blokadu. Obojica su odlični momci, super su se uklopili. Naravno, njima treba malo vremena da se naviknu na sve – grad, klub, pritisak – ali vidi se da su pravi izbor".

Pričali smo ranije sa Željkom, rekao je da Partizan treba da čuva Vanju Marinkovića i da bi voleo da ostaneš do kraja karijere u Partizanu.

"Lepo je to čuti. Hvala mu na tome. Ja bih voleo da tako bude. Partizan poslednje četiri godine pravi konkurentan tim, Evroliga se igra svake godine, ambicije su velike, klub raste. Ja sam u svom gradu, igram za svoj klub, teško da može bolje".

Šta po tebi čini Partizanovce posebnim, baš u košarkaškom smislu?

"Mislim da tačno znaju šta gledaju. Nisu tu samo da bi vikali 'hej', nego stvarno prate, razumeju košarku. I u porazu ostanu do kraja, aplauz, pesma, podrška. Koliko puta je ekipa ispraćena ovacijama posle poraza... To nije standardno ponašanje navijača. To znači da vide da daješ sve od sebe, da prepoznaju trud i borbu".

Često se priča o tome da Željko "tempira formu" tako da ekipe proigraju u januaru.

"Kaže se da forma ne može da se tempira kao u atletici. Ovo je timski sport, ima hiljadu faktora – povrede, promena uloga, dolasci igrača, atmosfera, raspored. Ali činjenica je da njegove ekipe uvek deluju najbolje u drugom delu sezone. To je verovatno posledica toga kako radi, koliko je detaljan i kako gradi tim. Najteži period sezone je posle kupa. Tu se sve lomi. Ako tada izdržiš i podigneš se, imaš šansu za nešto veliko".

Imaš li neki savet koji ti je Željko dao, a da ti je posebno urezan?

"Ima gomila stvari koje govori, neke su košarkaške, neke životne. Jedna od najjačih, košarkaški, je ta priča o liniji slobodnih bacanja – 'free throw line je magična linija'. Kad ideš u tranziciju i nemaš čist višak, ne ideš glavom kroz zid do kraja, nego loptu dovedeš do linije penala, staneš, pogledaš, rasporediš. Tu se desi neka magija, uvek se neko otvori, uvek se stvori najbolji pas. Na papiru deluje jednostavno, ali u brzini i adrenalinu nije lako. Što se tiče života, najjača poruka je da moraš da ostaneš u trenutku. Ne smeš da jedeš sebe zbog onoga što je bilo, ni da maštaš previše o onome što tek dolazi. Radiš, boriš se, gledaš sledeći dan, sledeći trening, sledeću utakmicu".