Žocov asistent priznao: "Igrači ne znaju šta je Partizan, šta je Beograd, nisu nas slušali"

Punih 12 godina je Đozep-Marija Iskjerdo bio asistent Željku Obradoviću. Počeli su u Huventudu, pa nastavili u Fenerbahčeu i onda u Partizanu, a kada je najveći evropski trener svih vremena napustio svoj klub, Katalonac je otišao sa njim, iz moralnih razloga.

Trener rođen u Badaloni dao je opširan intervju za lokalni medijski sistem 3Cat, u kome je rekao da je Obradović izgubio svlačionicu, pominjao je nove generacije, izneo mnoge zanimljive detalje i potvrdio da je "Partizan Željkov život".

Sada provodi praznike sa porodicom, posle punih 13 godina.

"Da, da. Vidi, nije to ono što smo želeli, ali u svemu lošem pokušavam da izvučem pozitivnu stranu. Kao što sam ti rekao, trinaest godina sam bio van kuće, ako izuzmemo period pandemije kada su to bili božićni praznici 'u vodi'. Sada koristim priliku da budem kod kuće sa svojom porodicom".

On je rekao da je imao vremena da "svari" svari događanja i ovo je njegov zaključak:

"To je bila slepa ulica. To je bio jedini način da prestanemo da patimo jer drugačiji kraj nije bio moguć. (Nije to naprasna odluka bila) Zapravo, mesec dana pre ostavke, pre povlačenja, on mi je već rekao da ćemo, ako stvari ne budu išle dobro, napustiti klub. Hteo je da trener koji dođe ima vremena tokom FIBA prozora, a upravo tada je Željko i podneo ostavku, kako bi taj novi čovek mogao da pripremi ekipu. Rekao je da ćemo morati da prekinemo ako se situacija ne popravi".

Vest je svima šokantna, a ono što svi veruju jeste da je Željko smatrao da ga svlačionica ne prati, čak i da je bilo nepoštovanja, što deluje neverovatno s obzirom na Obradovićev status. Iskjerdo je to potvrdio, koliko god to neverovatno bilo.

"Da, tako je bilo. Mora se reći da nove generacije imaju vrednosti, etičke i moralne principe, kao i odnos prema radu i trudu koji su veoma različiti od onoga što je postojalo pre nekoliko godina. Situacija je postala takva da o njoj nije moglo da se pregovara, jednostavno nije bilo izlaza. Opcije su bile ili da se najuri ne znam koliko igrača, što Željko nije hteo jer nije želeo da troši novac kluba, ili da mi odemo. Želeo je da neko drugi, ko ima više snage da preokrene situaciju, to i uradi".

Da li je i činjenica da je Partizan imao toliko Amerikanaca uticala na taj eksplozivni koktel?

"Verovatno. Verovatno je, više nego to da li su Amerikanci ili nisu, uticalo to što su to bili igrači koji ne znaju šta je Partizan, šta je Željko Obradović, šta je Evroliga, Evropa, Srbija ili Beograd. Bez obzira na nacionalnost, problem je bio nepoznavanje mesta na kom se nalaze".

Novinar ga je pitao da li je to bio opšti problem, a ne pojedinačan, jer se takav utisak stekao.

"Da, nije reč o jednom ili dva igrača. Postojala je grupa igrača koja se nije slagala ili im se nije dopadao način na koji je Željko vodio ekipu i to su jasno pokazivali".

Da li ste pokušali da promenite Željkovu odluku ili ste se stopostotno slagali sa njegovom dijagnozom?

"Odmah nakon poraza, onog načina na koji smo izgubili od Panatinaikosa, što je bio dan kada smo prelomili, on je nama u stručnom štabu rekao da će tu stati i da je tu kraj. Rekao nam je da mi imamo ugovore i da moramo da nastavimo, zamolio nas je da ostanemo, a ja sam mu odgovorio, ne sećam se tačno svake reči, ali poenta je bila: ako ti odeš, oni pobeđuju. Rekao sam mu da istera koga god treba da istera i da idemo dalje, jer to možemo da izvučemo. On mi je rekao da neće. I kako vreme prolazi, svakim danom sam sve sigurniji i ubeđeniji da je to bilo jedino rešenje".

Katalonski novinar je ovako formulisao sledeće pitanje - 'Obradović je, pored toga što je mit evropske košarke i trener sa najviše titula Evrolige, u Partizanu praktično Bog, ako smem tako da se izrazim. To mu je sigurno teško palo na ličnom planu. Nije to isto kao da je dao ostavku u Huventudu, primera radi'.

"Tako je, upravo tako. Taj klub Partizan, to je njegov život. Bio je kod kuće sa svojim prijateljima u Beogradu, vratio se posle 30 godina provedenih napolju. To je klub u kom se formirao kao čovek i kao igrač, pored kluba iz grada u kom je rođen, Borca iz Čačka. Partizan je za njega predstavljao sve. Sve to je uradio sa mnogo muke, sa ogromnom teskobom. Situacija je postala takva da je počeo da gubi zdravlje. Svakog dana sam video da je zdravstveno sve lošije. Govorio mi je da mnogo pati. Rekao je da ni njegova porodica, ni ljudi oko njega, a ni on sam ne zaslužuju da toliko pati. Zato je odlučio da prekinemo i da neko drugi, sa svežijom krvlju, to gura dalje".

Obradović je ranije govorio da neće raditi nigde ako ne radi u Partizanu, ostaje li pri tome?

"On u ovom trenutku nije razmišljao o tome. Sada samo misli o tome kako da se odmori i bude sa porodicom. Ja mu govorim da on ne zaslužuje ovakav kraj i da bi trebalo da osvoji desetu Evroligu, Kup šampiona, kako god to želiš da nazoveš, pa tek onda, ako hoće, neka ostavi sve. Mislim da on ne zaslužuje da završi na ovaj način. To je ono što sam mu ja rekao. Trenutno on nije u tom stanju. Zapravo, rekli smo da ćemo ovu godinu definitivno iskoristiti za odmor i nismo razmišljali ni o čemu drugom. Ja moram da radim, očigledno, ali on, ako smatra da ne treba više, osvojio je sve toliko puta da nema šta da dokazuje. Više je stvar u načinu na koji je otišao, nego u samom odlasku".

Vaši dalji planovi?

"Jasno mi je da želim da budem sa njim ako on bude trenirao. To je na prvom mestu. Jer sa njim igramo da bismo pobedili. Svih ovih godina koliko sam sa njim, počev od sezone devedeset treće na devedeset četvrtu u Huventudu iz Badalone, igrali smo da pobedimo. Sedam godina u Fenerbahčeu smo igrali da pobedimo. I u Partizanu smo igrali da pobedimo. To je ono što me zanima više od svega. Veoma je teško, jer sam iskusio i druge stvari, bio sam i na samom vrhu i u drugoj ligi. Mnogo je teška svakodnevica kada pobediš u samo dvanaest utakmica godišnje. Moje biće traži pobede. Ipak, ako on prestane, ja ću morati da radim. Naravno, imam i volje i snage da izguram neki projekat na bilo koji način. Ali, ponavljam, trenutno bih najradije bio uz njega".

Sve ukazuje na to da će Đoan Penjaroja završiti upravo u Partizanu. Da li te je to iznenadilo ili ipak nije?

"Ne, mene u ovom svetu više skoro ništa ne iznenađuje. U svetu profesionalnog sporta, a u košarci posebno, ništa me ne čudi. Zapravo, mislim da ga predstavljaju u ponedeljak. Pa, želim mu sve najbolje. Naići će na neverovatne navijače. Koliko god ja to pričao ili objašnjavao, to nema veze sa stvarnošću dok se ne doživi. Kada se nađeš tamo, naježiš se. To je drugi nivo. To je neuporediv spektakl. Kako navijaju, kako guraju ekipu, kako žive i osećaju klub. I Đoanu i Partizanu želim sve najbolje, naravno. Videćemo kako će Đoan Penjaroja proći u Partizanu. A Đozepu Mariji Iskijerdu, kao što je i sam želeo, želimo da se odmori i pre svega da provede ove praznike kod kuće sa svojima, prvi put posle trinaest godina".