Žoc o odgovornosti, javnoj kritici igrača i navijačima: "Sve sam to njima rekao direktno, i mnogo više!"

Željko Obradović je ponovo preuzeo odgovornost za rezultate Partizana, a otkrio je malo i kako se radi i koje pomake primećuje u igri.

Naravno, neizbežna tema su bili navijači, ali trener crno-belih se vratio i na izjave posle Asvela, kada je javno rekao da igrači nisu koncentrisani i da gledaju u telefone, a ne razmišljaju o košarci.

Počelo je sa pitanjem da se na televizijama sada mogu čuti psihijatri koji govore o tome kako da navijači Partizana "prežive" kada gledaju kako protivnik njihovog tima pravi seriju 22:0, i ocenu da je podrška tu ključna. Obradović je dobio pitanje da li ekipa i dalje oseća tu podršku.

"Ja to osećam od prvog dana kad sam se vratio u Partizan. Toliko godina sam bio ovde, sedam sezona kao igrač, pa dve godine kao trener, a sad već pet. Navijači su uvek bili uz klub, nikad nisam osetio da nisu. Ti ljudi putuju sa nama, daju sve od sebe da pomognu ekipi i da nas podignu i to me najviše boli i žao nam je kad pokažemo sliku kakvu smo pokazali u ovim utakmicama".

Odmah se nadovezao:

"Sve što sam rekao posle mečeva isto sam rekao i igračima. A njima sam rekao i mnogo više. Ja sam potpuno svestan šta govorim i govorim sa razlogom. Nemojte da pomislite da nešto izgovorim javno, a da to nisam rekao njima direktno. Uvek im se obraćam direktno, gledam ljude u oči i kažem ono što mislim. Tako sam učio od prvog dana, od ljudi koji su mi bili važni – pokojnog profesora Ace Nikolića, pa i pokojnog Dude Ivkovića. Nema skrivanja, nema zaobilaženja, nego direktno šta je problem, ko ga pravi, šta je uzrok, šta je posledica. Grešimo svi, ali ako smo iskreni i pošteni, možemo da ispravimo greške".

Pitanje odgovornosti nije izbegavao.

"Najveća odgovornost uvek je na treneru. U ovom slučaju, u Partizanu, na meni. Nikad nisam bežao od toga i neću bežati. Sve što se dešava – moja je prva odgovornost. Kao trener imam pravo da ukažem šta nije dobro, pogotovo igračima. Ali ne možete baš sve da iznesete javno. Neke stvari ostaju unutar svlačionice. Ipak, sa njima sam vrlo direktan – i kad treba da se kritikuju, i kad treba da se pohvale, a ima mnogo toga što zaslužuje i jedno i drugo".

Kako je to izgledalo odmah posle Vilerbana?

"Kad smo se vratili sa gostovanja, stao sam pred igrače i zajedno smo pogledali ono što i vi pominjete – poslednjih sedam minuta protiv Monaka, prvu četvrtinu protiv Asvela, pa onda završnicu protiv Asvela. Hteo sam da bude jasna slika, da znamo o čemu se radi. I u tim utakmicama bilo je dosta dobrih stvari. Ako smo mogli da vodimo protiv Monaka dvadeset razlike, protiv tima koji je prošle godine bio vicešampion Evrolige i koji se dodatno pojačao… Ako smo mogli da počnemo kako smo počeli, a onda protiv Asvela katastrofalno otvorimo pa se vratimo u utakmicu, povedemo, imamo četiri razlike i napad na manje od dva minuta do kraja, jasno je da je problem koncentracija".

Zašto dolazi do pada koncentracije?

"To je ključno pitanje. Ali nije sve crno, pa sam im izneo neke podatke koje nisu znali. U prvih sedam utakmica Evrolige bili smo ekipa koja je primala oko 89 poena. U poslednje četiri – Barselona, Olimpijakos, Monako i Asvel – primamo 81. Znači osam poena manje. Protivnici su nam u prvih sedam utakmica šutirali za dva poena 60%, a sada 52%. Za tri su šutirali 41%, sad šutiraju 33%. To su pomaci. Jasni pomaci. To znači da smo digli odbranu i da igramo bolje. Ali, to nije dovoljno. Izgubili smo tri utakmice onako kako smo izgubili Barselonu, kako smo izgubili Asvel, a i Olimpijakos koji je bio u našim rukama do poslednjeg minuta. Postoje razlozi zašto ulazimo u takve završnice, zašto smo dekoncentrisani. Rekao sam im da postoje i dobre stvari, da radimo mnogo toga bolje nego ranije, ali i da su problemi konkretni. Direktno, jasno – ovo su problemi, a ovo su dobre stvari. I to je jedini način, po mom mišljenju, da se napravi korak napred".