Željko – Simbol zelenih trofeja

 Sredina devedesetih godina.

Košarka sve popularnija u Grčkoj, a Panatinaikos rešen da vlada dugo Evropom, iako nisu bili nikada na tronu. Braća Pavlos i Tanasis Janakopulos, vlasnici farmaceutske kompanije, znaju način, a to je dovođenje najboljih trenera na svetu - trenera sa prostora bivše Jugoslavije. Božidar Maljković (kao neko ko je do tada osvojio Evroligu tri puta) se učinio kao sjajan izbor, a sa njim, doveli su i - legendarnog NBA košarkaša Dominika Vilkinsa kojeg je sačekalo 5 hiljada navijača na aerodromu. Sledećeg dana - 13 hiljada ljudi na treningu.

Boža je osvojio titulu u Evroligi, prvu u istoriji, a onda je na klupi bio Slobodan Subotić koji je doveo i Dina Rađu, pa je 1998. godine stigao i Dejan Bodiroga kao MVP Mundobasketa, ali nisu uspeli da ponove evroligaški uspeh, odnosno da ostanu na tronu, titule u Grčkoj nisu zadovoljavale pomenutu braću.

Vreme je bilo za promene i za stvaranje najmoćnijeg tima kojeg je Evroliga ikada videla. Prvo - trener. Braća Janakopulos su birala, a ko je bolje znao da radi sa velikim zvezdama nego selektor reprezentacije Jugoslavije? Sa Dudom kojem je bio pomoćnik 1995. je u sred Atine osvojio zlato na Evrobasketu, potom srebro na Olimpijadi, zlato u Španiji na Evrobasketu i zlato na Mundobasketu u Grčkoj. Željko Obradović je bio "izabrani".

Ispostavilo se da je ta odluka dovođenja Željka Obradovića bila najbolja odluka koju su braća Janakopulos donela u istoriji kluba, jer je za 13 godina provedenih u klubu, Čačanin osvojio pet titula prvaka Evrope, 11 titula prvaka Grčke, 7 grčkih kupova, a čak dva puta je osvojio "triplu krunu". Neviđena era ne samo u grčkoj, nego i u evropskoj košarci.

Toliko su želeli titulu prvaka Evrope, da su braća Janakopulos urgirala da se Fajnal for igra u Solunu, a pred tu sezonu 1999-00, Obradoviću koji je već imao fantastičan sastav sa Đentileom, Bodirogom, Focisom i ostalima, priključio se i jedan od ključnih igrača iz reprezentacije Jugoslavije - Željko Rebrača. Interesantno, PAO je bio toliko dominantan na startu sezone da su imali 20 pobeda u 21 meču.

Upravo je Rebrača, nakon fantastičnog Mundobasketa, odigrao sezonu za pamćenje i na kraju, na pomenutom Fajnal foru, bio MVP. PAO je sa Željkom na čelu stigao do titule prvaka Evrope, druge u svojoj istoriji, i to preko Makabija u finalu. Grčki šampionat je osvojen, a zanimljivo, za "triplu" krunu falila je pobeda u Kupu, ali je u finalu bio bolji Duda Ivković sa svojim AEK-om 57:59.

Zanimljivu priču je podelio srpski centar Željko Rebrača o jednom događaju tokom sezone.

“Jasno se sećam domaćeg meča protiv Marusija, otprilike dva meseca pre tog Fajnal Fora. Izgubili smo kod kuće. Ali u redu. Nismo ništa izgubili, ništa se nije promenilo. To je zato što smo bili u trenažnom procesu i trudili se da dostignemo određeni nivo za Fajnal For. I sećam se koliko je trening bio naporan u to vreme. Dakle, igra se završava i mi gubimo. Tada je u svlačionicu došao predsednik Pavlos Janakopulos i bio je van sebe. Počeo je da skače i da viče na nas: ’Zašto ste izgubili? Niste smeli da izgubite’. Iza njega je bio Obradović koji nam je prstom dao znak da ne govorimo. Predsednik ga nije video. Trener je znao šta radi. Dopustio je Janakopulosu da nas grdi i čim je otišao, okrenuo se i rekao nam da se ‘ništa neće dogoditi zbog toga što smo izgubili ovaj meč. Pripremamo se za Fajnal For’. Ta scena je bila jako zanimljiva. Posle smo otišli…”, smejao se Rebrača koji je pričao novinaru grčke “Gazete”.

Sledeća godina je bila problematična zbog povrede Rebrače, osvojeno je samo prvenstvo, a onda sezona za pamćenje više od bilo koje druge, sezona u kojoj je Željko postao nedodirljiv po broju osvojenih titula u Evropi. Bila je to sezona 2001-02, PAO je izgubio Focisa koji je otišao u NBA, otišao je i Rebrača, ali su stigli igrači poput Kutlaja i Mulaomerovića, kao i Papadopulos. Igrao je Panatinaikos malo slabije u regularnom delu Evrolige, za prolazak na F4 u Bolonji je bilo potrebno da Olimpijakos kiksne protiv Olimpije iz Ljubljane i gle čuda, to se i desilo usred Pireja. PAO je bio autsajder na F4, tamo su bili Makabi (osvajač Suprolige), ali i Kinder koji je imao toliko fantastičnih košarkaša u svom sastavu da su bili apsolutni favoriti. Uzalud, Obradović je imao Bodirogu. Panatinaikos je eliminisao Makabi u polufinalu, a onda u finalu Kinder sa Đinobilijem, Jarićem, Smodišom, Rigodoom, Bećirovićem, Andersenom i ostalima, sa Mesinom na klupi, imali su 14 poena prednosti u jednom trenutku. Ostatak meča će biti po mnogim stranicama novina koje čuvaju navijači Panatinaikosa, osvojena je nova titula, "Bodi Bond", kako ga je nazivao kolega Šarenac, Kutlaj i Papadopulos su bili fenomenalni, kao i, naravno - Željko Obradović, koji je postao prvi čovek sa pet titula prvaka Evrope.

Ovaj uspeh je Žocu garantovao da može kod braće Janakopulos sedeti na klupi dokle god bude želeo.

Igrači su odlazili i dolazili, Željko je ostajao, a titule su se ređale. Ipak, za povratak na tron Evrope čekalo se do sezone 2006-07. Prethodno je PAO igrao na samim završnicama Evrolige, a očekivanja su bila najveća baš te sezone jer je F4 organizovan u Atini. Šiškauskas, Bećirović, Dikudis i Vujanić su stigli, dovoljno za titulu, uz Tomaševića, MVP igrača Dijamantidisa i Batista. Fenomenalna odbrana je krasila ekipu, primili su samo 53 od Taukeramike u polufinalu, a onda u finalu još jedna istorijska pobeda nad Mesinom i njegovom ekipom CSKA za šestu titulu. Te godine je Obradović ponovio ono što je uradio sa Partizanom, osvojio je "triplu" krunu, a Panatinaikosu je ovo bila prva u istoriji.

Partizan je bio koban po PAO u sezoni 07-08 iako su u svom sastavu imali Jasikevičijusa i Spanulisa, pa je izostao i top 8, ali je sledeće godine stigao Nikola Peković. Te 2009. godine se PAO provukao do Fajnal fora, ali je onda zaigrao odlično, dobio Olimpijakos u polufinalu, potom i CSKA u finalu i ponovo je Etore Mesina morao da položi oružje pred Željkom Obradovićem. Sedma titula. Godina je jedna od najuspešnijih ikada, nova "tripla" kruna, Olimpijakos pobeđen svuda. Nezaboravni su i dueli godinu dana kasnije protiv Barselone kada PAO nije bio toliko igrački jak zbog odlaska Spanulisa i Jasikevičijusa, ali je PAO eliminisao velikog rivala iz Španije i plasirao se na F4, da bi tamo savladali Sijenu u polufinalu i Makabi u finalu za šestu titulu prvaka Evrope, odnosno osmu titulu za Obradovića.

Čini se da bi Partizan mogao da ima više skokova od 34.5 koliko je granica u AdmiralBetu, kvota je 1.85!

I u poslednjoj sezoni Željka Obradovića na klupi Panatinaikosa, osvojen je trofej jer je osvojen Kup pobedom nad Olimpijakosom, što znači da ne postoji godina u kojoj srpski stručnjak nije uzeo niti jedan trofej.

I nije samo zbog nabrojanih uspeha čovek kome se klanjaju u zelenom delu Atine, vole ga zbog posvećenosti košarci, vole ga jer je i on postao deo Panatinaikosa i biće upisan zlatnim slovima u istoriju ovog kluba.

Najlepše od svega je što se izgradio kult Željka Obradovića u Atini, i unuci navijača Panatinaikosa će slušati priče o tajm-autima nekog Srbina iz Čačka koji je prodavao pik-en-rol najjačim evropskim klubovima i koji je harao Evropom.

Jedva čekamo utakmicu Panatinaikosa i Partizana, svi će doći isključivo zbog njega...