Arsenal protiv Junajteda - Rađanje kulta Premijer lige

"Venger ne zna ništa o engleskom fudbalu, nov je ovde i može da priča o japanskoj ligi". 

Ovako je Ser Aleks propratio prve komentare kolege koji je totalno nepoznat prepotentnoj engleskoj javnosti stigao u PL. Doduše, manje je poznata činjenica da je Dejvid Din potpredsednik Arsenala želeo Vengera nakon smene Džordža Grejema ali je "Profesor" izabrao "Džej Ligu".

"Ne znam ništa o novom menadžeru, ne znam da li zna engleski", rekao je lider svlačionice Toni Adams.

U stvari, sva je prilika da je Venger već tada bolje znao jezik od komandanta odbrane. Šalimo se, ali govorio je naravno engleski i još pet drugih jezika osim maternjeg, što svakako ne mora da znači ništa, međutim, ako treba govoriti o kontinentalnoj revoluciji u engleskom fudbalu, bez sumnje Venger je učinio najviše.

Mnogi, oni mlađi će se začuditi, ali Arsenal je bio poznat kao aristokratski klub, tipično englesko shvatanje igre, čuvanje tradicije i dosade. Tako su ih zvali, "dosadni Arsenal". Grejem je sa njima osvojio šest trofeja, uključujući i KPK, ali nekako je bilo sasvim logično da pobeđuju sa 1:0. Uostalom, Arsenal je pomenuti evropski trofej 1994. osvojio pobedom nad Parmom od 1:0, a u pet utakmica, računajući i finale, dakle od četvrtfinala, dali su samo četiri gola i primili tek jedan.

Venger je potpuno promenio, ne koncepciju igre, on se i dalje pouzdao u čvrsti defanzivni blok predvođen Adamsom i Kionom, ali je sve ostalo bilo drugačije. Ukinuo je opijanja utorkom posle treninga, promenio ishranu, doveo nutricionistu, sve to su bile nepoznate stvari u engleskom fudbalu. Na neki način imao je sreće jer čovek koji mu je "čuvao mesto" posle Grejema, još jedan Škot, Brus Rioč je uspeo konačno da ubedi Arsenal da otvori kasu. Tako je Venger već u prvoj sezoni zatekao Bergkampa i rekordno pojačanje Mersona, a već prve zime je dodao nepoznatog Anelku kako bi dodatno ojačao napad, slabiji deo tima. Rioč je smenjen pred samu sezonu, iza leđa su pregovarali sa Vengerom, pa su ga konsultovali i oko dovođenja Vijeire.

Te prve sezone rođeno je rivalstvo sa Junajtedom jer je Francuz bio sušta suprotnost menadžerima u PL. Ferguson je bio poznat već po "fenu", Venger je tražio od igrača da ćute kada uđu u svlačionicu na poluvremenu, srede misli. Iako je bilo otpora, Dejvid Plat koji je u klub doneo iskustvo iz Italije i drugačiji pristup od englenskog je ubedio igrače da će napredovati promenom režima ishrane i odricanjem od štetnih navika.

Možete da zamislite kako su Adams, Dikson, Vinterburn i ostali "mesari" iz odbrane dočekali treninge joge i pilatesa, samo na kraju karijere su svih zahvaljivali Vengeru jer im je produžio igračke godine.

Ta prva titula iz 1997-1998 se prečesto pogrešno proglašava za trijumf fudbala koji će kasnije proslaviti Arsenal. Naime, i sam Venger kaže da je krenuo od onoga što je najbolje, imao je 12 bodova zaostatka za Junajtedom u februaru, stigao do titule u maju pobedom protiv Evertona. 

Ali, svoje prvo puno leto je obeležio dovođenjem igrača od kojih je znao šta da očekuje. Petit je formirao strašno partnerstvo sa Vieirom, Overmars rasteretio Bergkampa koji je na igru "Tobdžija" imao uticaj sličan onom koji je Kantona doneo Junajtedu.

Arsenal je te prve pune Vengerov godine oba puta tukao Mančester Junajted, uz to osvojili su i kup pobedom protiv Njukasla u finalu, jedino se videlo da tim nije naviknut na evropske zahteve, jer su u kupu UEFA eliminisani od PAOK-a.

Te istorijske sezone Arsenal je primio više golova od Mančester Junajteda, i dao manje, ali bilo bi pošteno reći, da je Ferguson imao neuporediv kvalitet u odnosu na Vengera.

Četiri godine kasnije kada je osvojena nova dupla kruna, tim je bio posve izmenjen, cilj je ostvaren, Francuz je ekipu koja je bila poznata po čestim crvenim kartonima, igri na gol manje, doveo do tima koji je postavio nove standarde u evropskom fudbalu. To je sezona u kojoj se za Adamsa, Vinterburna i sličnih igrača prešlo na Ešlija Kola, Lorena koji je iako ofanzivni vezni igrao desnog beka, Van Bronkhorsta, Ljungberga, Piresa i Anrija, da ne nabrajamo, već smo zaboravili Kanua i Viltorda.

Po mnogo čemu, i Venger će to kasnije priznati, taj tim je u dosta stvari bio jači, nego onaj 2003. koji je završio sezonu bez poraza i u kome su već bili pokojni Rejes, Žilberto Silva, Sol Kembel, Kolo Ture...

Svih tih godina se postavljalo samo jedno pitanje, Junajted ili Arsenal, dva tima su dominirala, vodila velike bitke koje su obeležili "picagejt" kada je, priča se Sesk Fabregas pogodio Fergusona parčetom pice, kada su se Kin i Viera potukli u tunelu, kada je Van Nistelroj pobegao igračima "Gunera" koji su ga vijali po hodnicima stadiona. Ferguson i Venger su se poštovali, mada nisu štedeli jedan drugog, a sam Francuz je priznao da pritisak PL pravi od menadžera "zveri". On je doživeo kompletnu transformaciju, od mirnog učenjaka postao je svadljiv, spreman na sukob sa svim i svakim.

I pored dve duple krune i tri titule, Venger je izgubio bitku, zbog novca pre svega, njegov ogorčeni neprijatelj Murinjo je uneo nove metode, ali i novu krv u PL, iberijski način koji su doneli on i Benitez bio je pravi antipod Vengeru koji je ostao zarobljen u senci novog stadiona, želje da se pobeđuje lepo, taj koncept je poražen definitivno 2006. u finalu Lige šampiona, nikada posle toga, Arsenal nije bio dovoljno konkurentan Mančester Junajtedu i Ser Aleksu.

Danas je to već davna prošlost, nešto što je obeležilo engleski fudbal na prelazu vekova, ona poslednja etapa pre nego što je PL postala najbolja liga na svetu. Ako pogledamo tih šest ili sedam godina rivalstva, Arsenal je sa manje novca i drugačijom vizijom uspeo da zavlada ostrvom, ali je Ferguson otišao dalje u prilagođavanju na kontinentalni fudbal i zahteve Lige šampiona, pokazale su to dve evropske titule, ali i dva finala protiv najbolje Barselone u istoriji.

Danas su oba kluba daleko od nekadašnjih visina, Arteta koga je Venger u finišu karijere “izumeo” kao jednu vrstu Arsenalovog Ćavija, odnosno Ragnik koji stiže da popravi stvari u Mančester Junajtedu možda nemaju ni kvalitet, ni dovoljno vremena (u slučaju Nemca) da ostave pečat na svojim timovima. Na kraju krajeva u poslednjih deset godina, ova dva kluba su uzela jednu titulu i pala u drugi ešalon kvaliteta u PL.

Pre Fergusona, a delom i u njegovo vreme Mančester Junajted je teško izlazio na kraj sa Arsenalom. Dovoljno je reći da je tek Škot uspeo da okrene rezultat u broju pobeda i trofeja u korist “Đavola”, ali i njegov rezultat protiv Vengera je 23 prema 16, uz 10 remija. Najveća pobeda Ser Aleksa bila je eliminacija Arsenala iz Lige šampiona, ali poseban dan je onih 8:2 za Mančester Junajted u avgustu 2011. Prethodni meč je dobio Arsenal sa 1:0, ali posle toga Venger nikada više nije pobedio Fergija.

Ipak, u vreme najvećeg rivalstva, pre Čelsija, do 2005. Venger ima pozitivan skor, odnosno duplo više pobeda od Fergusona...

No, kako rekosmo sve je to slavna prošlost, dugo već ovaj meč ne odlučuje o trofejima.