Željko i Duško – Kako je obnovljeno veliko rivalstvo

Početak osamdesetih. Dvojica mladih igrača izlaze na veliku jugoslovensku košarkašku scenu, u zemlji tada aktuelnih svetskih i olimpijskih prvaka, zemlji koja je par godina ranije dobila i svog prvog klupskog prvaka Evrope, sarajevsku Bosnu. Treba li bolje ilustracije kakva je to liga bila?

Dve i po godine stariji Duško Ivanović se iz rodnog Bijelog Polja 1980. godine preselio u Titograd (današnju Podgoricu), gde je u dresu Budućnosti sa 23 godine dobio priliku da se dokaže u elitnom rangu takmičenja. Istovremeno, Čačak je posle Radmila Mišovića i Dragana Kićanovića, iznedrio svoj novi biser, još jednog talentovanog košarkaša koji je nemilosrdno ''cepao mrežice'' kraj Morave – Željka Obradovića. Ivanović je samouvereno startovao i već na početku sezone 1980/81 ubacio 28 poena Partizanu, a Obradović je morao da sačeka još godinu dana da se Borac plasira u Prvu ligu Jugoslavije, pa da i on izađe na crtu najboljim jugoslovenskim košarkašima.

Tadašnji Borac je bio zanimljiva šuterska ekipa, a kada je 1984. godine završio na tabeli ispred Partizana, to je za crno-bele bio signal da angažuju Obradovića. Iako je prethodne godine Duško Ivanović bio najbolji strelac jugoslovenske lige, veliki klubovi su nekako bili sumnjičavi prema njemu, pa je neočekivano ostao u Budućnosti sve do 1987, kada mu se dogodila najbolja moguća stvar za koju je vredelo toliko dugo čekati, transfer u splitsku Jugoplastiku! Trener Boža Maljković je tada već veoma iskusnog Ivanovića video kao idealnu nedostajuću kariku u timu u kom su stasavali supertalentovani Kukoč, Rađa, Tabak i to se pokazalo kao vizionarska odluka. Ivanović se savršeno uklopio u ekipu, a koliko je Maljković bio zadovoljan njegovim igrama svedoči i podatak da ga je pet godina kasnije odveo i u Limož.

Dakle, u jesen 1987. godine rivalstvo Duška Ivanovića i Željka Obradovića podignuto je na mnogo viši nivo. Najveći rival Jugoplastike u to vreme bio je Partizan koji je osim Obradovića u svom timu takođe imao supertalentovane momke, poput Divca, Paspalja, Đorđevića, ali je u narednim godinama do raspada Jugoslavije mnogo više uspeha imao splitski tim, koji je osvojio i tri evropske titule, od kojih je Ivanović učestvovao u dve. Već u svojoj prvoj sezoni u dresu splitskih ''žutih'', Ivanovićev skor protiv Obradovićevog Partizana bio je čak 5:1 u pobedama. Sjajan je bio u majstorici finala plej-ofa protiv Partizana kada je u Splitu upisao 23 poena, a Jugoplastika trijumfovala sa 88:67. Takođe, bio je fatalan za Partizan i u polufinalu kupa, kada je u mnogo uzbudljivijem meču sa 24 poena predvodio Splićane do pobede od 75:73. Taj meč je obeležila i tuča Tonija Kukoča i Iva Nakića, a Obradović se nije poenterski isticao. Ivanović je nastavio da puni koš Partizana i u narednim sezonama, pa je, na primer, marta 1990. ''brojao'' do 28 u ubedljivom trijumfu ''žutih'' u Beogradu, gde je Jugoplastika deklasirala crno-bele sa 99:77, a Željko Obradović sa svojih 15 poena sprečio teži poraz svog tima.

Ali, Obradovićeve najslavnije godine su tek dolazile i iznenadna odluka da usred priprema sa reprezentacijom 1991. godine završi igračku i u svom Partizanu započne trenersku karijeru pokazala se kao njegov najbolji potez. Sve ono što su mu Ivanović i Splićani ''ispred nosa'' oduzimali, nadoknadio je već u svojoj prvoj trenerskoj sezoni kada je sa Partizanom osvojio evropsku titulu, a danas ih ima ukupno devet, sa pet različitih klubova. Duško Ivanović je imao nešto duži put do prvog samostalnog trenerskog angažmana u švajcarskom Friburgu, gde je i završio igračku karijeru, a da bi i kao trener mogao da dostigne velike visine najavio je 1999. kada je preuzeo ekipu francuskog Limoža. Tamo je osvojio titulu i to mu je bila odskočna daska za odlazak u špansku ligu, gde je ostvario svoje najveće uspehe u trenerskoj karijeri. Vitorija je od početka ovog veka postala njegova druga kuća, u tri mandata vodio je njihov tim, današnju Baskoniju i osvojio tri titule prvaka Španije. U toku ove dve decenije, Obradović i Ivanović su se u Evroligi sastajali 16 puta, a aktuelni trener Partizana ima mnogo više uspeha – njegove ekipe su dobile ukupno 11 mečeva. U ostalim takmičenjima sastali su se još četiri puta, a Obradović je dobio tri, sva tri u Turskoj kao trener Fenerbahčea, dok je Ivanović vodio Bešiktaš.

Ali, stvari počinju da se menjaju od kada je Ivanović došao na klupu Crvene zvezde. Njegov tim je dobio prva dva ovosezonska derbija, najpre u AdmiralBet ABA ligi, a onda i u prvom evroligaškom derbiju pred Partizanovim navijačima. Tako Ivanović ove sezone vodi protiv Obradovića sa 2:0 u pobedama, a njihovo rivalstvo se ponovo rasplamsava. Kao nekada...

AdmiralBet je pripremio zanimljiv specijal za ovaj derbi. Između ostalog možete igrati na ukupan broj pogođenih trojki, skokova, asistencija, izgubljenih lopti, ukradenih lopti, na ukupan broj poena...