Anćelotijev Čelsi, otkaz u hodniku!

Nije baš da je lojalnost prema menadžerima bio neki kvalitet Romana Abramoviča. Anćeloti je navikao na "žongliranje" tokom gotovo decenije na klupi Milana, pokušavajući da balansira između svog trenerskog nerva i činjenice da je vlasnik Silvio Berluskoni verovao (i dalje veruje) da je najbolji trener na svetu.

 Anćeloti je stigao u leto 2009. kao očigledan izbor. Želeo je da povede Pirla sa sobom, Berluskoni se usprotivio, a namera Abramoviča je bila da pre svega Karleto stabilizuje ekipu koja je posle smene Skolarija sa privremenim menadžerom, Hidinkom osvojila FA Kup. U pozadini svega krila se neispunjena misija ruskog tajkuna da osvoji Ligu šampiona. Za to ne postoji garancija, ali je Anćeloti nešto najbliže tome, osvojio je dve sa Milanom.

 Prelazni rok nije bio impresivan, osim Žirkova koji je bio hir gazde, Matića koji je bio investicija za budućnost i Staridža kao alternative za Drogbu, ostatak tima je praktično bio nepromenjen.

 I ta prva sezona je bila sezona trijumfa u domačim takmičenjima, što je ipak bilo nekaraksteristično za Anćelotija. Naime, on je sa Milanom osvojio samo jednu Seriju A, i kasnije, ako izuzmemo PSŽ (gde je takođe izgubio jednu šampionsku krunu), mnogo bolje rezultate je imao u kupovima. Ipak, te prve godine, Čelsi je stigao do duple krune, postavši sedmi engleski klub koji je stigao do trijumfa u prvenstvu i kupu. "Plavci" su postavili rekord po broju postignutih golova u PL, dali ukupno 103 gola. Mnoge je iznenadio napadački fudbal, samo u dva od više od pedeset mečeva nisu zatresli protivnički mrežu. Kao i obično Drogba je bio smrtonosan za rivale, a jedino razočaranje usledilo je u Ligi šampiona i to protiv ljubimca "Bridža" Murinja koji je sa Interom nokautirao favorizovane Engleze i to usred Londona.

Sledeća sezona je postavila više očekivanja, pre svega famozni uspeh u Evropi. Anćeloti je dobio Ramireša iz Benfike i izraelsku ikonu Josija Benajuna, a onda je te zime odjeknula bomba, Ninjo Toreš za 50 miliona funti i David Luiz kao jedan od najskupljih defanzivaca u istoriji.

Inače, te sezone je Čelsi počeo tako što je spakovao 12 golova VBA i nesrećnom Viganu (na promociji titule prethodne sezone dali su im osam golova), dobili su prvih pet utakmica u nizu i delovali nedodirljivo. Kada je ekipa dobila 2 od 11 utakmica tokom kasne jeseni, Abramovič je posegnuo u pećinu sa blagom i doveo Toreša. To se činilo kao jedino rešenje jer je posle tih kanonada (u pomenutih pet mečeva 21 gol) usledio je baš mršav  učinak. Čelsi je od kraja oktobra i trijumfa u Blekburnu, do prelaznog roka dobio samo Fulam i Bolton, oba meča sa 1:0. U devet utakmica dali su pet golova, posebno su boleli porazi od Arsenala, a Sanderlend ih je rasturio u Londonu.

Iako su bili drugi na tabeli, i stabilizovali se tokom proleća, poraz od Ser Aleksovog Junajteda u gostima u maju je označio predaju titule. "Đavoli" su bili kobni i u četvrtfinalu Lige šampiona, u LK su ispali još u septembru na startu od Njukasla, a trofej nisu odbranili u FA kupu, četvrta runda, ponovljeni meč protiv Evertona i ispadanje na penale.

I to je bio kraj. Izgubili su u nebitnom meču od Evertona u poslednjem kolu, Anćeloti se uputio na konferenciju za novinare, u hodnicima "Gudison Parka" presreo ga je direktor Ron Gurlej i rekao mu da je smenjen. Abramovič je tako otpustio sedmog trenera u pet godina, posle odlaska Murinja.

Da li je Anćeloti očekivao smenu?

Ne, izbegavao je o tome da priča, insistirajući da nema negativna osećanja i da je uživao u Engleskoj, od tada je ponovo pobeđivao u Evropi, bio u Parizu, Madridu gde se vratio pre 18 meseci, Minhenu (to je možda i najveći neuspeh), Napulju gde se očekivalo previše.

Naravno, setimo se i Evertona koji je posle njega potonuo sa Lampardom. I upravo će Lampard koji je kod Anćelotija odigrao fantastičnu prvu sezonu, dao čak 26 golova (u drugoj je bio u slabijoj formi, a mučila ga je i povreda) biti na drugoj strani.

Ne dovodi se u pitanje ko je bolji trener, plus Real je svakako mnogo iskusniji tim od Čelsija, pa bi bilo veliko iznenađenje da "Plavci" i priprete aktuelnom šampionu. Ali, niko nije slučajno u četvrtfinalu Lige šampiona.

Da li Anćeloti može da nasledi Lamparda i vrati se u Čelsi?

Naravno da su ga mediji kandidovali, baš kao i Murinja, ali i još jednog bivšeg trenera Kontea, ali neki pouzdani izvori ukazuju da ga američki vlasnici ne razmatraju, kao ni Murinja, dok Konte ima neke šanse da se vrati na "Stamford Bridž". Ali, o tome, kada dođe vreme.

Čelsi i Real su prvi meč odigrali u prošlom veku, u pitanju je Superkup Evrope, tim Reala koji je prekinuo četvrt veka traganja za Ligom šampiona je izgubio od Čelsija koji je osvojio prethodne godine KPK. Hidink koji će desetak godina kasnije postati Romanov intimus i čovek za čuvanje klupe je vodio Real (nasledio Hajnkesa), dok je na klupi "Plavaca" bio počivši Luka Vijali. Čelsi je uzeo trofej, Gustavo Pojet, Urugvajac je savladao Boda Ilgnera.

U naše doba, ako izuzmemo one nebitne američke turneje tokom leta, ekipe su samo u ovoj deceniji igrale četiri puta u Ligi šampiona. Na putu do krune, Tuhelov Čelsi je izbacio Real u polufinalu, Verner i Maunt su presudili u Londonu posle 1:1 u Madridu i to je bilo ipak iznenađenje, kao kada bi sada Čelsi eliminisao Real. Prošle godine u četvrtfinalu, verovatno se sećate, het-trik za Bogove Karima Benzeme je Real doveo na prag top 4, Čelsi je bio nadomak čuda u revanšu, iako otpisani poveli su sa 3:0, Rodrigo je meč odveo u produžetak, a onda je "crna beštija" kluba iz Zapadnog Londona, Karim Benzema golom u produžetku trasirao finale i put ka novoj evropskoj kruni za "Kralja".

Dakle, Čelsi ume da bude itekako opasan protiv "Los Blankosa", samo nekako, u ovoj situaciji, gotovo niko ne vidi ni neizvestan meč, a kamoli podvig Lampsove ekipe.