Analiza engleskog derbija - Klopova "kvaka 22"

Stigli smo i do toga.

Za PL, ali i fudbal generalno je sjajna stvar kada se i Liverpul i Junajted u istom trenutku pitaju nešto, ma koliko ta ravnoteža moći bila poremećena Ser Aleksovim dolaskom, pa onda odlaskom.

Danas će Junajted stići na "Enfild" uveren da može i to je bitna razlika u odnosu na protekle godine. Naime, ma koliko sam kritikovao Solskjera, čini se da je uspeo da uveri igrače da vreme, njegovo igračko samopouzdanje da može da promeni stvari bez obzira na to koliko minuta ima ga je učinilo legendom. Pa, iako u većini situacija deluje kao dobri profesor fizičkog vaspitanja, ovaj sadašnji trenutak mu niko ne može oduzeti.

To naravno ne znači da sam promenio mišljenje i dalje čvrsto verujem da Mančester Junajtedu treba bolji trener, ali sa druge strane, Ole ima odličnu poziciju. Sad, neko će reći da je profitirao na povredama Liverpuka, na lošem startu Sitija, ali sve to je deo igre.

Klop frustriran dočekuje derbi. Sama reakcija na Junajtedove penale, prigovaranje koje ga je pretvorilo u hevi metal varijantu Murinja, pokazuju koliko je nervozan.

Povredu Van Dajka niko ne može da amortizuje, prosto, za takve igrače nemate zamenu. Kada pomeri Fabinja, pisao sam o tome, on narušava srednji red, to je klasična kvaka 22 situacija. Uz svu zaslepljenost navijača Liverpula nekim drugim rešenjima, pribavljanjem nadnaravnih moći Hendu (ne treba ih uzimati ozbiljno jer se englesko shvatanje igre zasniva na tome da možeš da izjednačiš Džerarda i Pirla bez toga da se pab smeje), jasno je da će mnogo zavisiti od Tijaga, ako otrese sa sebe sve probleme od dolaska na obale Merzija. Odbrana Junajteda ume da bude veoma trapava, spora, ali na nesreću Klopa, kada se brane, pomažu, podebljavaju bokove, obično prežive. Uz to, ako krenete spuštenog garda protiv "Đavola" rizikujete kotao. Brzina kojom se transformišu, prirodna veza koju neko poput Bruna Fernandeša može da uspostavi sa bilo kim na poziciji "9.5" odvraća od presinga kao "univerzalnog leka, takoreći bikarbone sode fudbala).

Portugalac pravi saigrače boljima, on je najefikasniji vezista sveta bio u Lisabonu, ali da takve brojeve prenese u PL, to ni sam nije očekivao. Ima Junajted milion mana, ali ako recimo (Karager tvrdi da je to nemoguće) danas Solskjer upari Pogbu i Fernandeša i oni budu dostojni najveće utakmice na ostrvu, Junajtedove šanse rastu.

Poslednji put kad su pobedili, Klop je bio prvi put na klupi u derbiju Severozapada, Runi je srušio Liverpul. Ali od tada, a menjali su se treneri Junajteda, on je nalazio način, uglavnom na "Old Trafordu", mnogo teže kada je Murinjov cinični fudbal u pitanju. Solskjer je daleko od toga da bude zanatlija poput Portugalca, ali on će se osloniti na osećaj, odnosno predstavku koju prethodnici nisu shvatali, "Mi smo Junajted i kada uđemo u ružne, uske ulice Liverpula, nismo impresionirani, to su stvari koje parališu Siti i manje klubove".

Neće biti navijača, što jasno podrazumeva dodatnu pogodnost, samo te stvari umeju da budu precenjene, ne rešavaju reči himne pobednika, već ono što se dešava dole. I bankovni račun i svest da si negde gde drugi nisu dobacili ni u najluđim snovima, pumpaju samopouzdanje mladih milionera. Ma kako voleli da to tvrdimo, niko nije slučajno tu gde jeste.

Na nama je da kibicujemo...